Deca su život, sve ostalo su sitnice

Da se podsetimo:

• Deca su išla na ekskurzije (podržavam, jer je to ionako najlepši deo školskog doba);
• Deca su proslavljala male i velike mature (podržavam, imalo se šta i slaviti);
• Deca su polagala maturske i prijemne ispite (podržavam, svoje znanje ponekad treba staviti na proveru) u istim onim učionicama u kojima nisu mogla boraviti u okviru redovne nastave;

Konačno dočekasmo i taj raspust. Međutim, resorna ministarstva već nas opominju da je početak nove školske godine pod znakom pitanja. Najavljuju četvrti talas, novi delta soj virusa, testiranja, obavezne vakcinacije... Dakle, po kom modelu će se nastava izvoditi od 1. septembra, nagađa se.

I tako, u sred epidemijske klackalice i svih nimalo lepih prognoza za jesen:

Deca organizovano, u pratnji direktora, odu put Beograda pa pravo na stadion „Rajko Mitić“ da bodre Crvenu zvezdu. Deco, vama bravo! Pokazali ste odraslima kako bi trebalo da se kulturno ponašaju na svim sportskim događajima. Marakana nikada nije bila lepša. Sve naše bogatstvo bilo je na njenim tribinama. Radoznale oči pomno su pratile događaje na terenu. Ručice su mahale zastavicama, svakom golu srca su se radovala. A i Zvezda se nije obrukala! Sa 5 golova bila je dominantna nad protivnikom. Čak ni sudija nije prozvan da je ljubitelj istog pola. Nije bilo tuča, baklji, nesportskih incidenata. Da se ja nešto pitam, publiku na svim utakmicama isključivo bi činila deca. Jer, deca iskreno navijaju za voljeni klub sportskih uspeha radi i u tome ne traže nikakve nevolje. Za njih je to takođe jedna velika škola: nauče kako da se fer ophode prema suprodstavljenoj strani, da je važno učestvovati i dati sve od sebe bez obzira na ishod, da je svaki pojedinac podjednako važna karika tima, da se u svakoj igri moraju poštovati određena pravila...Kad smo kod poštovanja pravila, šta bi sa pravilima ponašanja koja se tiču prevencija u slučaju epidemije? Otkud toliko dece na jednom mestu, ako su deca potencijalni nosioci i prenosioci virusa? Činjenica da se događaj odigrao na otvorenom ne potire onu drugu bitnu činjenicu da su sva ta deca došla autobusima do stadiona. Dakle, u svakom autobusu bilo ih je bar pedesetoro. U jednom odeljenju teško da ih je više od 30. Na to dodajte po jednog učitelja, nastavnika ili profesora, dakle 31. Samo kažem...

Nemam ništa protiv vođenja dece na sportske i kulturne manifestacije, ako je to isključivo za dobrobit dece. Nemam ništa protiv bilo kakvog oblika izvođenja nastave, ako je to isključivo za dobrobit dece. Ali, dajte da se jednom odlučimo: ako nam je kako nam je, neka nam je za sve jednako.

Kao „zvezdaš“ iskreno sam se obradovala pobedi crveno-belih. Kao građanin ove zemlje, radujem se da imamo ovakvu decu. Kao prosvetni radnik, pitam se šta će biti sa budućim generacijama koje škole u punom smislu te reči, evo već godina treća, ne videše.  Kao roditelj jedino želim da nam sva deca budu zdrava i da nam to uvek bude prioritet kada je dobrobit dece u pitanju. A do 1. septembra ima vremena. Da ne prejudiciramo. Možda pobedimo i u ovoj utakmici, samo treba da iskreno navijamo.

Marija Ilić