Morava čeka prve brodove?

Plovni kanal Dunav–Morava–Vardar pokrenula bi građevinsku, mašinsku i elektroindustriju, ali i brodogradnju, tvrde stručnjaci. Opštine kroz koje protiču Velika i Južna Morava već imaju planove.

Ideja o plovnoj Moravi, koja je izazvala veliku polemiku u javnosti, Srbiji bi donela, kako tvrde stručnjaci, brojne pogodnosti. Takozvani rasuti teret, zbog jeftinijeg transporta i kraćeg puta, bio bi prevožen kanalom kroz Srbiju, čime bi se zaobišlo Crno more. Kapitalna investicija pokrenula bi građevinsku, mašinsku i elektroindustriju, ali i brodogradnju.

Jednog od pet skeledžija na Južnoj Moravi nije obradovala vest da će njegovom rekom jednoga dana zaploviti brodovi. Za njega je, kaže, reka i sada plovna, jer godinama skelom prevozi ratare iz okoline Aleksinca i tako izdražava porodicu.

"Naći ćemo posao na drugom mestu, šta da radimo. Nisam mogao to nigde da čujem. Ujutru rano ovde dolazim, uveče kasno odlazim", kaže skeledžija Radomir Saitović.

Svoju šansu na kanalu koji bi kroz Srbiju trebalo da bude dug oko 350 kilometara, vide opštine kroz koje protiču Velika i Južna Morava. Na levoj obali reke, u Varvarinu, u kome žive odgajivači cveća i povrća, rado bi da auto-put, udaljen devet kilometara, zamene plovnom Moravom.

"Kada bi Morava bila plovna, to bismo, svakako, iskoristili i za tranpsort, ali i za razvoj turizma", kaže predsednik opštine Vravarin Zoran Milenković.

U istoriji je ostalo zapisano da 1867. austrijski parobrod stigao do Stalaća. Književnik Aleksandar Vasić pronašao je i podatak da su još 1841. četiri poštanske lađe doplovile do Čuprije.

"Te delove koje smo pronalazili, ostatke lađa i jedrenjaka, godinama su stajali na plaži, pored vodenica, ali ništa nije sačuvano. Nemamo dokaza, ali ipak to sve stoji da je Morava bila plovna, neki kažu do Niša, ali do Stalaća je bilo sigurno", kaže Aleksandar Vasić.

Ideja o povezivanju severne i južne Evrope kanalom kroz Srbiju, kojim bi plovni put bio skraćen 1.200 kilometara, stara je skoro dva veka. Dosadašnjim projektima, osim glavnog puta, planirana su i dva bočna, do Kraljeva i Niša.

"Ovaj kanal rešio bi probleme navodnjavanja, zaštitu od poplava, koristio bi se i materijal iz Morave, a značaj bi bio i zbog energetike", kaže Olivera Potić, profesor Građevinskog fakulteta u Nišu.

A do tada Radomir će skelom, preko Morave na drugu obalu, čekajući prve brodove i prebrojavajući dane do penzije.