Struja skuplja struja, gas poskupljuje, inflacija...

Skuplja struja za 3,6 odsto

Od danas struja za domaćinstva skuplja za 3,6 odsto, počinje primena novog tarifnog sistema za obračun utrošene električne energije.

Ukupno poskupljenje struje za sve potrošače u proseku je 7,6 odsto. Kako je saopštila Elektroprivreda Srbije, tarifni sistem doneće nove stavke u računima za električnu energiju, ali to neće biti novi izdaci za kupce, već posebno prikazani troškovi, koje je odobrila Agencija za energetiku.

Potrošači sa dvotarifnim brojilima za potrošnju do 350 kilovat časova, takozvana zelena zona, jedan kilovat sat od danas plaćaju 3,612 dinara po višoj tarifi, odnosno 0,903 dinara po nižoj tarifi.

Nova cena kilovat sata u plavoj zoni, odnosno za potrošnju od 351 do 1.600 kilovat sati struje mesečno je 5,418 dinara u višoj tarifi, odnosno 1,355 dinara u nižoj tarifi.

Potrošači sa dvotarifnim merenjem će za svaki kilovat sat struje utrošen u crvenoj zoni, (od 1.601 kilovata na više) plaćati 10,836 dinara u višoj tarifi, odnosno 2,709 dinara u nižoj tarifi.

Potrošče sa jednotarifnim brojilima kilovat sat u zelenoj zoni koštaće 3,161 dinar, u plavoj zoni 4,741 dinar, a domaćinstva koja potroše 1.601 kilovat sat ili više plaćaće po 9,482 dinara za kilovat sat.

Domaćinstva će od danas mesečno plaćati i naknadu od 88,62 dinara za brojilo i 23,75 dinara po kilovat satu obračunske snage.

Ta obračunska snaga predstavlja snagu koju je kupac tražio, odnosno ugovorio, a elektrodistribucija odobrila kao najveću jednovremenu snagu uključenih uređaja u domaćinstvu, a određena i osiguračima u domaćinstvu.

Struja je u Srbiji poslednji put poskupela 15. maja prošle godine i to u proseku za 15 odsto.

Gas poskupljuje za 20 odsto?

Preduzeće Srbijagas zatražilo je poskupljenje prirodnog gasa za oko 20 odsto, kaže v.d. direktora tog preduzeća Saša Ilić.

Gasprom povećao cene prirodnog gasa Srbiji za 30 odsto od 2008.

Vršilac dužnosti javnog preduzeća Srbijagas Saša Ilić izjavio je za B92 da je od Vlade Srbije zatraženo povećanje cene prirodnog gasa za daljinske sisteme grejanja i domaćinstva za oko 20 odsto, a razlog za to je povećanje cena gasa koji Gasprom isporučuje Srbiji za skoro 30 odsto.

„Srbijagas od početka ove godine plaća veću cenu Gaspromu i već dva meseca zbog toga posluje sa gubitkom, tako da nismo imali izbora nego da tražimo korekciju cene“, objasnio je on.

Cena prirodnog gasa za daljinske sisteme grejanja i domaćinstva trenutno iznosi 22,37 dinara po kubnom metru i poslednji put je menjana sredinom prošle godine.

U Ministarstvu rudarstva i energetike za B92 je potvrđeno da je zahtev Srbijagasa za povećanje cene stigao i naveli da će o njemu odlučivati vlada pošto se o zahtevu izjasne Ministarstva finansija, trgovine, eknomije i energetike.

Inflacija 1,6 odsto za dva meseca

Inflacija u Srbiji iznosila je u februaru 0,7 odsto, a ukupan rast cena robe i usluga u prva dva meseca 2008. iznosi 1,6 odsto.

Troškovi života u Srbiji u februaru bili su viši za 0,6 odsto nego u januaru, dok je rast troškova života u prva dva meseca 2008. godine iznosio 1,4 odsto

Maloprodajne cene robe u februaru bile su za 0,8 odsto veće nego u januaru, a cene usluga su povećane za 0,5 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po grupama proizvoda, u februaru su najviše poskupeli poljoprivredni proizvodi, koji su za 2,5 odsto skuplji nego u januaru.

Cene industrijskih prehrambenih proizvoda u proseku su povećane za 0,8 odsto, a zabeležen je rast cena brašna, testenina, mlečnih proizvoda, prerađenog i konzervisanog povrća.

Piće je u proseku poskupelo za 1,2 procenata, dok su cene industrijskih neprehrambenih proizvoda porasle su 0,7 odsto. U toj grupi proizvoda zabeležen je rast cena naftnih derivata, dok se cene ostalih proizvoda uglavnom nisu menjale.

Cene duvana ostale su nepromenjene, navodi se u saopstenju Republickog zavoda za statistiku Srbije.

"Negativni makroekonomski faktori"

Guverener Jelašić ocenio da su makroekonomski faktori u Srbiji negativni, a inflatorna očekivanja velika i rastu.

Zbog inflacije koja je u Srbiji visoka i rastuća, Narodna banka je nastavila sa restriktivnom politikom i podigla referentnu kamatnu stopu sa 10,75 na 11,5 odsto. Radovan Jelašić ocenio je da su svi makroekonomski faktori negativni i da deluju inflatorno i dodao da će se to odraziti na kredite i devizni kurs.

Na rast inflacije su uticali pad vrednosti dinara, značajno povećanje cene nafte i poljoprivrednih proizvoda kaže Guverner Radovan Jelašić.

On upozorava da će se i poskupljenje struje dodatno odraziti na stopu inflacije.

Prema njegovim rečima i politička nestabilnost je poljuljala inflaciju, zbog čega je Narodna banka delovala još restriktivnije.

"NBS ima obavezu da svojim merama amortizuje interne i eksterne šokove. Zato smo povećali kamatnu stopu sa 10,75 na 11,4 odsto, a sve da bi ostvarili zacrtani cilj za ovu godinu, a to je bazna inflacija u rasponu 3-6 odsto“, rekao je Jelašić.

Dinar je danas, nakon dva dana slabljenja, neznatno ojačao prema evru, tako da zvanični srednji kurs iznosi 83,46 dinara za jedan evro.

Međutim, dinar je od početka godine oslabio prema evru za 5,1 odsto, a na to su prema rečima guvernera presudno uticali politički faktori.

Posle nekoliko prošlonedeljnih reagovanja, NBS je i juče na međubankarskom tržištu bankama prodala pet miliona evra.

"Problem je što nema investicija, pa nbs plasira novac da bi održala kurs stabilnim. Ova politička situacija utiče na kurs i samo menjaju novac oni koji moraju“, objašnjav Borislav Grujić iz menjačnice "Pirana“.

Za građane je loša vest što mere Narodne banke neminovno utiču na poskupljenje kredita, a samo od konkurencije banaka zavisi u kojoj meri će skočiti kamate.

Zbog rasta kamatnih stopa sve manje ljudi je zainteresovano za gotovinske i potrošačke kredite.

"Kamatne stope su opredeljene kretanjem referentne kamate NBS-a i u januaru su uporedo sa povećanjem referentne povećane i kamatne stope kredita, da nema konkurencije rast bi bio još veći“, objašnjava guverner Jelašić.

NBS od 1. jula uvodi još jednu novu meru, kojom će i dozvoljeni minus uticati na kreditnu sposobnost građana.