Luksuz na račun poreskih obveznika

Izveštaj Državne revizorske institucije o tome na koji način su budžetski korisnici trošili državni novac pokazao je da u praktično svim ministarstvima postoje ogromni propusti, da se ugovori sa privatnim firmama redovno zaključuju mimo zakonskih procedura, da se radnici angažuju po ugovoru o delu protivno zakonu, dok se milioni dinara ostavljaju u restoranima, pa čak i da pojedina ministarstva u godini krize i štednje novac troše na kupovinu skupocenih fotografija za dekorisanje sopstvenih kancelarija, a zatim tu nabavku namerno pogrešno zavode kako bi je prikrili.

Tako u revizorskom izveštaju stoji da je Ministarstvo trgovine i usluga potrošilo više od tri miliona dinara na kupovinu 18 fotografija na platnu za uređenje enterijera i 50 fotomonografija „Srbija - dunavski sliv“ od ateljea Art Zamur iz Zemuna, što je u računovodstvenim knjigama zavedeno kao „Ostale stručne usluge“. Kako su utvrdili državni revizori prava klasifikacija je „Nematerijalna imovina - ostala književna i umetnička dela“, što je kategorija zabranjena rebalansom budžeta za 2009.

Mnogo novca je odlazilo i na ugostiteljske usluge, za koje su revizori utvrdili da skoro ni u jednom slučaju ne postoje dokazi da je novac potrošen u poslovne, a ne u privatne svrhe. Ministarstvo prosvete je u restoranima i drugim ugostiteljskim objektima potrošilo više od šest miliona dinara, Ministarstvo rada više od četiri miliona, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo zdravlja oko 3,3 miliona, dok su resori ekonomije i finansija bili znatno štedljiviji, „popivši i pojevši“ jedan i 1,9 miliona dinara.

Revizori su pojedina ministarstva kritikovali naročito često, što se jasno vidi u slučaju Ministarstva rada i Ministarstva trgovine. Osim pomenutih fotografija, u resoru Slobodana Milosavljevića našli su se na meti revizora i zato što su Privrednoj komori Srbije uplatili 10 miliona dinara za izložbu „Srbija u Krasnodaru 2008.“, a da ni do danas nisu zatražili povraćaj 292.000 dinara, pošto su troškovi PKS-a bili upravo za toliko manji od dobijene svote. Ovo ministarstvo je na pogrešan način zavelo i ugovor sa Institutom ekonomskih nauka, a revizorski izveštaj navodi i dva zanimljiva poduhvata Ministarstva trgovine: ugovor vredan 319.000 dinara sa firmom Mas medija za istraživanje „Brendovi Srbije - put u svet“ i donacija modnom studiju Klik od 250.000 dinara za Beogradsku nedelju mode „u cilju podrške novog brenda Srbije“.

Ugovori o delu su najbrojnija kategorija prekršaja, pošto su praktično sva testirana ministarstva mimo zakona angažovala saradnike na ovaj način. Najčešće se radilo o tome da su ministarstva ugovorom o delu zapošljavala ljude za poslove za koje je nadležno samo ministarstvo ili su redovno obnavljala ugovore istim radnicima za iste poslove tokom čitave godine, što je zabranjeno. Najčešće su na ovaj način bili angažovani vozači, čistači i niža administracija, ali i pojedini savetnici, analitičari i direktori, koji su primera radi, zarađivali i do 1,5 miliona dinara godišnje, kao u slučaju tehničkih direktora projekata u Ministarstvu zdravlja.

Zanimljiv je i slučaj Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu, gde su revizori utvrdili da su nadležni navodili da su pojedini zaposleni radili i po 650 sati mesečno, što je oko 22 sata dnevno, sedam dana u nedelji. U DRI procenjuju da je na taj način na godišnjem nivou zaračunato 5,57 miliona dinara više u odnosu na maksimalni zakonom dozvoljeni broj radnih sati.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče u Užicu da izveštaj DRI „predstavlja potvrdu o potrebi veće transparentnosti, pre svega u prikazivanju javnih prihoda i načinu trošenja budžeta, što od Srbije zahteva i MMF, a potom dodao da „ukoliko sve ostane samo na tom izveštaju, onda nema potrebe za državnim revozorom“.

Član Odbora za finansije iz redova poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Dragan Vujadinović kaže za Danas da je izveštaj DRI „konačna i poslednja verifikovana verzija računovodstvenih iskaza koja je obavezujuća za sve“ i da se svi moraju povinovati međunarodnnim standardima prema kojim je ova državna institucija i napravljena.

- Ovo je prvi ovakav izveštaj i apsolutno je obavezujući. Kod nas postoji skepsa kada je u pitanju kritikovanje i presuđivanje državnim organima, ali je upravo zbog toga DRI i osnovan - napominje Vujadinović.

On kaže da ne zna da li će neko od ministara biti kažnjen, ali ističe da ako postoji veliko kršenje propisa mora da se snosi sankcija. „To vam je slično kao i sa preduzećima. Ako je negativan revizorski izveštaj, UO smenjuje direktorra, a banke ne daju kredite. Nešto slično mora da se primeni i kada je reč o državnim organima,“ naglašava Vujadinović.

Balint Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara kaže za Danas da se još ne zna kada će se revizorski izveštaj naći pred Odborom za finansije Skupštine Srbije jer to zavisi isključivo od predsednika Zorana Krasića (koji se juče nije javljao na telefon).

- Još ne znamo kada će izveštaj doći pred Odbor jer je predsednik taj koji odlučuje o tome. Mislim da je ceo slučaj pokazao koliko je bitno da Skupština raspravlja o ovome, a mislim da se to nije desilo još od 2001 - kaže Pastor, napominjući da očekuje da će državni organi kazniti sva ministarstva u čijem radu se utvrde elementi krivične odgovornosti.

Poslanica SNS Jorgovanka Tabaković kaže za naš list da ne može da predvidi kada će se o izveštaju raspravljati u Skupštini.

- Suština izveštaja ne može da se izmeni, ali bojim se da će biti odugovlačenja. Ono što bi trebalo uraditi je preduprediti nove zloupotrebe novim budžetom koji bi sadržao ograničenja kako se ne bi desilo da se slične stavri ponove i naredne godine - kaže Tabaković.

Najvažnije je, napominje ona, da se sada pravim merama kazne oni koji su krivi, ali se kod stalno dešava da se ignoriše javnost.

Profesor Megatrenda Vladimir Vučković kaže za Danas da ne bi trebalo stalno da nam se dešava da kompromitujemo nezavisne organe, kao što je to bio slučaj sa Savetom za borbu protiv korupcije, već da jednom prihvatimo da je to što oni kažu zaista tako.

- Dosta se priča ovih dana o tome, digla se prašina, ali bojim se da to ne bude tri dana i da se na tome završi. Mislim da niko i ne pomišlja da bi neko od ministara zbog ovoga trebalo da podnese ostavku. Ta odgovornost kod nas ne postoji i mislim da se ni sada to neće desiti - kaže Vučković, napominjući da kod nas još nijedna afera nije rešena i da je upravo to ono što kod građana stvara odbojnost prema državi.

http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/milioni_za_restorane_a_radili_22_sata_dnevno.4.html?news_id=178029