Živeti na kredit

Otkako su pre nekoliko godina bankarski krediti postali uobičajani i kod nas, komitenti muku muče s kamatom. NBS je lane obavezala sve poslovne banke da svoje troškove iskažu kroz efektivnu kamatnu stopu a prvog oktobra doneta je i odluka o jedinstvenom načinu obračuna i iskazivanju efektivne kamatne stope, tako da klijent od početka ima jasniju sliku o toškovima koje će imati.

Nažalost, sama odluka nije bila dovoljna, pa je u nekoliko navrata bilo potrebno da se bankari i podsete na obaveznu vezanu efektivnu stopu i način obračina. Posle je NBS krenula u kontrolu, nakon toga “žute kartone” su dobile Erste i Agrobanka, jer je kontrola ustanovila da je kod polovine proveravanih partija efektivna stopa netačno obračunata. Obe ove kuće su se odmah nakon toga oglasile i dale istovetno objašnjenje. Do grešaka u obračunu koje je primetila NBS došlo je zbog novih informacionih sistema koji su tek uvedeni.

- Najvažnije je da klijenti nisu oštećeni, jer nepravilnosti koje su kontrolori NBS kod nas našli bili su na štetu banke a ne komitenata -kaže izvršni direktor sektora za poslove sa stanovništvom Erste banke Goran Kostić. - Do nepravilnosti je došlo u odeljenju koje se bavi obračunom stambenih kredita osiguranih preko Nacionalne korporacije. A oni su zaboravili da prilikom obračuna rata tu dodaju i premiju vezanu za osiguranje kredita. To je mlada ekipa koja na tom poslu radi, pa je moguće da se dogodi ovako nešto. Nakon kontrole smo sravnili sve podatke i grešaka sada nema. A poslovi idu dalje. Pripremamo nove program. Uskoro ćemo ponuditi gotovinske dinarske kredite. To nam omogućuje pad referentne kamatne stope NBS, koja je sada 11,5 posto. Pripremamo novi paket za poljoprivrednike. A posebna program biće ponuđen penzionerima, tako da će kod nas oni ubuduće biti potpuno ravnopravni klijenti. Jedna od stvari koja će ih sigurno obradovati je činjenica da će uskoro moći celu penziju da dobiju odjednom, jer ćemo mi finansirati taj drugi deo. Ali, o svemu opširnije kada ceo program budemo promovisali.

- Mislim da je dobro što se nude nove usluge prema kategorijama klijenata, jer su bankari do sada kod nas uglavnom nudili linearno iste usluge. Banke bi morale više pažnje da obrate na svoju politiku prema klijentima, pa ne možete iste uslove ponuditi onima koji imaju platu 200 evra i klijentima koji zarađuju preko hiljadu, pa i više - kaže direktor Centra za investicije i preduzetništvo Ivan Maričić.

Imamo, inače, najviše kamate u regionu. U Bugaskoj je prosek 6,76 posto, Hrvatskoj 5,24 procenta, Rumuniji 6,65 procenata na kratkoročne pozajmnice, a kod nas čak trostruko više. Rekorderi smo po tome i kod dugoročnih pozajmica sa stopom od 11 posto. Ona je u Hrvatskoj upola niža - 5,19 posto, a u Rumuniji je 8,1 procenata. Pritom je rizik banaka sveden na minimum, jer 93,7 odsto građana redovno izmiruje svoje obaveze. Kurs i cene se kreću očekivanim tokom, tako da rizik kao razlog visokih kamata odmah treba zaboraviti.

Jasno je da treba nastaviti dalju harmonizaciju naših bankarskih propisa sa EU, jer tamo ako banka ima 12 odsto aktive u kreditima ona spada u rizičnu. Kod nas se ta brojka kreće i do 80 odsto. Ako bi tako bilo i kod nas bankari bi se više zainteresovali za sektor privređivanja, a tome bi trebalo da pomogne i država uz pomoć berze. Na njoj bi trebalo da se nađu akcije velikih jakih kompanija, poput NIS-a i EPS-a . Rezultat bi bile niže kamatne stope.