Tri decenije Omladinske radne akcije „Aleksinac 86“

Prvi početci omladinskih radnih akcija su organizovani za vreme podizanja ustanka u Drugom svetskom ratu. Mladi su pod izuzetno teškim uslovima,radili na prikupljanju vojne opreme i naoružanja. Prva veća radna akcija omladine, je bio odlazak oko 150 devojaka i mladića iz tek oslobođenog Užica oktobra 1941. godine. Oni su prema Višegradu i Dobrunu, organizovali branje kukuruza.

Ipak, najvećom radnom akcijom omladine ratnog perioda smatra se,“ŽETVA U SANIČKOJ DOLINI“, u kojoj je jula i avgusta 1942. godine, učestvovalo više od 7.000 devojaka i mladića, koji su letinu ubirali ispred samih ustaških bunkera. Time je u potpunosti ostvaren zavet omladine i pokazan visok moral uz poznati moto: „NI ZRNO ŽITA OKUPATORU“!

RADNE AKCIJE ŠIROM ZEMLjE

Posle završetka Drugog svetskog rata, valjalo je organizovati izgradnju zemlje porušene od Vardara pa do Triglava. U to vreme cela zajednica je shvatila težinu situacije. Jedan od izlazaka bio je organizovanje omladinskih radnih akcija u svim delovima tadašnje Jugoslavije. Shvatilo se da se samo organizovanim radom, moglo izaći iz zaostalosti i ići putem razvoja zemlje. Tako je i bilo. Formirane su omladinske radne brigade, koje su radile na izgradnji pruge Brčko-Banovići, Šamac–Sarajevo, Tuzla–Zvornik, izgradnja Novog Beograda. Svakako od svih najmasovnija je bila izgradnja auto-puta Bratstvo–Jedinstvo i druge.

Valja reći da su i  omladinske radne brigade sa teritorije aleksinačkog Pomoravlja učestvovale, između ostalih, u Sloveniji – Kozjansko, Hrvatskoj – Sava u Zagrebu, Makedoniji – Mavrovo, Crnoj Gori – Kotor, Bosni i Hercegovini –Tuzla Zvornik, u Srbiji – Kruševac, Beograd, Pešter, Niš, Smederevo, Paraćin, Delibatski pesak, Đerdap Vlasina i Surdulica.

OMLADINSKA RADNA  AKCIJA „ALEKSINAC 86“

Pošto su početkom osamdesetih godina prošlog veka, na planinu Bukoviku, bile  široke goleti, trebalo je pokrenuti goransku aktivnost mladih, koji bi izvršili pošumljavanje ovih površina. Iskustva u organizovanju i radu omladinskim radnim akcijama širom Jugoslavije, doprinele su da 1986.godine rukovodstvo Opštinske konferencije Saveza socijalističke omladine Aleksinca, na čelu sa predsednikom Draganom Jovanovićem – Lerom i sekretarom Zoranom Stankovićem, donelo je odluku o organizovanju prve ORA naseljskog tipa na teritoriji aleksinačke Opštine. Drugim rečima da ova akcija bude goranskog tipa, sa osnovnim ciljem pošumljavanja goleti Bukovika iz pravca Mozgova.

Da bi akcija opravdala svoju svrsishodnost, valjalo je pronaći odgovarajuće akcijaško naselje. Izbor je pao na Dom dečjeg i omladinskog odmarališta u Lipovcu. Jer su postojali svi optimalni uslovi za život rad i društvenu delatnost akcijaša U tome im je pomogao tadašnji direktor Zlatomir Pavlović, koji im je širom otvorio vrata.

Akcija je trajala 18 radnih dana u periodu od 23. juna do 13. jula 1986. godine. Akcijom je rukovodio Štab sastavljen od najiskusnijih i najboljih omladinaca i brigadira u to vreme u sastavu: Komandant - Radica Pešić, Zamenik komandanta za gradilište – Nebojša Petrović, zamenik komandanta za društvene delatnosti  Srđan Ilić, novinar, a komandanti ORB “Mladost“ Toplica Nikolić i ORB “Ratko Jović. – Duško“, Slaviša Stanković.

Na ORA „Aleksinac 86“, učestvovalo je 70 mladih, od toga po 25 brigadira i brigadirki u brigadama a ostali u Štabu. Zanimljivo je i to da su na ORA „Aleksinac 86“, učestvovali i mladi iz bratskih opština Zagorje ob Savi iz Slovenije, Omiša iz Hrvatske, Smedereva i Ražnja. Posađeno je više od 50 hektara zelenila na goletima Bukovika i ostvareno više od 5.400 efektivnih časova rada. Ukupna vrednost radova iznosila je 7.205.545 dinara.  Ovo su samo neke od ključnih aktivnosti koje sam naveo, a bilo ih je na pretek.

Rad i druženje, u svakom slučaju, ostali su u nezaboravnom sećanju svakom učesniku ove omladinske radne akcije, koja je ostavila neizbrisiv trag u omladinskom radu Aleksinca. I zato su se akcijaši posle 30 godina sa setom tog divnog akcijaškog vremena, njihove „O RUK GENERACIJE“ u subotu  15. oktobra 2016. godine okupili u nekadašnjem naselju Lipovac.

AKCIJAŠI PONOVO U STROJU

Polazak je bio ispred Doma kulture u Aleksincu, udobnim Autobusom, ato prevoznika DOO „Dojčinović“. Na izlasku iz Aleksinca sa leve strane ispred Autobuske stanice je spomenik poginulim ratnicima 1941-45 godine, tu su zastali (vidi snimak) a potom su nastavili put Lipovca. Po dolasku oko četrdesetak akcijaša, koliko se na prvo njihovo druženje posle 30 godina, odazvalo obukli su bele majice sa amblemom 30 GODINA ORA  „ALEKSINAC 86“ i bedževima na grudima i stali u stroj kao nekada. Posle pozdrava „O ruk generacijo“, na komandu na desno, krenuli su kao nekada da simbolično u znaku obeležavanja godišnjice u krugu Doma, zasade 30 tuja, 30 zimzelenih biljaka i 5 paulonija, (kao što se vidi na snimku).

Običaj u našem narodu je da kada odeš domaćinu u goste, doneseš nešto na poklon. Tako su  Stanimir Marinković i Miroslav Ljubisavljević, u ime Skupštine akcijaša, posetili Arhimandrita Dionisija, duhovnika Manastira Sveti Stefan, uz naklon predali su mu jedan mali poklon (na slici). U jednoj od sala u Domu, gde je održana Skupština akcijaša (na snimku) izloženo je 60 zahvalnica, plaketa, povelja kao i 130 fotografija formata 30 x 40 prelaznih zastavica i udarničkih značaka u znak podsećanja na raznim akcijama gde su učestvovali. Skupštinom je predsedavao Srđan Ilić, bivši novinar TV ALT, a sada Radio Aleksinca. Protekla je u veoma prijatnoj atmosferi, jer su evocirali uspomene i sećanje iz tog vremena.

Ima i jedna zanimljivost. U druženju sa njima upoznao sam i jedan bračni par  iz Aleksinca, Srđana i Slavicu Petrović (na slici) koji su se u Lipovcu za vreme trajanja akcije upoznali, zavoleli i tu ljubav pretvorili u jednu divnu i harmoničnu bračnu zajednicu. Izrodili su dvoje dece kćer Lidiju, koja je završila žurnalistiku na Filozofskom fakulteu u Nišu i sina Stefana, koji studira na Višoj tehničkoj školi u Nišu.