Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Pustoš u nekadašnjem rudarskom naselju

rss

20.10.2006. Z. Gligorijević

Bilo je i Belgijanaca, Nemaca, Dalmatinaca, Hrvata, Slovenaca, Bugara i Albanaca. Svi smo živeli kao jedna porodica. Vrata se nisu zaključavala, pa je svako mogao da uđe u svačiji stan

Grad mrtvih rudara

Aleksinački rudnik, gigant mrkog uglja sa šest jama, u kojima je radilo oko pet hiljada rudara, otvoren davne 1883, a zatvoren 1990. godine, sada deluje toliko sablasno da bi mogli da posluže za snimanje filmova strave i užasa. Istoimeno rudarsko naselje u kome, kako nam rekoše, žive mrtvi i živi rudari, ima 1.600 stanovnika. Umesto 500 đaka, osnovna škola ima manje od 200.

Nijedna firma ne radi. Tu je i ambulanta u kojoj lekar opšte prakse i stomatolog rade svakog drugog dana, i to samo pre podne. Meštani naselja ne pamte kada je gostovala neka pozorišna ili bioskopska predstava, a u hotel "Rudar" danima niko ne svraća.

- Najveća proizvodnja bila je šezdesetih godina, kada se proizvodilo po 400-500 hiljada tona uglja. Međutim, kako je u to vreme nafta postala glavno sredstvo za ogrev, a ugalj nerentabilan, radilo je samo drugo okno. Godišnja proizvodnja je smanjena četiri puta. No, i pored toga, to je bila dobra proizvodnja i rudnik je sam sebe izdržavao - precizira Ljubiša Stanojević, nekada smenovođa, a sada predsednik Sindikata.

Masovno iseljavanje iz naselja počelo je 1983. godine kada je poginulo 35 rudara, a naročito 1989. godine, kada je 91 kopač crnog zlata stradao u oknu. Godinu dana kasnije vlada je zatvorila Aleksinački rudnik, iako je imao bilansne rezerve od preko 30 miliona tona jednog od najkvalitetnijeg mrkog uglja u Srbiji.

- Samim tim, ovo naselje je već mrtvo. Znate li šta je značilo kada hiljade rudara primi plate i krene da kupuje. Grad je cvetao! Sada više nema nikavu perspektivu. Pored toga, 1982. godine u Nemačkoj je kupljena oprema za široko čelo u vrednosti od 8 miliona ondašnjih nemačkih maraka, koja bi duplirala proizvodnju. Nažalost, veći deo opreme ostao je 700 metara pod zemljom. Dve godine posle nesreće u naselju se nije mogla čuti muzika. Pored porodica stradalih rudara, unesrećeni smo i mi koji smo ostali živi - dodaje Stanojević.

Vreme kada je rudnik izdržavao ceo region i kada su u naselje dolazile javne ličnosti žive, samo u sećanjima vremešnih ljudi.

- Imali smo prve spratne zgrade. Boka Petković, otac glumice Zlate, podigao je najlepši Dom rudara u ondašnjoj Jugoslaviji. Bili smo najurbanije naselje u okolini, u koje godinama niko ne ulaže. Jedino je CHF adaptirao osnovnu školu - tužno će Nikola Papović, koji je radio kao bravar na održavanju.

- U srećna vremena, ponuda na pijaci u naselju bila je mnogo bolja nego u Aleksincu, a sada imamo samo dva dragstora. U hotel danima ne uđe nijedan gost - dodaje Toplica Blažanović, konobar.

- Nekad je ovde bila banja, a sad je Cigan mala i naselje izbeglica. Nemam ništa protiv njih, ali zašto opština šalje ovde samo socijalne slučajeve? - pita se Albin Zemljak, penzionisani rudar, čiji je otac Jože, takođe, bio rudar.

Nedeljka Ružić, koja se 1951. godine doselila u naselje s roditeljima Lukom i Nikosavom i osmoro braće i sestara, period detinjstva i odrastanja pamti kao najlepši u svom životu.

- Nekada je ovaj rudarski gradić bio poput botaničke bašte, pun ljudi raznih nacionalnosti Belgijanaca, Nemaca, Dalmatinaca, Hrvata, Slovenaca, Bugara i Albanaca. Svi smo živeli kao jedna porodica. Vrata se nisu zaključavala, pa je svako mogao da uđe u svačiji stan. Sada većinu življa čine Romi, koj su uništili travnjake i doneli svoj stil života i navike.

Ona kaže da su najtužnije bile sirene, koje su nagoveštavale nesreću.

- Sirene su nas najčešće budile rano ujutru ili noću, što je bilo posebno sablasno. Svi žitelji bi tada trčali ka oknu, bez obzira na to da li su njihovi rođaci bili u smeni. Rudnik je bio u polumraku, a iz okna su izlazili crni, zamašćeni ljudi kojima su se nazirale samo beonjače. Naselje Aleksinački rudnik je mrtav grad, s rudarima ispod zemlje i penzionisanim rudarima, koji još njome hodaju - plačući priča Nedeljka.

Okna zarastaju u travu. Umesto sirena, nad njima sablasno šumi vetar, koji neprestano podseća na tragediju koja je zadesila nekada vrlo živ grad.


video...

Komentara: 12


# Aleksinački Rudnik opština rudnik Ljubiša Stanojević Albin Zemljak Dom rudara
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    Vladan 07.11.2006.
    Prijatelju svaka ti cast samo sto to vise izgleda da nikoga nezanima.

