Gornji Adrovac - Za ljubav i čast

Sve više zaljubljenika u ovo remek-delo čuvenog ruskog klasika zato želi, bar nakratko, da poseti Gornji Adrovac kod Aleksinca i manastir Sveti Đunis, gde je poginuo „grof Aleksej Vronski”, odnosno pukovnik Nikolaj Rajevski, na kojem je ovaj književni lik zasnovan.

Na proplanak kod sela Gornji Adrovac, koji je samo sedam kilometara udaljen od glavne saobraćajnice, stiže se krivudavim putem kroz živopisno Pomoravlje. Tu se pisala srpska istorija koju je Evropa budno motrila, a danas, na mestu nekadašnjeg poprišta bitke, koja seovde vodila zavreme srpsko-turskog rata, skoro da mogu da se osete miris baruta i sva žestina sudara dva protivnika: jednog brojčano daleko nadmoćnijeg, a drugog srčanijeg i željnog slobode.

Šum lišća kao da poručuje: „Pukovnik Rajevski je pao”. Tu gde je poginuo „za izbavljenje svoje braće od ropstva” danas je spomen-crkva. U narodu je zovu Ruska crkva, Crkva Rajevskog ili čak Crkva Vronskog. I kako god joj ime nadenuli nisu pogrešili. Jer ona jeste podignuta u znak sećanja na ruske dobrovoljce koji su dali život za slobodu Srbije, na mestu gde je mladi tridesetsedmogodišnji Nikolaj Nikolajevič Rajevski, u činu konjičkog pukovnika srpske armije, vodio svoju odsudnu bitku pre ravno 135 godina.

Život ovog odvažnog, slobodoljubivog, obrazovanog oficira poslužio je Tolstoju kao inspiracija za lik grofa Alekseja Vronskog. Na kraju knjige, Tolstoj jesa dobrovoljcima uvoz za Srbiju „ukrcao” i Vronskog rečima: „I to ne sam, nego ceo eskadron vodi o svom trošku! A ko je objavio rat Turcima? Niko nije objavio rat, nego ljudi saosećaju sa patnjama bližnjih, i žele da im pomognu”.

Tako je ova stranica srpske istorije poslužila za epilog romana. A tu gde se završava priča o velikoj itragičnoj ljubavi Ane Karenjine igrofa Vronskog počinje malo poznata priča o životu Tolstojevog junaka izvan korica knjige. Nikolaj Rajevski Treći je završio Fizičko-matematički fakultet na Moskovskom univerzitetu. Pripadao jerodu slavnom ne potitulama već po delima. Njegov deda jebio general i heroj Otadžbinskog rata 1812. godine. Podvig generala Rajevskog i sinova za vreme Borodinske bitke Lav Tolstoj je ovekovečio u romanu „Rat i mir”. Otac Nikolaj, general-potpukovnik, takođe se borio protiv Turaka. Osnivač je grada Novorosijsk, kome je Puškin posvetio poemu „Kavkaski zarobljenik”. Baka je bila unuka velikog naučnika M. V. Lomonosova...

I sam Rajevski jebio jedna odznamenitih ličnosti toga vremena. Ostavio jetraga i kroz dva vredna dokumenta: plan o reformisanju srpske konjice, prema kojem je kasnije vođen rat, i „Projekat ustanka na Balkanskom poluostrvu”.

U Srbiji je prvi put bio 1867. godine, kada mu je bilo samo 25 godina i tada su nastala pomenuta dva plana. Drugi put se izOdese uputio u Srbiju 21. jula 1876. godine.

Poginuo je mesec dana kasnije, 20. avgusta 1876. godine u 16 časova kod sela

Gornji Adrovac. Bio je petak, 13. dan njegovog boravka na aleksinačkom ratištu, zapisao je drVladan Đorđević, načelnik saniteta, koji jevodio dnevnik o dešavanjima na frontu. O tome šta se u međuvremenu dogodilo, zabeležio je u knjizi „Vronski, čast iljubav” nekadašnji novinar „Politikine” kuće Budimir Potočan.

