1. decembar - Svetski dan SIDE

U svom obraćanju povodom Svetskog AIDS dana, 1. decembra 2020. godine, generalna direktorka UNAIDS-a je rekla da pandemija COVID-19 preti da naruši napredak koji je svet postigao u zdravstvu i razvoju tokom poslednjih 20 godina, uključujući postignuća u odgovoru na pandemiju uzrokovanu HIV-om. Danas se više od 12 miliona ljudi inficiranih HIV-om još uvek ne leči, a 1,7 miliona ljudi zarazilo se HIV-om tokom 2019. godine jer nisu imali pristup osnovnim uslugama. Istakla je i da se moraju u potpunosti poštovati ljudska prava žena i devojaka, a kriminalizacija i marginalizacija homoseksualaca, transrodnih ljudi, osoba koje se bave seks radom i osoba koje se drogiraju moraju prestati. Zaključila je da će samo globalna solidarnost i zajednička odgovornost pomoći da se pobedi korona virus, zaustavi pandemija uzrokovana HIV-om, uz garantovanje prava na zdravlje za sve.

Svet je postigao značajan napredak od kasnih devedesetih godina prošlog veka, ali pandemija uzrokovana HIV-om ostaje i dalje glavno javnozdravstveno pitanje na globalnom nivou. I kao i mnogi drugi glavni zdravstveni problemi, i ova pandemija se suočava sa dodatnim izazovima tokom pandemije COVID-19.

Usluge prevencije, testiranja, lečenja i nege osoba inficiranih HIV-om su narušene, posebno u zemljama sa slabim zdravstvenim sistemima. Nedostupnost osnovnih HIV usluga zbog COVID-19 ugrožava živote. Svako usporavanje pružanja ovih usluga ostaviće mnoge ranjive populacije u većem riziku od HIV infekcije i smrtnih slučajeva povezanih sa AIDS-om. Ipak, širom sveta zdravstveni radnici i predstavnici zajednice čine sve što je u njihovoj moći da nastave sa pružanjem usluga, usvajajući inovativne načine za prevazilaženje izazova u pružanju usluga uzrokovanih COVID-19.

Na Svetski AIDSA dan, 1. decembar, Svetska zdravstvena organizacija se pridružuje partnerima u odavanju počasti svima koji rade na pružanju HIV usluga i pozivanju globalnih lidera i građana da se okupe za „globalnu solidarnost” kako bi se održale osnovne HIV usluge tokom pandemije COVID-19 i kasnije. Potrebno je usredsrediti se na ranjive grupe koje su već u riziku i proširiti pokrivenost uslugama dece i adolescenata. Svi mogu doprineti naporima da se zaustavi obolevanje i umiranje od AIDS i svet učini zdravijim mestom.

Epidemiološka situacija u svetu i Evropi

Pandemija uzrokovana HIV-om je i dalje glavni javnozdravstveni globalni izazov, koja je do sada odnela skoro 33 miliona života, dok je skoro 76 miliona ljudi bilo inficirano. Međutim, sa sve većim pristupom efikasnoj prevenciji, dijagnostici, lečenju i nezi osoba inficiranih HIV-om, uključujući i oportunističke infekcije, HIV infekcija je postala hronično zdravstveno stanje koje omogućava ljudima koji žive sa HIV-om da vode dug, produktivan i zdrav život.

Procenjeno je da je na kraju 2019. godine 38 miliona ljudi živelo sa HIV-om. Kao rezultat zajedničkih međunarodnih napora da se odgovori na ovu pandemiju, pokrivenost uslugama se neprestano povećava. U 2019. godini 68% odraslih i 53% dece koja žive sa HIV-om u svetu je primalo doživotnu antiretrovirusnu terapiju (ART). Velika većina (85%) trudnica i dojilja koje žive sa HIV-om takođe je na ART, koji ne samo da štiti njihovo zdravlje, već obezbeđuje i sprečavanje prenosa HIV-a na njihovu novorođenčad.

Zbog manjkavosti u dostupnosti ključnih usluga (testiranja, dijagnostikovanja i lečenja) 690.000 ljudi u svetu je umrlo od uzroka povezanih sa HIV infekcijom u 2019. godini, a 1,7 miliona ljudi je novoinficirano.

Važno je napomenuti da ciljevi postavljeni na globalnom nivou za smanjenje novih HIV infekcija među decom na 40.000 nisu postignuti. Globalni ciljevi za 2020. godinu (manje od pola miliona novih HIV infekcija i manje od pola miliona umrlih od AIDS-a) neće biti postignuti ukoliko se ne preduzmu efektivne mere.

Ključne populacione grupe i njihovi seksualni partneri činili su preko 60% svih novih HIV infekcija širom sveta u starosnoj grupi od 15 do 49 godina u 2019. godini. U istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, Aziji i Pacifiku, zapadnoj i centralnoj Evropi i Severnoj Americi i na Bliskom Istoku i u severnoj Africi, preko 95% novih HIV infekcija u svakom od ovih regiona je bilo u populacionim grupama pod povećanim rizikom.