  • (+0) (-0)

    82.114.70.34 30.01.2007.
    istine radi kada se govori o aleksinackim rudniciam. u naslovnom delu stoji da je tamo radilo mnogo albanaca ,sto ne odgovara istini na rudniku su radili MUslimani Sadasnji Bosnjaci jedan deo njih i dan danas zivi na rudniku. To su pre svega bili ljudi iz Sredacke zupe kraj Prizrena .Pre svih Jablanicani a i ostali. Mnogi od nji su ostavili svoje zivote u oknima rudnika do samog njegovog zatvaranja. Sa postovanjem

  • (+0) (-0)

    Stanojevic Ljubisa 19.02.2007.
    Lepo bar za pocetak
    Radilo je dosta i Albanaca sa Kosova,kao i Muslimana kao i svih drugih.

  • (+0) (-0)

    Dragica Eklund 02.05.2007.
    Rudnik je bio legenda i ostace legenda!
    Nego hajde da se mi ponovo ujedinimo,mesto da kukamo,ko je bio ko,koje nacionalnosti?Sve nacionalnosti su uvek bile dobro primljene na nasem Rudniku,ali trebamo zaista da pokusamo Svi zajednickim snagama,da Rudnik ponovo stane na noge!

  • (+0) (-0)

    Tomislav Nikolić 15.06.2007.
    Sa tugom i setom pročitao sam ove redove o Aleksinačkom rudniku gde sam završio Rudarsko industrisku školu od 1952 do 1955 godine.Godinu dana sam radio kao KV rudar kopač ali sam osetio da je to hleb sa 7 kora i blagovremeno promenio zanimanje.Ja sam 1956.godine odveo u jamu na Prvom oknu doktora Branislava Stankovića, specijalistu za uho,grlo i nos iz niške bolnice da se Dr Stanković na licu mesta uveri u kakvim uslovima rade rudari.Posle toga, Dr Stanković je rudarima davao duplo više bolovanja nego do tada,svim rudarima koje je lečio i operisao u niškoj bolnici.Sa žaqljenjem sam doživljavao i pratio sve nesreće koje su zadesile Aleksinačke rudare.Sećam se, posle poslednje katastrofe, pre nego će rudnik biti zatvoren u Zenici je odigrana prijateljska fudbalska utakmica izmedju Jugoslavije i SSSR-a a sav prihod sa te utakmice bio je namenjen porodicama nstradalih rudara.I gle čudne ironije, kada su izmireni svi troškovi oko igranja utakmice, za porodice poginulih nije ostao ni dinar.

  • (+0) (-0)

    Dacin Predrag 13.08.2007.
    Puno lepih uspomena poneo sam iѕ Aleksinca.Sudbina svih rudnika je ista.Jedino ostaju predivni ljudi RUDARI koji su u svim rudnicima isti.Ovim putem ih sve poѕdravljam a posebno MERAČE.

  • (+0) (-0)

    Sasa 01.03.2008.
    Dragi moji rudari SRETNO, i ja sam veci dio svog zivota provei u jami u Bosni dobro znam sta je biti tamo ali bolje i tamo ali imati posao nego biti bez posla. Ovi su sada sve rasprodali i pokrali pa nemozemo ni u jami da radimo

  • (+0) (-0)

    kapDragan 02.09.2008.
    onaj lik od gore sto kaze da je rudnik cigan mala i izbeglicki kamp,on je olos jebem li ga usta da ga jebem smrdljiva....rudnik se urusio zbog albanca.

  • (+1) (-0)

    arben 16.11.2008.
    pre sam ziveo u rudnik kad se desilo nesreca moj otac pogineo 1989 sa 90 rudara tada nisu gledali koje albanac koje serbin sfi subili jedan a sada pishu ovde bezveze da znam kosi ti otkinuo biti muda shto pishesh albanci srushili rudnik

  • (+0) (-0)

    Ljubisa 12.01.2009.
    ove godine bice tuzan jubilej-20 godina od nesrece i zatvaranja Aleksinackog rudnika,valjda ce se povodom tog tuznog dogadjaja okupiti svest i pamet za bolje sutra

  • (+0) (-0)

    tomislav nikolić - pirke 07.10.2009.
    Ja sam se već javio jednom na ovom sajtu.Očekivao sam da će se javiti još koji djak bivše rudarsko industriske šklole, generacije 1952 - 1955 godine. Bilo nas je preko stotinu djaka iz cele bivše Jugoslavije.Velika većina nas bila je vrlo siromašnog stanja a rudarska škola u Aleksinačkim rudnuiku b ila je besplatna, pa smo zato i potražili utočište u toj školi.Prošlo je već 53 godina od kako je ta naša generacija završila školovanje. Neki od njenih djaka poginuli su u češćim nesrećama u aleksinačkim rudnicima a najviše nih je promenilo zanimanje.Drago bi mi bilo da se još koji bivši djak RIŠ javi .Pozdrav svima sa rudarskim pozdravom SRETNO.

  • (+0) (-1)

    Ivan Murovec 08.09.2011.
    Mi smo bili tam okoli 47 godine, a poslije otisli v Rasu-Podlabin (Istra), i poslije v Belgiju. Bilo mi je 5 ali 6 godina i cuvao sam prasice, i birao uglo pod teleferika


[ Dodaj komentar ]