Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Budžet opštine za 2014. godinu i poređenje sa prethodnim periodom

rss

29.12.2013. Aleksandar Gvozden

Nedavno je izglasan budžet opštine za 2014. godinu.
Vodila se, uglavnom politička polemika, javna rasprava je izostala, barem u meri da se nazove transparentnom, a političke ocene su različite.

Budžet opštine za 2014. godinu i poređenje sa prethodnim periodom

Budžet jeste jedan od najvažnijih akata koje opština donosi, a u kalendarskom periodu od jedne godine, svakako, najvažniji. Njime se određuje koliko će novca ući u opštinsku kasu, ali i na koji način će se taj novac potrošiti.

Predsednik opštine nazvao je ovaj budžet štedljivim. Da li je u pravu i zašto je on različit od onog kojeg je prošle godine predsednik Skupštine opštine nazvao razvojnim pokušaćemo da razjasnimo u ovom tekstu.

Najpre, jedno poređenje budžeta sa budžetima donetim u prethodnom periodu. Nije realno porediti budžet sa finansijskim planovima iz 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, kada je finansiranje bilo mnogo stabilnije, a opština je imala jače ingerencije u pogledu poreske politike. S druge strane, ti dokumenti i nisu baš najdostupniji, kao ni oni iz 90-tih. Stoga smo se pozabavili finansijskim planovim od 2006. godine na ovamo. Za poređenje smo uzeli prve instance u budžetu, jer se na kraju i poredi prva instanca budžeta za 2014. godinu. Najrealnije bi bilo porediti završne račune, međutim, još uvek to nije izvodljivo ni za tekuću godinu.

Kvantitativno, odmah se primeti iznos budžeta. Od tadašnjih 345 miliona dinara na rashodnoj strani, stigli smo do rekordnih 1,268 milijardi dinara. Ili, ukoliko vam je lakše, sa tadašnjih 4 miliona evra, budžet je narastao na 11 miliona evra (kurs na dan donošenja budžeta). Dakle, opština raspolaže sa višestruko više novca i taj novac troši.

godinaprihodirashodirezultat
2006370.300.000345.847.17324.452.827
2007481.150.000419.957.00061.193.000
2008610.270.000552.882.05757.387.943
2009650.400.000568.953.00081.447.000
2010618.235.000562.015.00056.220.000
2011661.545.000603.030.00058.515.000
2012858.150.000729.050.000129.100.000
20131.117.600.000916.595.000201.005.000
20141.187.045.0001.268.125.000-81.080.000

Ono što je indikativno jeste da prvi put ulazimo u budžetski deficit. Iz ovog razloga budžet se ne može nikako nazvati štedljivim. Rezultat štednje treba da ostane višestruka vrednost uloženog, ali iz plana se ne vidi da će opština imati finansijske plasmane. Negativni rezultat biće, prvi put, pokriven iz ostvarenog viška ove godine. Do sada je taj višak raspoređivan posebnim aktom. Rebalanskom budžeta za 2013. godinu predviđen je još veći deficit od gotovo 114 miliona dinara, tako da nije jasno kako su odbornici prihvatili ovakvu odredbu u budžetu. Drugim rečima, rasporedili su ono što ne postoji. Imajući u vidu da je i Ministarstvo finansija najpre iskazalo suficit u januaru, a onda ga tajnovito preračunala u deficit, ovakve greške i nisu toliko strašne, ali nas ponašanje "gospodara naših para" nimalo ne ohrabruje.

U neposrednom poređenju sa prethodnom godinom rashodi su veći za 38%. U poređenju sa rebalansom oni su podjednaki, međutim, najbolji način poređenja budžeta jeste poređenje prijekcija, jer je gotovo izvestan i rebalans u 2014. godini, a iz prethodno izrečenog dovodi se u znak pitanja i rebalans za 2013. godinu. Prošlogodišnji budžet je predsednik Skupštine opštine (prilikom proslave drugog i ujedno pretposlednjeg dana rada klizališta) najavio kao razvojni. Od razvoja nije bilo ništa osim što je okončana višegodišnja izgradnja dela ulice T. Đorđevića, rekonstrukcija dela ulice M. Popovića, kao i po mnogima nepotrebna, izgradnja platoa ispred Doma kulture. "Investicija" gramera, na konto dobijenih 4 miliona evra iz republičke kase, ne može budžet okarektarisati razvojnim. 

