Navodnjava se manje od jedan odsto

Katastrofalna suša koja je pogodila Srbiju pokrenula pitanje navodnjavanja i njegovog zapostavljanja tokom niza godina.

Sušom je najviše pogođena istočna i južna Srbija. Jedini način da se problem reši jeste instaliranje sistema za navodnjavanje. U Grčkoj, na primer, od 1961. godine navodnjavane površine se proširuju za oko 28.000 hektara godišnje. To je jednako celokupnoj površini opštine Lebane – jednoj od najpogođenijih ovogodišnjom sušom .

U Srbiji se navodnjava manje od jedan odsto obradivih površina. U celoj centralnoj Srbiji navodnjava se samo oko 3.000 hektara. Budući da kroz Srbiju prolazi jedna od najvećih evropskih reka, Dunav, ali i da Srbija ima mnoštvo svojoih reka, vode za navodnjavajne ima. 

Međutim, najveći broj poljoprivrednika se zbog nedostatka sredstava za izgradnju sistema za navodnjavanje zainteresuje tek izrazito sušnih godina.

Ipak, čak i da većina poljoprivrednika nabavi sistem za navodnjavanje, ostaje problem kanala. Deluje paradoksalno, ali najveći deo akumulacija izgrađen sedamdesetih godina XX veka je propao, tako da se površine pod navodnjavanjem zapravo smanjuju.

Samo na Moravi planirano je, ili izgrađeno preko 1.000 malih akumulacija, od kojih se danas koristi 50.

U Beloj Palanci šezdesetih godina je planiran sistem za navodnjavanje 1.000 hektara iz reke Nišave, izgrađen je za navodnjavanje 200 hektara. Korišćen je 20 godina a zatim je propao.

U Vojvodini postoje kanali koje je gradila Marija Terezija pre 200 godina i koji su funkcionisali sve dok nadležne službe nisu preuzele brigu o njima. 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=07&dd=28&nav_id=257197