Da li je devedesetih postojao logor u Aleksincu?

Više puta na ovoj sajtu je pominjana mogućnost da je postojao koncentracioni logor u Aleksinačkim Rudnicima. Pronašli smo i iskaze potencijalnih logoraša.

Ipak, neoborivi demanti ovakvih tvrdnji, uz pomoć kolega iz Elektronskih novina (e-novine) pronašli smo u Politici iz 1992. godine:

Delegacija KEBS-a, na čelu sa Šveđaninom dr Ove Bringom, posetila je juče Aleksinačke rudnike kako bi na licu mesta, proverila glasine da je u ovom ugljenokopu i njegovoj okolini smešten veći broj zarobljenika iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Kao i nedavno predstavnici Međunarodnog crvenog krsta i ova delegacija KEBS-a, u kojoj su se nalazile i dve inostrane televizijske ekipe, mogla se uveriti da u Aleksinačkim rudnicima i okolini nema zarobljenika niti postoje bilo kakvi tragovi da ih je ovde bilo.

Delegacija je došla, takoreći, iznenada, išla je tamo gde je htela, a domaćini su joj pokazali sve što ju je interesovalo. Bilo je dozvoljeno da snimi sve - kaže Aleksandar Dutina, direktor Aleksinačkih rudnika.

- Na kraju smo ih zamolili da odavde ne odu ni sa najmanjom dilemom. Na naše pitanje da li ima još nešto što ih interesuje, gospodin Bring je odgovorio da su saznali sve što im treba i da su zadovoljni - kaže Dutina.

Aleksinački rudnici su zatvoreni još pre dve godine. Betonske ploče su stavljene na sva okna. Ipak, hrvatski i listovi zapadnih zemalja u poslednje vreme su tvrdili da se u naselju ovog ugljenokopa nalazi logor za zarobljene Muslimane i Hrvate. Logoraši su prinuđeni da danonoćno rade u podzemnim rudničkim hodnicima na najtežim poslovima - navodi se u štampi koja prećutkuje podatak da u ovom mirnom rudarskom naselju već decenijama složno žive pripadnici 14 nacionalnosti i da je upravo ovde veliki broj Muslimana i Hrvata stekao penziju i ostao tu da živi. (M. V. Politika)