Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti: Aleksinački RusSloboda izražavanja nacionalne pripadnosti: Aleksinački Rus
Pretraga
cirilica | latinica

Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti: Aleksinački Rus

rss

07.11.2018. Južna Srbija Info

Boža Marković iz Žitkovca, jedan od kandidata za člana novog Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine, kaže da se ranije nije izjašnjavao kao Rus.

Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti: Aleksinački Rus

"Do sada se nije formirao Savet i nije bio taj trend. Ali u ovoj varijanti pošto smo mi zainteresovani da se razvijaju ti srpsko-ruski odnosi, mi smo se prijavili da bismo te odnose još više unapredili", objašnjava Marković.

Navodi da nikada nije bio u Rusiji, ali da ima poseban razlog da sebe smatra Rusom.

"Baron Vrangel (Petar Nikolajevič Vrangel,1878-1928, prim.aut.) bio je general ruski koji je predvodio diviziju koji je napravila put Vranjska banja – Bosilegrad. Pošto sam ja iz tog područja i u znak zahvalnosti ja sam se izjasnio da sam Rus", objašnjava on.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koja je nadležna za raspisivanje izbora za nacionalne savete, tvrde da ne postoji način da se utvrdi da li je neko "zaista" pripadnik određene nacionalne manjine, a državni sekretar ovog ministarstva Ivan Bošnjak rekao je u intervjuu za RSE da je nacionalna pripadnost "stanje svesti". Ipak, nakon jučerašnjih izbora, ruska zajednica u Srbiji dobiće po prvi put Nacionalni savet koji će, kao i ostali, biti finansiran iz državnog budžeta.

Ruska nacionalna manjina birala je juče 15 članova Nacionalnog saveta između 103 kandidata. Nacionalni savet je, prema definiciji iz Zakona o nacionalnim savetima, organizacija kojoj se zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja da "odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima". Nacionalni saveti su prvi put uvedeni kao kategorija 2002. godine.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave navode da je ruska nacionalna manjina ispunila uslove da bira svoje predstavnike.

"Prema poslednjem Popisu stanovništva 3.247 građana Srbije se izjasnilo da su ruske nacionalnosti. Ova zajednica se organizovala, obezbedila neophodan broj građana, pripadnika nacionalne manjine i pokrenula inicijativu za obrazovanje Posebnog biračkog spisaka, čime su stekli preduslov da učestvuju u izborima za članove saveta za nacionalne manjine u skladu sa zakonom", stoji u odgovoru upućenom RSE putem mejla.

Nacionalna pripadnost kao "stanje svesti"

Radio Slobodna Evropa stupila je u kontakt sa nekoliko elektora, kandidata za članove Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine. Prema informacijama sa sajta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, svaki pripadnik ruske nacionalne manjine koji želi da bude elektor (predstavnik u Savetu nacionalne manjine), mora da dostavi pismenu podršku 20 pripadnika ruske nacionalne manjine takođe upisanih u poseban birački spisak.

Na pitanje zbog čega do sada nije formiran ruski nacionalni savet, jedan od kandidata za člana Saveta Boža Marković navodi da je, prema njegovom mišljenju, malo ljudi evidentirano na biračkom spisku kao Rusi, ali i da građani ne žele da se izjasne kao Rusi "jer niko ne želi da bude i Rus i Srbin istovremeno".

Kao jedan od motiva da se kandiduju na izborima Marković navodi aktivnost u udruženjima srpsko-ruskog prijateljstva.

"Mi smo formirali ovde u Aleksincu Društvo srpsko-ruskog prijateljstva iz jednog posebnog razloga. Na teritoriji Aleksinca je u prvom srpsko-turskom ratu poginuo Nikolaj Nikolajević Rajevski. Mi imamo za cilj da se lik i delo Rajevskog i ovde trajno obeležava jer nema veće žrtve nego kad se da svoj život za svog prijatelja. To je Rajevski uradio za srpski narod", objašnjava Marković.

Kandidati za članove ruskog nacionalnog saveta Igor Petrov iz Subotice i Vladislava Milosavljević iz Niša do kraja rada na ovom članku nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa kandidaturom.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave navode da oni koji se izjasne kao pripadnici određene nacionalne manjine imaju pravo da učestvuju u izboru i kandiduju se za člana Nacionalnog saveta te manjine.

"Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti, koja se, između ostalog, vrši i zahtevom za upis u Posebni birački spisak je zagarantovana Ustavom Republike Srbije i ne postoji mehanizam da se utvrdi koji je motiv za upis građana u Poseban birački spisak. Podsećamo da se upis vrši na lični zahtev građana (svojeručno potpisan i predstavlja izjavu o pripadnosti)", navodi se u odgovoru.

Prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Republici Srbiji, nacionalna manjina je svaka grupa državljana Republike Srbije koja je po brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na teritoriji Republike Srbije, pripada nekoj od grupa stanovništva koje su u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom Republike Srbije i poseduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od većine stanovništva, i čiji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno održavaju svoj zajednički identitet, uključujući kulturu, tradiciju, jezik ili religiju.

Na pitanje u vezi sa formiranjem ruskog nacionalnog saveta, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak je u intervjuu za RSE u julu 2018. naveo: "Nacionalna pripadnost je stanje svesti, pa se nadamo da će ovo stanje svesti dovesti i do odgovarajućih učešća u društvenom i političkom životu Srbije".​

Državna podrška promociji ruske kulture

Prema mišljenju Zorana Gavrilovića, programskog direktora Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), teško je govoriti o zloupotrebama kada je reč o izjašnjavanju o nacionalnoj pripadnosti jer je nacija "zamišljena zajednica".

"Krajnje je legitimno da neko danas bude Srbin, a da sutra živi kao Rus i to treba poštovati, ali tu treba videti i prostor za političku instrumentalizaciju svega toga", navodi Gavrilović.

Gavrilović smatra da se osnivanjem ruskog nacionalnog saveta obezbeđuje finansijska podrška ruskom uticaju u Srbiji.

"Osnivanjem nacionalnog saveta ta manjina dobija pravo da bude finansirana iz matične države jer jedna od pretpostavki za dobijanje prava na osnivanje nacionalnog saveta jeste da nacionalna manjina ima svoju matičnu državu. Oni će imati svoju podršku ovde i onda će prostor za promociju ruske kulture biti još veći", kaže on.

Rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina finansira se iz budžeta Republike Srbije. Iznos finansijske podrške nacionalnim savetima, prema Rešenju o raspodeli godišnje kvote nacionalnim savetima nacionalnih manjina iz 2018, iznosio je najmanje oko 3,5 miliona dinara odnosno oko 29.000 evra (koliko je obezbeđeno za grčki nacionalni savet), a najviše 59,4 miliona dinara odnosno oko 495.000 evra (koliko je opredeljeno za mađarski nacionalni savet).

Sonja Gočanin, Slobodna Evropa, Južna Srbija Info

Komentara: 2


# Žitkovac Boža Marković - Nesvrćanin Rusija nacionalni saveti nacionalne manjine
@



▲ ▼ [+][-]


  • (+3) (-)

    rasim 09.11.2018.
    Ovakvi mu dodju izdajnici ili prodane duse za nas koji volimo Srbiju i ne zelimo da nam komanduju tudje drzave i predsednici.Ovakvi su opasni-prevrtljivi.

  • (+11) (-1)

    POGLAVICA PRODANA GUZICA 10.11.2018.
    BRACO RUSI IZ AALEKSINAC, POZDRAV I PODRSKA OD BRACU INDIJANCI IZ ALEKSINC!!!


[ Dodaj komentar ]