Minus pred vratima Narodne banke

Cenu za ekspanzivnu fiskalnu politiku krajem prošle i početkom ove godine platiće, kao i uvek, poreski obveznici Srbije. Ranije su uglavnom bili “oporezovani” kroz inflaciju, jer je preterana javna potrošnja gurala cene naviše. Ovoga puta velike su šanse da će taj ceh biti dodatno uvećan zbog toga što se do kraja 2007. lako može u potpunosti “istopiti” kapital Narodne banke Srbije, pa bi država morala da je dokapitalizuje iz budžeta.

Neupućenima zvuči apsurdno da je i Centralna banka, odnosno “banka svih banaka” suočena sa finansijskim problemima, ali je to puna istina. Uostalom, guverner NBS Radovan Jelašić je pre nekoliko dana priznao da je prošlu godinu NBS završila sa gubitkom većim od 10 milijardi dinara. Jelašić je, međutim, istakao da je uprkos tom gubitku kapital NBS još uvek „u plusu“, ali je upozorio da bi mogao da pređe „u minus“ ako se pod hitno ne uspostavi čvršća finansijska disciplina.

Slično upozorenje Jelašić je izrekao i 2. marta, na konferenciji za novinare, kada je poručio da će monetarnom politikom održati inflaciju na niskom nivou, bez obzira što je to “veoma skupo”. U to vreme je, naime, NBS za povlačenje iz opticaja 10 milijardi dinara morala da plati 1,15 milijardi dinara godišnje za kamate. U međuvremenu je Monetarni odbor smanjio referentnu kamatnu stopu na 10,5 odsto i sada, da bi operacijama na otvorenom tržištu povukla 10 milijardi dinara, NBS kupcima svojih hartija od vrednosti mora da plati milijardu i 50 miliona dinara ili skoro 13 miliona evra po trenutnom kursu.

Najavu guvernera da će država, ako se i dalje bude prostirala preko gubera, morati da dokapitalizuje NBS, kritičari centralne monetarne vlasti dočekali su optužbama da NBS vodi najskuplju monetarnu politiku u Evropi. I njima je, međutim, jasno da je glavni krivac za to fiskalna ekspanzija krajem 2006. Uz konstataciju da je 155 miliona evra NBS platila na ime kamata da bi kroz operacije na otvorenom tržištu uspela da sačuva stabilnost, pojedini ekonomisti ocenjuju da je targetiranje inflacije „dobar model, ali preuranjen za Srbiju“.

Da NBS nije intervenisala na tržištu , odnosno da nije sterilisala deo ukupnog deviznog priliva, apresijacija kursa bila bi još veća, objašnjava naučni saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković. I on, međutim, ističe da je problem sa takvom monetarnom politikom što je ona skupa. Monetarna restriktivnost bi se uskoro mogla naći pred zidom, odnosno NBS bi mogla da bude prinuđena da bira između dva, jednako loša rešenja, kaže Stamenković i precizira da se prvo svodi na dokapitalizaciju centralne banke zbog plaćanja kamata na rastući stok iz repo operacija, a drugi na bitno povećanje obaveznih rezervi.

U Srbiji je po više osnova, između ostalog i predizbornim povećanjem plata u javnom sektoru značajno povećana domaća tražnja, a ni privremeno finansiranje se nije pokazalo tako restriktivnim kao što je trebalo da bude. U takvom ambijentu NBS jednostavno ne sme da relaksira monetarnu politiku, jer bi u tom slučaju tržište zapljusnuo još veći talas dinara. Da bi sprečila veći rast cena NBS bi u tom slučaju morala da „steriliše“ znatno veći višak likvidnosti. A, to ne samo što košta, već se na kraju neminovno reflektuje i na bilans NBS.

Zbog „rasipništva“ države NBS je prinuđena da pooštri svoje mere kako bi se inflacija zadržala u planiranom okviru. A zbog plaćanja kamata na repo operacije i apresijacije dinara NBS je u 2006. zabeležila gubitak, čime je u bilansu stanja za sada značajno smanjen njen kapital. Ako se ništa ne promeni uskoro ga više neće ni biti, pa će država, ujedno i glavni krivac za „najskuplju“ monetarnu politiku morati da odreši kesu.

Pre toga, nju će napuniti građani Srbije.

Ekonomisti upozoravaju da bi sve kritike na kraju mogle biti prevaljene na guvernera, iako on samo „vadi kestenje iz vatre“. Sam Jelašić je u više navrata ukazivao da ako se u sistem ubaci više para, neko (čitaj NBS) mora da ih povuče i to košta.