Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Vidovdanski vašar i pijaca ove godine u Tešici održani u istom danu

rss

29.06.2019. Tomislav Brzaković

Nakupci ostali kratkih rukava. Očekivalo se da na vašaru bude, pored sitne, i krupna stoka. A nije bilo ni ringišpila, ni zanimacije za mlade, zida smrti, Zoo vrtova, smešnih ogledala, a ni sladoleda.

Vidovdanski vašar i pijaca ove godine u Tešici održani u istom danu

U Tešici, jednoj od najvećih naselja u aleksinačkom Pomoravlju, svake godine održavaju se po tri vašara-panađura. Prvi i nekada najveći, ne u okolini, već i regionu, pa možda i šire je „Vidovdan“, 28.juna. Drugi je “Sveta Petka-Trnova,“ 8.avgusta i treći „Kraljičin dan“ 8.septembra. Međutim, od svih dosadašnjih vašara za „Vidovdan“, ovogodišnji ni iz bliza nije podsećao na vašar. Bukvalno, ličio je na običnu pijacu,koja se svakog petka održava u Tešici. Ove godine, to se retko događa, vašar i pijaca su održani istog dana. Očekivanja posebno nakupaca da će biti pored sitne i krupna stoka, što do sada nije bio slučaj, su se „izjalovila“. Ostali su kratkih rukava jer posebno krupne stoke gde se najviše zarađuje, nije bilo bi za lek. Na stočnoj pijaci nije bilo ni jedno, kao što rekoh, grlo krupne stoke. Od sitne je bilo nekoliko ovaca, jagnjadi, koza, prasića i po neko svinjče. Ali, nije bilo ni za njih kupaca. U prilog našoj konstataciji, najbolje govori podatak, da na vagi gde se meri stoka koja se prodaje, nije bilo nikog, pa su inkasanti sedeli i ćaskali. Vašar bez ringišpila, zida smrti, smešnih ogledala, „čičino“-rulet, bez sladoleda, klakera i zanimacije za mlade, nije vašar. Više ličio na pijacu automobila jer je njih bilo najviše. Jedino je zelena pijaca, bila dobro opskrbljena povrtarskim proizvodima i buvljak. Prodavci na zelenoj pijaci su bolje prošli od onih sa buvljaka, jer su gotovo sve prodali što su ponudili kupcima. Kao na svakom, tako je i na ovom bilo proizvoda iz domaće radinosti (drvene vile, grabulje, držalja za motike, sekire, ašove, kosila za kose, užadi, stolice male i velike, i drugo. Koliko malo ljudi je bilo, govori i podatak da je jedina kafana “Kalinac“ koja radi na vašarištu samo petkom i za vreme vašara, bila poluprazna. Da je kao nekada bilo krupne i sitne stoke na pretek, posle svake prodaje i kupovine, po običaju dok se pogađaju, dlanovi pljušte kod utvrđivanja kupoprodajne cene. Kada padne dogovor kupac i prodavac se rukuju, izljube, požele jedan drugom sreću da potroše pare i da imaju vajdu od kupovine, pa se to sve zalije u kafani uz dobru muziku. Ali, to je samo prošlost koje se mnogi sa setom u duši sećaju tog vremena.

I umesto da vašar-panađur traje kao nekada tri dana, ovogodišnji koji se poklopio sa pijacom u istom danu bio je kao i predhodnih godina samo do podne. Već po podne nije bilo nikog na vašarištu, pa slučajni prolaznici nisu mogli ni da predpostave da je u Tešici bio, nekada na daleko poznat, vidovdanski vašar.

VAŠAR NEKADA

Pošto je Vidovdan, značajan istorijski dan za Srbiju, u Tešici, jednoj od najvećih naselja aleksinačkog Pomoravlja, svake godine se održava vašar. Tešičani i svi žitelji naselja u okruženju, živeli su za taj dan. To je prvi vašar od početka godine ne samo u Pomoravlju, već u regionu, pa i šire. Po svojoj konfiguraciji, Tešica se nalazi na takvom mestu, da prema njoj gravitira više od trideset sela, sa sve četiri strane sveta. Svi su sa nestrpljenjem očekivali taj dan. A kako i nebi kada je vašar trajao puna tri dana i četvrti do podne. Održavao se na „orizištu“, po predanju tu je za vreme Turaka, sađen oriz-pirinač. Pripreme za ovaj vašar trajale su po nekoliko dana unapred. Valjalo je sagraditi vejnike od trske za nekoliko kafana, jer su dolazile kafedžije i sa strane. Montirati velike i male ringišpile, zid smrti, smešna ogledala, zoo vrtove i druge zanimacije za mušterije.