Vojnici su Rajevskog privremeno sahranili nedaleko odbojnog polja, umanastiru Sveti Roman kod Đunisa.

– Legenda kaže da je upravo ovde zauvek ostalo srce pukovnika Rajevskog, koje je večno kucalo zaSrbiju. Tu jepočivao samo nekoliko dana, a onda je njegova majka Ana Mihajlovna preuzela posmrtne ostatke, koji su iz Beograda ispraćeni za Rusiju uznajveće vojne počasti. Ispraćaju je prisustvovao i sam knez Milan Obrenović – ispričao nam je Dragan Ristić, rukovodilac sektora za turizam u opštini Aleksinac.

Pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski je sahranjen pored svojih predaka u selu Razumovska, u Kijevskoj oblasti u Ukrajini. Odatle su skoro tri decenije kasnije u Gornji Adrovac stigle sadnice danas stoletnih lipa, koje su posađene duž staze koja vodi od puta do crkve podignute 1903. godine, za 18 meseci, na mestu pogibije Rajevskog. Crkva je posvećena Svetoj Trojici, baš kao i ona u kojoj je kršten ruski heroj. Plac za izgradnju crkve od seljaka je otkupila kraljica Natalija Obrenović, a brigu oko izgradnje preuzeo je niški vladika Nikanor Ružičić. Ktitor crkve, grofica Marija Rajevska, žena mlađeg brata Mihaila, nesebično je ponudila trostruko više dukata nego što jebilo potrebno za podizanje hrama. Višak novca vladika je vratio grofici, kaže predanje.

U blizini hrama podignuta je i škola, kao poklon stanovnicima Gornjeg Adrovca od porodice Rajevski. Prema zamisli crkva i škola simbolizuju mladost i večni život. Ovaj spomen-hram je od 1973. godine pod zaštitom države. Nažalost, od škole nije mnogo ostalo, ali crkva je pre dve godine, kad je obnovljena i ponovo osveštana, doživela preporod. Tada je svetu arhijerejsku liturgiju služio srpski patrijarh Pavle koji je tom prilikom rekao: „Mi smo zahvalni Rusiji koja je odgajila heroja, koji je poginuo za našu slobodu, slobodu svoje braće po veri i krvi”.

Da se ne zaboravi

Povodom obeležavanja 135 godina od pogibije pukovnika Nikolaja Rajevskog, u hramu Svete Trojice u Gornjem Adrovcu, drugog septembra će biti održan pomen i položeni venci. Očekuje se prisustvo patrijarha srpskog Irineja, predstavnika ambasade Ruske Federacije, kao i članova Udruženja boraca iz Niškog okruga, Srpsko-ruskog prijateljstva, Kola srpskih sestara iz Niša… U programu će učestvovati učenici gimnazije „Svetozar Marković” iz Niša, kao i aleksinački umetnici.

Kako doći do Ruske crkve

Automobilom se od Beograda stiže autoputom u pravcu Niša za dva sata. Treba se isključiti kod odvajanja za Aleksinac, a dalje je jednostavno, jer do sela Gornji Adrovac i do Ruske crkve vode i putokazi. Ako se dolazi iz pravca Kruševca, od koga je udaljen 38 kilometara, takođe treba slediti pravac starog puta Kruševac – Đunis – Aleksinac. Idući iz Kruševca starim putem ka Aleksincu prolazi se pored manastira Sveti Roman i manastira Pokrov Presvete Bogorodice. Udaljenost manastira od Ruske crkve je oko sedam kilometara.

Niška eparhija je odredila svešteno lice koje se stara o crkvi i crkvenom dvorištu koje je uvek čisto, trava pokošena i što je najvažnije, vrata crkve su otvorena svakim danom, od jutra do večeri.