Da li je nastupilo poslednje (fudbalsko) vreme?Da li je nastupilo poslednje (fudbalsko) vreme?
Pretraga
cirilica | latinica

Da li je nastupilo poslednje (fudbalsko) vreme?

rss

16.07.2018 Miodrag Tasić

Odgovor ćemo znati sutra, 15. jula tekuće, gospodnje 2018. godine! Neko bi rekao dve tisuće, i tako dalje. Elem, o čemu se radi? Ako sutra Hrvati pobede Francuze u finalu svetskog prvenstva u fudbalu, onda je po autoru ovog pisanija zbilja nastupilo poslednje fudbalsko vreme. Da li samo fudbalsko, pitanje je sad. Nisam baš neki veliki ljubitelj niti Francuske niti francuskog fudbala, tek ako igraju protiv Hrvata, moram da navijam za Francuze. Šta li bi bilo kada bi u finalu zaigrali Hrvatska i Albanija? Da ne govorim kada bi nekim suludim slučajem jednog dana zaigrali Hrvati protiv „Kosova“? Ne bih mogao da se odlučim koga da bodrim!

Da li je nastupilo poslednje (fudbalsko) vreme?

Sport je dakako samo sport. Tu i tamo „braća“ Hrvati nagoveste oluju nad olujama. Pobedu slave uz ustaške, dakle fašističke koračnice izvesnog Tompsona. Pokažu neki fašistički simbol nakon pobede. A celokupne tribine pokrivaju zastave Nezavisne države Hrvatske. Međutim, to je samo pobednička euforija. Mi smo susedi, takoreći jedan narod. Hrvate smo zapamtili za sva vremena. Mnogo je spomenika hrvatske odanosti Srbima. I zahvalnosti, razume se. To što smo ih spasili ratnih reparacija nakon oba velika rata, što smo im oprostili zverstva koja su počinili nad Srbima, sve do ovog poslednjeg sukoba. Jasenovac, Jadovno, Kozara, Gospić, Oluje, Knin... I kako da ne navijaš za braću u sutrašnjem finalu?

Dobro je što se građanski Srbi opredeljuju na vreme. Što iskazuju ljubav prema susedima. Za razliku od klerofašista koji su navijali za, recimo, Ruse. Kako reče jedan osvedočeni demokrata i građanski Srbin, inače po objektivnosti poznati sportski komentator. Dok je takvih u Srbiji, a neće nikada zafaliti slični, stidim se koliko nam dobro ide. Da citiram jednog poznatog filozofa.

Fudbal je, ipak, pučka zabava. Igra za široke narodne mase. Zabava proste mase. Tako su hrvatska braća objašnjavala svojevremeno situaciju kada su Srbi u fudbalu bili bolji od njih. Da, bilo je i toga, nekada. Tada je jedan Hrvat igrao finale Vimbldona u tenisu. E, sada stvari stoje drugačije. Sada Hrvati rasturaju u fudbalu, a Srbin igra finale Vimbldona. Najvećeg svetskog turnira u tenisu. Mi mo u prednosti. Mi smo bolji u elitnom sportu, a Hrvati dominiraju u takmičenju primitivaca. Podseća na teoriju o slatkom limunu i kiselom grožđu, ali moramo s nečim biti zadovoljni. Mada bi svaki iole razuman Srbin menjao Vimbldon i sve teniske turnire za jedno fudbalsko finale. Pa bilo to i evropsko!

Nadam se sutrašnjoj pobedi Francuza. U protivnom nikada više neću pogledati fudbalsku utakmicu. Nogomet bi za mene bio potom psumkvamperfekat. Davno prošlo vreme. U tom slučaju odlučujem se za kriket, bilijar, kuglanje, trke pasa. Mogu i trke puževa. Ne pravim pitanje. Fudbal u Srbiji prepuštam Krstajićima i Kokezama. Pod uslovom da oni nešto odlučuju. Mada, iskreno, da se ja nešto pitam, i fudbal bih prepustio onima ili onome koji o svemu presuđuje. Kad bi tako bilo, bili bismo i u fudbalu uspešni kao i u svemu ostalome. Delili bi sudbinu celokupnog društva. Ili je možda sada nešto drugačije?

Komentara: 0


# Miodrag Tasić Hrvatska Francuska Svetsko fudbalsko prvenstvo
@




[ Dodaj komentar ]