Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Vladimira je udario kamionet, probudio se u bolnici 16 dana kasnije

rss

23.08.2020. Blic

I dalje me prate slike užasa: krenuo sam tog jutra u školu i poslednje čega se sećam bilo je kako kamionet naleće na mene. Osetio sam snažan udarac i onda prekid filma. Probudio sam se u bolnici 16 dana posle nesreće. Prvo što sam jedva uspeo da izgovorim kada sam izašao iz kome bilo je: "Tata, vodi me kući."

Foto: Branko Janačković / RAS SRBIJA

Ovim rečima počinje ispovest Vladimir Miletić (18) iz Bobovišta kod Aleksinca koji je zadobio povrede opasne po život 2018. godine oko 6.15 sati kada ga je nedaleko od kuće kamionetom "Isuzu D-Max" pokosio vozač Dejan K., koji je potom pobegao sa mesta nesreće.

U komi, između života i smrti, lebdeo je 16 dana a kada se probudio, posle više od dve nedelje na respiratoru, morao je ponovo da nauči da hoda. I kada je mislio da je najgore prošlo, javio se novi problem - umalo se nije ugušio zbog suženja u grlu koje se javilo kao posledica duge intubacije.

Vladimir je nakon dve godine uspeo da se oporavi od posledica stravične saobraćajke, ali kaže da bi najradije zaboravio sve što se desilo.

- Dok sam bio u komi, kao kroz maglu pamtim da sam čuo glasove kako me dozivaju. Kada sam se probudio, bio sam zbunjen, nisam znao gde se nalazim ni šta se desilo. Iz Niša, posle pet dana, prebacili su me u Aleksinac. Bio sam toliko slab, da nisam mogao da ustanem iz kreveta. Strahovao sam da li ću moći opet da hodam. Korak po korak, sa fizioterapeutom i ocem, ponovo sam učio da hodam. Ali, onda su se javili problemi sa disanjem zbog duge intubacije. Nisam mogao da dišem, kao da mi je nešto stezalo grlo! Umalo se nisam ugušio. Hitno su me transportovali za Niš i ugradili mi kanilu kako bih mogao da dišem. Ali, zbog toga nisam mogao da pričam. Bojao sam se da li ću opet ikada da progovorim - seća se Vladimir teških trenutaka oporavka.

Kanilu u grlu je nosio puna četiri meseca, nakon nje je morao i da uči da diše. Na dva, tri dana s ocem je dolazio u Niš da je zamene. U KC u Novom Sadu operisao ga je poznati stručnjak prof. dr Rajko Jović. Posle nedelju dana, opet je mogao da govori.

- Bilo je teško izdržati sve to. Strahovao sam da li ću opet moći da pričam. U Novom Sadu sam bio 20 dana, jedva sam dočekao taj 25. mart prošle godine da izađem iz bolnice. Nakon svega, oporavio sam se fizički, nemam neke velike smetnje. Ali, nema više one snage kao što je nekada bila, nije isto. Apelovao bih na sve vozače da obrate pažnju u saobraćaju jer nekome mogu da uzmu život ili da ga unište - kaže Vladimir.

On je uspeo da završi srednju školu i stekne zvanje automehaničara, ali ne radi u struci, već pomaže ocu u obavljanju poljoprivrednih poslova. Vladimir je u srednjoj školi polagao i za vozačku dozvolu B-kategorije. Ali ostao je uskraćen za praksu, zbig čega sada ne može da radi u struci.

- Kada je trebalo da ima praksu u školi, on je bio u bolnici. Oni su imali tri dana na praksi, a dva dana u školi. Tu je izgubio dosta. Džabe što znaš dobro teoriju ako praksu nemaš. Ispustio je praksu, nažalost. Hteo je da se bavi tim poslom i značilo bi mu mnogo da dobije praksu. Pošto nema posla, radimo zajedno poljoprivredu, pomaže mi u svemu. Kako je bilo, sada je mnogo dobro - poverava se Miroslav.

Sami, bez mame Danke

I njegov otac Miroslav Miletić, koji ga od četvrte godine, posle smrti supruge Danke, podiže sam, sa teškom mukom priča o minulim događajima. Veli da je najbitnije da se Vladimir oporavio.

- Vladimir se dosta oporavio, ove dve godine su bile najteže u našim životima. To je van pameti šta je sve preživeo. Dobro je prošlo sve, ali su muke bile velike, prvo njegove, pa moje. Ne ponovila se nikome ovakva situacija. Teško mi je da pričam o tome šta je sve propatio. Veliki je borac, alal mu vera, ja kažem - iskren je otac.

Izvor

Komentara: 0


# Vladimir Miletić
@



 

[ Dodaj komentar ]


{lg_push_subscription_title}

{lg_push_subscription_text}