Trijumfalna kapija od prkosaTrijumfalna kapija od prkosa
Pretraga
cirilica | latinica

Trijumfalna kapija od prkosa

rss

12.10.2009. D. Stojanović

Toliko istorije, teško da se može naći na jednom tako malom prostoru, kao što su Aleksinac i okolina.

Trijumfalna kapija od prkosa

- Po jednoj tezi, dolina Morave je bila granica između Dačana i Ilira. Sedam rimskih careva je vladalo ovim prostorima. Sultana i kraljeva znatno više, a o despotima i knezovima da se ne govori. Bilo je tu osvajača, krstaša i vojnika pod polumesecom. Mnogi su prolazali sa Istoka ka Zapadu, a još više iz Evrope na Istok - priča istoričar,pukovnik dr Slobodan Branković, dugogodišnji načelnik Odeljenja za naučno-istraživački rad Vojno-istorijskog instituta, inače, rodom iz Bobovišta kod Aleksinca.

Pored već poznatih datuma, ovom prilikom izdvajamo jedan, u široj javnosti malo poznat, ali zato značajan i redak događaj. Naime, 4. septembra 1876. godine, u vreme deligradske epopeje i žestokih borbi sa Turcima, Srbi i dobrovoljci iz Evrope i sveta, boemi slobode, ali i vitezovi dostojanstva i časti, spontano su na ovim moravskim prostorima proglasili nezavisnu državu -kraljevinu Srbiju, a kneza Milana za kralja.

Nastupila je prava euforija oduševljenja među srpskim ratnicima i njihovim saborcima iz drugih zemalja, među kojima je bio čak i jedan Japanac. Istog dana, tim povodom, održana je velika vojna parada i podignuta Trijumfalna kapija (na slici) od hrastovine ukrašene poljskim cvećem, kao simbol ustaničkog vremena i rata iz časti, znaka večnog mira i nade u kraj svih ratova, što je jedinstven primer u svetskoj istoriji.

- Te i takve donete odluke ratnici su potvrdili potpisom,često svojom krvlju umesto mastila - kaže dr Branković.

Posle molitve "Tebe Boga hvalim", na kojoj je bilo više od 50 sveštenika, vojska je, navodi dr Branković, kralju položila zakletvu. Potpisan je akt sastavljen od reči častoljubivih, nekoliko hiljada potpisnika, zakletih na slobodu. Izborom najboljih određen je i sastav za kraljevu gardu, jačine oko dva bataljona. A da je kraljevstvo na ovim malim deligradskim prostorima primljeno kao životna činjenica, ističe dr Branković, govori i to, da telegrafista uopšte nije hteo da prima telegrame adresirane na kneza Milana, jer je smatrao da je to uvreda kralja.

- Naravno, da takav čin srpskog naroda, nije naišao na simpatije i odobravanje kod svetskih moćnika. Naime, srpski knez je sa zadovoljstvom primio k znanju pomenute odluke. Međutim, kako je bio u mreži diplomatija tadašnjih velikih sila, protestovao je car Franjo Josif, a ruski car Aleksandar Drugi je to uvažio - kaže dr Branković.

U svakom slučaju, podvlači ovaj istoričar, bio je to dan nezavisnosti, kada je strast nadvisila mit, inspirativan u svetskoj istoriji.

ZBORNIK

Sredinom jula 1876. godine, kako se navodi u Zborniku "Od Deligrada do Deligrada 1806. do 1876", u Londonu je objavljeno da je Srbija kneževina i da ima 1.325.000 stanovnika. Nazvana je zemljom planina. Slično kao i Škotska, samo što je Srbija tada bila pet puta manja.

http://www.novosti.rs/

Komentara: 0


# Aleksinac Deligrad srpsko-turski ratovi Slobodan Branković Deligradska bitka trijumfalna kapija
@




[ Dodaj komentar ]