Kvalitativno, dolazi do neznatne strukture prihoda, ali i rashoda. Na rashodnoj strani veliki su izdaci za plate. Za oko 800 zaposlenih (po podacima o kretanju broja zaposlenih) izdvajalo se 142 miliona 2006 godine, a sada je taj iznos narastao na 330 miliona. Prosečna opštinska plata je porasla za više od duplo. U ukupnim rashodima učešće zarada je opalo sa 41% na 26% posto. Ovo smanjenje može biti pozitivno karakterisano, međutim, treba imati u vidu da je smanjeno i izdavanje za kapitalna ulaganja. 242 miliona dinara, ili 19% je manje u odnosu na 282 miliona ili izdvojenih 31%. Imajući u vidu da je masa ovog novca u prošlosti odlazila na rekonstrukcije opštinskih zgrada, kao i na kupovinu automobila, ne vidimo mnogo mesta za izgradnju novih saobraćajnica ili proširenje vodovodne i kanalizacione mreže (sastavni deo budžetskog akta jeste i dugoročni plan investicionog ulaganja). Najveće povećanje je na stavci Kopišćenje roba i usluga. Troškovi rada opštinske administracije poješće 382 miliona dinara. Kako se stvarno troši taj novac stvar je pojedinačnih službi i preduzeća.

Neko je nabrojao da je ove godine nabavljeno čak 7 automobila iz opštinskog budžeta i većina tih automobila spada u luksuzniju klasu. Naravno, ni jedan nije nabavljen u postupku javne nabavke, već neposrednom pogodbom. Pitanje je, zašto opština nije provela postupak javne nabavke za svih 7 automobila. Ukoliko je prosečna cena 20 hiljada evra, to je 140 hiljada evra. To je veći deo izgrađenog platoa ispred Doma kulture, koji jeste osporavan, ali će ostati aleksinčanima. O potrebi da se nabave automobili, i njihovoj upotrebi je bilo reči na drugim sajtovima, a sigurno će biti pisano i ubuduće, naravno uz pouzdanu informaciju o broju nabavljenih automobila.

Nejasna je stavka od 21 milion dinara namenjena za informisanje i to kao "javnim nefinansijskim preduzećima". Pretpostavljamo da su ovo sredstva namenjena za funkcionisanje TV i Radio Alta, kao i drugih medija i izdavača. Nije jasno, kako u ovom, tako i drugim nedefinisanim slučajevima kako će se sredstva deliti.

Na prihodnoj strani došlo je do značajnog rasta opštinskih prihoda 2012. kao i 2013. godine, ali je očekivano da se taj trend neće nastaviti i u narednoj godini. Poreski prihodi su neznatno porasli, ali ono što će, nakon očekivanih novogodišnjih čestitki predsednika (opštine i SO) građane "obradovati", jesu "čestitke" koje će dobiti u toku godine. Naime, deo nedostajućih prihoda opština će nadomestiti primetnim povećanjem poreza na imovinu - u proseku trostruko. Od prošlogodišnje projekcije 33 miliona dinara, ova stavka je narasla na 93 miliona dinara. To je objašnjeno da je porez na imovinu nadomestio ukinutu taksu za gradsko građevinsko zemljište, međutim, građani će dobiti dvostruki ili višestruki prošlogodišnji iznos, zavisno od zone.

Smernice prihodne strane je opština dobila sa republičkog nivoa, jer, znamo da poresku politiku vode republička zakonodavna i izvršna tela. Opštini je ostao korektivni faktor, ali ničim opština nije uslovljena po pitanju rashodne strane. Ipak, "ušuškanost" javnih preduzeća, koja su još uvek daleko od tržišne logike ima svoju cenu. Slična je situacija i u ostalim opštinama. Rešavanje te situacije je još uvek na retoričkom nivou.

 

Prilikom ocene ovog budžeta, kako ne postoji jasna namena (osim "neuravnoteženosti") može se raditi metoda eliminacije. Budžet sigurno nije razvojni, karakter "štedljivog" ne stoji. Ukoliko 60% i više odlazi na plate i rashode uprave, budžet nije razvojni. Socijalnim se može smatrati samo ukoliko imamo u vidu zaposlene u upravi i javnim preduzećima. Stabilizacioni nije, zato što se uopšte i ne dotiče privrede, a građanstvo će opteretiti povećanim porezom na imovinu. Ako se konzervativnim može nazvati budžet čija je svrha preživljavanje, onda je konzervativni. U drugom slučaju, nazvali bi ga rasipničkim.

 

Komentara: 1


# predsednik opštine budžet opština finansije porez Aleksandar Gvozden
@agvozden @



 

▲ ▼ [+][-]



[ Dodaj komentar ]