Kolumna Miodraga Tasića: Mućke

 Da pojasnimo zašto bi to nekome zvučalo čudno? Slavna porodica Troter, Derek, Rodni i deka, lenštine, prevaranti, lažovi, samohvalisavci, umišljene veličine, naročito stariji brat, Derek Del Boj Troter, jednom rečju ljudi spremni na sve samo da bi došli do uspeha i da jednom postanu milioneri, svako veče uveseljava brojnu srpsku tv publiku. Ova serija je inače proglašena za najbolju u istoriji britanske televizije. I šta tu može nekome zasmetati?

Čini se da Srbi vole upravo likove poput Del Boja. Možda je to ono „sličan se sličnom raduje“? Similis simili gaudet – rekli bi mudri Latini, stare varalice. Nedavno je na takozvanom javnom servisu bila reprizirana i serija „Bela lađa“. I u toj seriji, ovog puta našoj, glavni lik je takođe jedan negativac. Srećko Šojić se čovek zove. Kroz Šojića može se prepoznati uzor u liku Del Boja, samo što je Šojić nadvisio i svog idola. I dok stariji Troter prodaje falsifikovanu robu na ulici, najčešće kradenu, bavi se sitnim prevarama, ne plaća porez, potkrada državu, i neprekidno mašta da jednom postane milioner (u britanskim funtama), dotle je Srećko Šojić sve to već davno ostvario. Jedina razlika  u činjenici da je Šojić milioner u evrima i dolarima. I baš se ovi likovi dopadaju dokonim srpskim televizijskim zanesenjacima!

Pristalice zavere smatraju da ništa nije slučajno. Sve je verovatnije da će doći do vanrednih izbora u Srbiji. Doduše, nema nekog naročitog razloga za izbore. Ali, nije bilo ni prethodnog puta kada su, isto tako, bili raspisani vanredni izbori. No, to nije ni važno. Država dobro stoji. Budžet stabilan. Para na pretek. Svi radosni, veseli, puni elana... Raste standard. Penzije, plate, socijalna primanja na evropskom nivou. Mislimo na nivou one Evrope koju ostatak Evrope eufemistički naziva „Zapadnim Balkanom.“ I baš sada u jeku otvaranja novih fabrika, polaganja kamena temeljaca, dovršavanja saobraćajnih magistrala, popravljanja brzih pruga na kojima svakodnevno ispadaju vagoni, jačanja odbrambene moći, s posebnim akcentom na vojsku, pojačane diplomatske aktivnosti države i opšteg napretka u evrointegracijama, čitaj otvaranje poglavlja, neko propagira neradnike, lezileboviće i demagoge!

Šta očekivati od mladog čoveka, koji danju spava do kasno popodne,  odgleda „Mućke“ i „Belu lađu“, pre nego što oko ponoći izađe u provod, kako će se takav skori stub društva i uzdanica porodice i države ophoditi prema stvarnosti koja ga okružuje? Nikako! On je potpuno nezainteresovan za fabriku kojka se upravo otvara u komšiluku. Neće taj da radi u fabrici. Kao što neće ni u polju. Recimo bivši PKB. Mogu Arapi da mu plaćaju i trista evra plate da bi orao njive i livade u beogradskom ataru. Ono što su kupili od države Srbije. Neće mlađani junoša niti da ore niti da kopa. On se poistovetio s Del Bojem i Srećkom Šojićem! E, tu je upravo tragedija našeg društva. Putem pomenutih serija kvari se omladina. Za omladinu je strašno. Za starije nije problem. Oni su već dovoljno iskvareni.

Da li neko od urednika televizija koje pustaju slične serije radi to namerno? Da li je u pitanju sabotaža? Kočničari napretka, progresa i svetle budućnosti podmeću klipove u točkove razvoja društva. Zvuči poznato, premda malo izanđalo. Zar nam treba prodavac magle, iluzija i prevarant (misli se na Del Boja i Srećka Šojića) umesto Alije Sirotanovića? Ne treba izmišljati rupu na saksiji. Dovoljno je vratiti se običajima i praksi iz starih dobrih vremena. Nekada se znalo ko su junaci našeg doba. Radnici, seljaci i poštena inteligencija. Mirko i Slavko. Prle i Tihi. Partizani! Naročito Bata Živojinović i Ljubiša Samardžić. Koliko su samo Nemaca njih dvojica pobili! Propagirajmo sletove, radne akcije, udarnike. Ako treba i štafetu mladosti da obnovimo. Na takvim vrednostima se vaspitava omladina. U protivnom, ostanu li likovi pomenutih Trotera, Šojića, strip „Alan Ford“ i slične negativne pojave, jednog lepog dana, a možda i ranije može se desiti da takvi likovi ovladaju srpskim društvom. Posle može biti kasno!