Na prostoru od oko 20 hiljada kvadratnih metara, znalo je da se sjati toliko naroda, da nema gde igla da padne. Na ulazu u vašarište, ljudi su se od gužve jedva mimoilazili. Sada umesto gužve od ljudi i stoke, vidi se po neko putničko vozilo koje ulazi i izlazi bez problema. Prva dva dana vašara kupovala se i prodavala krupna i sitna stoka, koje je bilo na pretek (krave, volovi, telad, konji, ždrebići, ovce, jagnjad, svinje i prasići). Bilo je svega i svačega za svačiji ukus, narodski rečeno „od igle do lokomotive“. Ni jedan vašar nije mogao da prođe bez „čičino“ (rulet), koji je ojadio mnoge ljude. Oni koji su hteli da okušaju sreću uglavom su kući odlazili praznih džepova. A šta su tamo doživljavali to samo Bog zna.

U kafanama je non-stop treštala plek muzika-trubači, svirači, pevaljke i pevači. Pivo se točilo u kriglama iz buradi, a špriceri pravili soda-vodom, koju je u to vreme proizvodio poznati sodadžija iz Tešice Vlada Stanković. Umesto piva i špricera mladi su užuivali u klakerima, flašicama sa staklencem, koji su stajali u buradima sa ledom u slami. Na ražnjevima se vrteli prasići, jagnjići, jarići, a bogami i po neko tele. Naravno da su specijaliteti sa roštilja (pljeskavice, kremenadle, ražnjići, ćevapi, i drugi) bili nezaobilazni.

DAN MLADIH

Dok sam se kretao po vašaru da napravim neki dobar snimak za novine, sreo sam jednog od mnogobrojnih prijatelja iz susednog sela Draževca, mojih godina. Pošto smo se rukovali započeo je svoju priču sa setom na vremena pre i sada. "Svake godine dolazim na sve vašare koji se ovde održavaju. Na jednom od njih pre 60 godina upoznao sam moju današnju suprugu. Od tada do danas sam postao „rob“ svih vašara i ako neki kojim slučajem propustim ja sam bolestan"- kaže moj prijatelj i dodaje "Od svih vašara koji se održavaju ovde, vidovdanski je najposećeniji i trajao je po tri dana". Bio je duboko u pravu, jer je treći dan bio namenjen mladom naraštaju.

Dolazilo je po nekoliko stotina, momaka i devojaka, sa svih strana iz okruženja. Sklapala su se nova poznanstva, druženja, bilo je i zaljubljivanja, pa su provadadžije imale pune ruke posla. Pored raznih đakonija za decu i mlade bilo je i osvežavajućih napitaka. Pored klakera koje je prodavao čika Vlada, sodadžija iz Tešice, bilo je i po nekoliko prodavaca sladoleda. Od svih najbolji je bio sladoled, koji je prodavao čika Rade iz Žitkovca. Mladi su u red stajali da bi kupili sladoled i pokažu se pred devojkama kakvi su kavaljeri. Tako je to trajalo do početka industrijalizacije naše zemlje. Mladi su odlazili u grad, na školovanje, izučavanje zanata, zapošljavali se, ženili, udavali, gradili kuće, dobijali stanove, a selo zapostavljali. Više im nije bio interesantan vašar ili neka druga svetkovina na selu. To je i osnovni razlog što su vašari iz godine u godinu sve manje i manje posećeni. Nema više tih momaka i devojaka. Narod se proredio jer nam je natalitet u velikom opadanju. Seoska domaćinstva više nisu u mogućnosti da čuvaju stoku za prodaju, nego po neko svinjče ili goveče za svoju dušu. A i takvi po selima,mogu se na prste izbrojati.

Rekao sam da je ranije bilo ringišpila za odrasle i decu, zida smrti, smešnih ogledala, zoo vrtova i druge zanimacije. U red se čekalo za sve. Svakako da ih je najviše bilo za ringišpil, da malo lete kroz vazduh. Posebno se dugo čekalo u red za Zid smrti. I mladi i stari, tiskali su se da vide vratolomije, koje su na motgorima izvodili posebno obučeni ljudi, od kojih vam je zastajao dah i kosa se dizala na glavi.

Tekst i foto:Tomislav BRZAKOVIĆ

Komentara: 0


# Tešica vašar Vidovdan Tomislav Brzaković Sveta Petka
@



 

[ Dodaj komentar ]