Ratna pisma rođenima u zavičaj i natrag

Kad dobije pismo iz zavičaja ratniku na frontu noge se skrate, sve dok ne sazna kakva se slova nižu u poruci iz rodne kuće. Ili će ga žena obradovati javkom da su ona i deca dobro, pa mališani pitaju kad će tajo doći, ili će niz obraz da mu krene suza žalosnica, jer mu poručuju da nekoga od starijih ukućana, avaj, više nema.

Mobilizacija – „Miljku Rakićeviću, Guberevci, 22. jula 1914, Aleksinac... Poštovani Otac, danas smo se mobilisali i krećemo u sastav baterije za Novi Pazar, na Skoplje, Mitrovicu i za Hercegovinu. Zdravo sam i ne brini. Pozdravljam vas sviju i zbogom. Ilija M. Rakićević, kaplar Pete baterije brdske.”

Pismo na frontu – „Taisija Rakićević, Guberevci, Guča, Čačak, za Iliju Rakićevića, kaplara Brdskog artiljerijskog puka, Ženeva Švajcarska. Dragi moj Ilija, dobili smo tvoju kartu. Mi smo zdravo i dobro, samo ti javljam da ti je otac Miljko umro. Danas je pisala Sofija za Miliju. Molim te da pišeš čim dobiješ ovu kartu i javiš tačnu adresu i broj pošte. Primi pozdrav od mene i dece, Vučete, Dragomira i Dragutina, snaje Sofije i Cmiljke i ostale familije a pozdravi sve naše tamo. Tvoja žena Taisija, Čačak, 1. jun 1917.”

Pismo saborcu – „Šalje Radomir Pajović, Prvo mitraljesko odeljenje Prvog bataljona, pošta broj 40. Kaplaru Iliji M. Rakićeviću, Četvrta poljska baterija, broj pošte 216, 27. jula 1917. g. Dragi seljo Ilija pre svega da ti javim Da sam Hvala Bogu Zdravo i Dobro koje uvek i vama želim od boga Dobro zdravlje. Dragi Iko evo baš davi odgovorim na vašu kartu koju si mi pisao 20. ovog meseca i videosam šta mi pišeš ja sam tebi piso pre Dve karte Ali neznam dalisi dobijo samnom je ovde Vojislav Ćendić i Vojislav Ž. Zimonja i Đorđe Kaplarević i Tikomir Kaplarević. Primi Mlogi Pozdrav od tvog selja Radomira Pajovića i svije moji drugova.”

Zalutala dopisnica – „Iliji Rakićeviću kaplaru Četvrte poljske bat. I ovu kartu nađo onomad 10 – 1 – 1918 daje zalutala i šaljem je vama. Dragi Ilija da vam se javim da sam zdravo koje i tebi uvek želim ja sam u aktivnoj konjici Mislim da ću biti raspoređen u Treći eskadron. Tvoj poš. vaš Milija Bulija.”

Otpušten iz vojske – „Grujica Bešević, Šebli, Adler, 7. maja 1918 god, Iliji Rakićeviću Solun. Dragi Ilija! Zdravo sam hvala Bogu što i tebi uvek želim. Dobio sam jednu tvoju kartu od 8 – 2 – t. g. Mnogo je lutala koje gde dok me nije našla. Možda će te iznenaditi od kuda ja sada ovde. Otpušten sam iz vojske kao maloletan, pošto ne podležem vojnoj obavezi, skinuo sam koporan, pošto je kaput preči, a kad ću ga ponovo uzeti? Ovde je život dosta dobar, radim na poljskom imanju sa meštanima, a za mene dosta poučni stvari ima. Pozdravi Miliju, Milojka, Tijosava i sve naše koji su tamo, a tebe pozdravlja i želi ti svaku sreću tvoj Grujica.”

Verni drug – „G. Dragoljubu Đ. Stojiću trgovcu u Giči. Za uspomenu i dugo sećanje svome drugu Dragoljubu Stojiću koji je zajedno sa mnom za vreme arnautske pobune bio osuđen na streljanje, ali smo srećno prošli. 28. aprila 1914. Štip. Tvoj do groba najverniji drug Mito Milutinović.”

Pismo roditeljima – „Za Đorđa Stojića opančara – trgovca Čačak – Guča 1 – 8 – 1917. Poštovani roditelji, Budite svi zdravo koje vam od Boga želim. Ja sam sa bratom Lekom i Rođakom Miljkom St. Đekićem živ i zdrav. Pre nekoliko dana pošiljao sam vam moju fotografiju, da li ste je primili javite. Ja sam od vas samo jednu kartu dobio do danas. Čudi me da se ne javljate češće. Ja sam čuo da je čika Miladin umro? Jeli istina? Ja još u to ne verujem jer bi meni ma koji iz Guče pričao o tome. Molim vas da mi javite Tošovu adresu, a vi mi to do danas ne učiniste. Pazite na decu i sve ih Pozdravite a najviše Seju Radu, ljubi je bata. Pozdravite tetka Miljine i Cajine, kuma Pavlove, Čika Mladenove, Kum Neofitove i sve... Dragoljub Stojić.”

Nastasu Stančiću – „komandiru šoferu br 999 29 – 6 – 1917 Solun. Za uspomenu i dugo sećanje na Ratovanja 1913–1917. Svome dobrom Prijatelju neka dragi Bog dade da se zdravo i veselo vratimo svojim milim i dragim koji nas željno čekaju. Drag. Đ. Stojić kaplar br 999.”

Fotografija kumu – „Dragi Kumiću Šaljem ti svoju fotografiju na sećanje i sećanje Evropskog i Svetskog rata 1914–1917. g. Istovremeno ti želim da se zdravo i veselo u što kraćem roku vratiš svojim milim i dragim roditeljima u zagrljaj. Vratiš sada u porobljenu Kraljevinu Srbiju a buduću veliku Jugoslovensku Carevinu. Tebi i tvojim milim roditeljima – mojim kumovima želim svaku sreću, radost i dug život tvoj kum, pešadijski kapetan Sreto M. Milekić. 30 – 9 – 1917. Nica.”

Izvor