Obeležene godišnjice velikih bitaka u aleksinačkom kraju

Pomen izginulim vojnicima na Šumatovcu održalo je sveštenstvo crkvenog hrama Sveti Nikola. Vence na spomen obeležje položile su delegacije Opštine Aleksinac, Vojske Srbije, Unije boraca oslobodilačkih ratova, Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi, Opštinske organizacije rezervnih vojnih starešina, Opštinskog odbora Pokreta veterana, Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije kao i ostala udruženja građana.

U umetničkom delu programa nastupili su violinista Stefan Rakić i članovi Aleksinačkog amaterskog pozorišta Danica Aleksić i Miša Popović.

Za sve prisutne lovačko društvo „Doktor Bucek“ organizovalo je i ove godine ručak – lovački pasulj.

 

Potom je, pod velikim interesovanjem javnosti obeležena 137. godišnjica borbe kod Gornjeg Adrovca - u Srpsko-turskom ratu 1876. godine.

Obeležavanju ovog izuzetno važnog istorijskog događaja za srpsku istoriju prisustvovali su: rukovodstvo opštine, ambasador Ruske Federacije u Srbiji gospodin Aleksandar Vasiljevič Čepurin, Izaslanik za odbranu pri ambasadi Ruske Federacije Valerij Volkov, kao i veliki broj udruženja i građana.

Liturgiju i pomen pukovniku Rajevskom i palim borcima držao je episkop niški, gospodin dr Jovan sa sveštenstvom hrama Sveti Nikola.

Predsednik opštine Aleksinac Nenad Stanković je u pozdravnom govoru istakao značaj obeležavanja ovakvih jubileja i očuvanja viševekovnih veza Aleksinca i Rusije. Iako sličnih kulura i tradicija, tragična i u isto vreme hrabra i nesebična smrt pukovnika Rajevskog još više je zbližila jedan mali grad na Balkanu i veliku rusku držvu, dodao je Stanković.

O vezama između ruskog naroda i Srba koji žive na ovim trusnim balkanskim prostorima ne treba mnogo pričati. Zajedničko poreklo, nekada jedan jezik, danas dva slična jezika, slična slovenska kultura, savezništvo tokom mnogo stoleća burne istorije u Evropi, a ipak, kao posledica pogibije pukovnika Nikolaja Rajevskog na ovom mestu 1876. godine, došlo je do jedne specijalne veze između jedne male opštine u Srbiji i velike ruske države. Mi se svake godine okupljamo ovde da bismo se podsetili tih veza.

Tragična smrt koja je zbližila mali grad na Balkanu i veliku rusku državu

Uz napomenu da je spomen obeležje u Gornjem Adrovcu jedinstveno po tome što je sagrađeno u čast jednog pukovnika, ali i podsećajući na svojevrsnu simboliku koju nosi i samo ime Rajevskog, prisutnima se obratio i specijalni gost, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Vasiljevič Čepurin.

- U Rusiji još od doba Andreja Rubljova, autora poznate ikone Svete Trojice, i u zemlji i u inostranstvu Ruska pravoslavna crkva obično gradi crkve koje se zovu ili Aleksandar Nevski ili Sveta Trojica. Ja msilim da ova crkva jeste refleksija te činjenice i da se na onom svetu pukovnik Rajevski oseća komotno gledajući na ovo. I prezime samog pukovnika i na ruskom i na srpskom potiče od reči raj. To je stvarno jedan od elemenata duge istorije naših odnosa, odnosa naših naroda, ruskog i srpskog. Ali ja mislim da je to jako simboličan i važan trenutak, jer mi svi zajedno moramo pokušati da radimo ovako da bismo mogli obeležavati ovaj trenutak i dvesta, i trista i petsto godina zajedno.

Obreležavanje ovog izuzetno važanog istorijskog događaja za srpsku istoriju završeno je umetničkim programom „Da se nikad ne zaboravi“ u izvođenju đaka Aleksinačke gimnazije, predvođeni svojom profesorkom ruskog jezika Oliverom Vojinović.

 

Na kraju, i ona najstarija u programu obeležavanja, 207. godišnjica Bitke na Deligradu, u porti crkve Svetih arhangela Mihajla i Gavrila.

Obraćajući se prisutnima, predsednik opštine Aleksinac Nenad Stanković istakao je značaj Deligrada za srpsku istoriju i srpsko društvo, ali je napomenuo da je došlo vreme da se za interese Srbije borimo drugačijim savremenim sredstvima.

- Možemo u borbi za Srbiju da upotrebom nekih drugih sredstava, dobrom politikom, uspešnom diplomatijom, efikasnom privredom, boljom poljoprivredom, dobrim obrazovanjem i mnogim drugim stvarima odgovorimo izazovima vremena u kome živimo.

Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljadeligrad2.jpgvanja i socijalne politike Negovan Stanković , koji je prisustvovao današnjoj svečanosti, u svom pozdravnom govoru je naveo je da je Vlada Republike Srbije maksimalno posvećena dostojanstvenom sećanju na sve učesnike i događaje iz naše istorije, a posebno iz perioda Prvog i Drugog srpskog ustanka.

- Vlada Republike Srbije preko svog resornog Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike na godišnjem nivou izdvaja oko 15,5 milijardi dinara za ostvarivanje prava ratnih invalida, porodica poginulih i civilnih invalida rata. Takođe, na godišnjem nivou izdvaja se i oko 60 miliona dinara za obeležavanje značajnih datuma i događaja, kao i za održavanje vojnih memorijala, spomenika i vojnih grobalja u zemlji i inostranstvu. U Srbiji postoji oko 5500 spomenika, a u 34 zemlje sveta obeležena su još 504 mesta na kojima su naši preci sahranjeni.

Bitka kod Deligrada je upamćena kao primer taktički uspešno vođene borbe srpske vojske protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja.

Boj za Deligrad počeo je 3. septembra 1806. godine u zoru jakim frontalnim napadom Turaka, da bi , u žestokim borbama, koje su trajale ceo dan, Turci samo uspeli da se približe utvrđenjima.

Istog dana pred noć, Stanoje Glavaš sa odredom od 2.500 pušaka i 500 konjanika, uspeo je da preko Kruševca i Jastrepca zauzme Prokuplje i time ugrozi Niš.

Kada je u toku borbi Ibrahim-paša za to saznao, prekinuo je dalje napade na Deligrad i povukao se preko Aleksinca ka Nišu.

Tako su Srbi, iako brojno mnogo slabiji, odbranili Deligrad. Posle ovog neuspeha, na zahtev Turaka potpisano je, 14. septembra u Lomu, šestonedeljno primirje.

Na mestu gde se nalazio glavni šanac srpskih snaga podignut je Spomen-hram Svetog arhanđela Mihaila i Gavrila u spomen ratnicima palim u svim oslobodilačkim ratovima Srbije do 1918.

Svečanost na Deligradu završena je kulturno-umetničkim programom u izvođenju glumaca Aleksinačkog amaterskog pozorišta, kao i gradskog hora „Šumatovac“.