SZO definiše ključne populacije kao osobe u populacijama koje imaju povećan rizik od inficiranja HIV-om u svim zemljama i regionima. Ključne populacije uključuju: muškarce koji imaju seks sa muškarcima, osobe koji ubrizgavaju drogu, osobe u zatvorima i drugim zatvorenim uslovima, osobe koje se bave seks radom i njihove klijente, kao i transrodne osobe.

Povećana ranjivost na HIV često je povezana sa pravnim i socijalnim faktorima, što povećava izloženost rizičnim situacijama i stvara prepreke za pristup efikasnim, kvalitetnim i pristupačnim uslugama prevencije, testiranja i lečenja HIV infekcije.

Preko dve trećine svih ljudi koji žive sa HIV-om žive u regionu Afrike (26 miliona). Iako je HIV infekcija rasprostranjena među opštom populacijom u ovom regionu, među ključnim grupama stanovništva javlja se sve veći broj novih infekcija.

HIV infekcija se može preliminarno dijagnostikovati brzim dijagnostičkim testovima koji omogućavaju dobijanje rezultata istog dana. Testovi za samotestiranje na HIV postaju sve dostupniji i pružaju efikasan i prihvatljiv alternativni način za povećanje pristupa osobama kojima nisu dostupne usluge testiranja testiranje na HIV u zdravstvenim ustanovama i u zajednici.

Još uvek ne postoji lek kojim bi se virus eliminisao iz organizma inficirane osobe. Međutim, efikasni antiretrovirusni lekovi (ARV) mogu da kontrolišu umnožavanje virusa i da spreče dalje prenošenje na druge soobe.

Na kraju 2019. godine procenjeno je da je u svetu 81% ljudi koji žive sa HIV-om znalo svoj status (sedam miliona osoba ne zna da je inficirano HIV-om), da je 67% primalo antiretrovirusnu terapiju (ART), a da je 59% postiglo uspešnu kontrolu virusa bez rizika da zaraze druge osobe.

Na kraju 2019. godine 25,4 miliona ljudi je bilo na antiretrovirusnoj terapiji.

Između 2000. i 2019. godine nove  infekcije HIV-om opale su za 39%, a smrtni slučajevi povezani sa HIV-om su opali za 51%, odnosno 15,3 miliona života je spašeno zbog ART-a. Ovo postignuće je rezultat velikih napora nacionalnih programa za HIV koji podržavaju civilno društvo i međunarodni partneri.

Broj ljudi koji žive sa nedijagnostikovanom HIV infekcijom povećava se u celokupnom regionu Evrope. Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i Svetske zadravstvene organizacije (SZO) za region Evrope, kod više od 136.000 ljudi je novodijagnostikovana HIV infekcija u 2019. godini. Oko 20% ovih slučajeva registrovano je u zemljama Evropske unije (EU)/ Evropskog ekonomskog prostora (EEA), a 80% u regiji istočne Evrope.

Svaka druga osoba inficirana HIV-om (53%) u Evropi dijagnostikovana je u kasnoj fazi infekcije, kada je imunološki sistem već značajno oštećen. Ovo je pokazatelj da strategije testiranja u cilju ranog dijagnostikovanja HIV infekcije nisu uspešne.

Broj osoba kojima je dijagnostikovan AIDS, završna faza nelečene HIV infekcije, u Evropi se smanjio za više od polovine u poslednjoj deceniji, a cilj održivog razvoja za okončanje epidemije AIDS-a do 2030. godine je ostvariv. Međutim, u EU/EEA, na primer, 74% od 2772 dijagnoze AIDS-a u 2019. godini postavljeno je vrlo brzo nakon početne dijagnoze HIV infekcije – u roku od tri meseca. Ovo ukazuje na značajan problem sa kasnom dijagnozom HIV infekcije, koja pak doprinosi kontinuiranom prenošenju HIV-a, jer ljudi često godinama ne znaju da su inficirani i ne leče se.

Iako se trend u regionu Evrope u celini stabilizovao poslednjih godina, broj ljudi kojima je dijagnostikovana HIV infekcija porastao je za 19% od 2010. godine.

Broj novoprijavljenih dijagnostikovanih HIV infekcija i procenjeni broj novih HIV infekcija u celom regionu Evrope ukazuje da se više osoba zarazilo HIV-om tokom poslednje decenije nego što ih je dijagnostikovano. To znači da se u Evropi povećava broj ljudi koji žive sa nedijagnostikovaniom HIV infekcijom.

