Kolumna Miodraga Tasića: Sneg u decembru

Slutim da je prethodna vlast nekako namamila ovaj prvi sneg. Samo njima ide u prilog da zakoče autobuski prevoz, da ustave voz nasred pruge, da polome drveće i nabacaju ga na dalekovode. Tako da bez struje i grejanja ostanu čak i građani Obrenovca, iako u komšiluku imaju najmoćniju termocentralu!

Ima malo grešaka i u ljudskom faktoru. Zatajili kadrovi. Eh, nekada su kadrovi bili naše najveće bogatstvo. Sada, ne, jer su kradovi razneli naše bogatstvo. Po belom svetu. Nekakve of šor kompanije, apartmani u Bugarskoj, na Kipru, i ko će znati gde sve nisu? Ovo što upravlja državom, nekako klimavo. Neozbiljno. Nedoraslo. Dve najveće termoelektrane ispale iz pogona jer nije bilo uskladištenog uglja na deponiji. Umesto uglja za rad tih elektrana trebalo je da posluži blato i kamenje!

Već krajem avgusta ozbiljni domaćini pripremaju ogrev za zimu; drva, ugalj, pelet. To su oni koji ne mogu da se greju na gas. Septembar je mesec kada domaćice spremaju zimnicu, a domaćini ogrev. Samo retki pojedinci nabavljaće ogrev u oktobru ili novembru. Mahom oni koji oskudevaju u novcu. Za to vreme oni koji bi trebalo da brinu o proizvodnji struje, o održavanju elektromreže, isključuju neplatiše za tričavih dvesta-trista kilovata. Bajagi je električna energija u Srbiji najjeftinija u Evropi. I plate radnika u ovim delatnostima su niske. Duplo veće nego profesora srednje škole.

Logičan je sled događaja da nema rezervi uglja za rad termoelektrana. Uzgred, pomenute dve termoelektrane proizvode 70% električne energije u Srbiji. Dalekovodi prolaze kroz šumu, a drveće niko ne seče oko bandera. I onda sneg od 20 cm napada na grane, grane se polome, struja nestane. Termoelektrane ispadnu iz pogona. Srbija uvozi električnu energiju umesto da je izvozi. Ceh, naravno, plaćaju građani. Ništa ne pada s neba. Tu uvoznu struju, sada najskuplju moguću, ko će da plati? Sigurno ne oni koji su doveli do kolapsa društva.  Da ne govorimo o gubitku ugleda. Ko će sada iz Evrope ozbiljno da shvati naše najodgovornije kadrove? Počev od ministarke, direktora termoelektrana, elektrodistribucije i sličnih? U svakoj uređenoj državi proizvodnja i snabdevanje energijom spada u sam vrh državnih obaveza. Kako bi država i stanovništvo mogli normalno da funkcionišu!

Tek one priče o ekonomskom tigru na Balkanu, pa i šire. Jedino ako se nije mislilo da smo poput sibirskog tigra. Onog što živi u snegu i ledu, a ekstremno niske temperature ne mogu mu ništa. Ako se na to mislilo, odgovorno tvrdim da greše. Srpski narod je svašta preživeo u novijoj istoriji, ali plašim se da će mu jedna istinski oštra zima i sneg od bar pola metra doakati. Pošto će postojeći kadrovi i dalje upravljati ekonomijom, proizvodnjom energije, kulturom, spoljnom i unutrašnjom politikom, bezbednošću...

Moglo bi i drugačije. Jedan naš bogati čovek, od milošte tajkun, sada malo skrajnut, svojevremeno je obećao procvat Srbije od proizvodnje zelene salate. Čovek se vratio iz izgnanstva, deset godina, dok zatvorska kazna na koju je bio osuđen nije zastarela, i ponudio spas ovoj posrnuloj i dezorijentisanoj naciji. Mogli smo, po njemu, od zelene salate da živimo. Da je izvozimo celom svetu. Usput, i mi bismo živeli samo od salate. Em, ekološka hrana, uz to bez holesterola, šećera, bez kalorija. Samo treba dočekati proleće. Dok salata stigne. Da ne bude ono „ne lipši magarče do zelene trave“ (salate).

Ajd', što Karića niko nije poslušao, i nekako. No, sam predsednik lično je obećao procvat Srbije od izvoza svinjskih papaka i glava u Kinu. To se kao kod nas baca. Zauzvrat bi Kinezi u Srbiji gradili fabrike letećih automobila i autobusa! Doduše, naši autobusi su leteći i bez novih fabrika. S letnjim gumama, usred zime, kad im vreme nije, s neispravnim kočnicama, nabavljenih na sumnjivim tenderima, ti autobusi prosto lete gradskim ulicama. Sve dok ne padne prvi sneg. S prvim snegom zaglave se i autobusi. Bar neke vajde od njih!

Ipak, nije sve tako crno kao što izgleda. Makar kad padne sneg biva belo. Bez obzira na sve nedaće, narodu treba uliti optimizam. Poput Nikole Pašića, za koga je istorija dokazala da je bio državnik. Pašić je bodrio narod pred odlazak preko Albanije u Prvom svetskom ratu:

• „Ne bojte se, dobro biti neće!“

Reči mudrog čoveka aktuelne su uvek.

Miodrag Tasić