Dr Hans Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu, kaže: „Sećam se kada je dijagnoza infekcije uzrokovane HIV-om izgledala kao smrtna kazna. Sada, uz odgovarajući tretman, osobe inficirane HIV-om mogu da žive bez straha da će oboleti od AIDS-a. Glavno pitanje u 2020. mora biti kakav će efekat pandemija COVID-19 imati na testiranje do kraja 2021. godine. Za sada naša poruka mora biti zaštita napretka ostvarenog u poslednjoj deceniji, nastavljanje davanja prioriteta testiranju na HIV i lečenju onima kojima je to potrebno. Ne možemo dozvoliti da nam pandemija COVID-19 oduzme budućnost bez AIDS-a koja nam je nadohvat ruke”.

Dr Andrea Amon, direktorka ECDC, naglašava: „Uprkos trenutnom fokusu na COVID-19, ne smemo izgubiti iz vida i druge javnozdravstvene probleme poput pandemije uzrokovane HIV-om. Rano dijagnostikovanje HIV infekcije je hitan prioritet. Ne možemo postići cilj održivog razvoja do 2030. ako ljudima treba u proseku tri godine da saznaju da su HIV pozitivni nakon inficiranja HIV-om – tri godine tokom kojih im nije dostupno spasonosno lečenje i tokom kojih mogu nesvesno prenositi HIV na druge osobe. Ako želimo da smanjimo visok udeo ljudi koji su kasno dijagnostikovani, od suštinske je važnosti da naše strategije testiranja na HIV učinimo raznolikim kao što je navedeno u smernicama  ECDC za testiranje”.

Podaci iz epidemiološkog nadzora nad HIV infekcijom i AIDS-om za 2019. godinu ukazuju da se udeo onih kojima je kasno dijagnostikovana HIV infekcija povećava sa uzrastom. Širom Evrope, 67% osoba uzrasta 50 i više godina dijagnostikovana je u kasnom stadijumu HIV infekcije. U 2019. godini, svaka peta novodijagnostikovana  HIV infekcija bila je kod osobe starije od 50 godina.

Razlozi za to još nisu u potpunosti poznati. Moguće je da same starije osobe ili zdravstveni radnici koji se brinu o njima potcenjuju rizik od HIV infekcije. Starije osobe mogu biti više pogođene stigmom povezanom sa bolešću i osećaju se manje prijatno tražeći testiranje.

SZO za region Evrope i ECDC ističu da se Evropa mora usredsrediti na tri glavna područja da bi se smanjio broj HIV infekcija u budućnosti:

1. Davanje prioriteta nizu preventivnih mera kao što su podizanje svesti, promocija sigurnijeg seksa i upotrebe kondoma, sprovođenje programa zamene igala i pribora za injektiranje, i supstitucione terapije opioidima, kao i profilaksa HIV infekcije pre ekspozicije (PrEP);

2. Pružanje efikasnih usluga savetovanja i testiranja na HIV, uključujući usluge brze dijagnostike, testiranje na HIV u zajednici i samotestiranje na HIV; i

3. Obezbeđivanje brzog pristupa kvalitetnom lečenju i podrške za one kojima je dijagnostikovana HIV infekcija.

Rano dijagnostikovanje je važno jer omogućava ljudima da ranije započnu lečenje HIV infekcije, što zauzvrat povećava njihove šanse za dug i zdrav život i sprečava dalji prenos na druge osobe.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 20. novembrom 2020. godine, u Republici Srbiji su registrovane 4123 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 2047 osoba obolelo od AIDS-a, dok je 1159 osoba umrlo od AIDS-a, a još 121 osoba inficirana HIV-om je umrla od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom. Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan (98% svih slučajeva registrovanih tokom 2020. godine), posebno nezaštićeni analni seksualni odnosi među muškarcima, kako među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om (85%), tako i među obolelima (60%) i umrlima od AIDS-a (50%). Među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u periodu januar–novembar 2020. godine bilo je 17 puta više muškaraca u odnosu na žene (preuzmite najnovije epidemiološke podatke).

Od 1997. godine visokoaktivna, kombinovana antiretrovirusna terapija (HAART) (istovremena primena tri ili više antiretrovirusnih lekova u cilju oporavka oslabljenog odbrambenog sistema i kontrole umnožavanja HIV-a u organizmu inficirane osobe) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za sve osobe inficirane HIV-om. U periodu 2003–2019. godine registrovano je značajno povećanje osoba inficiranih HIV-om na lečenju kombinovanom antiretrovirusnom terapijom koje je dostupno u četiri regionalna centra: Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u Kragujevcu (2065 osoba krajem 2019. prema 330 osoba krajem 2003. godine), što je uslovilo da se od 2000. godine registruje značajna redukcija obolevanja i umiranja od AIDS-a (68 osoba obolelih od AIDS-a i 21 osoba umrla od AIDS-a u 2019. godini prema 99 obolelih i 90 osoba umrlih od AIDS-a tokom 1996. godine).

S druge strane, od 2000. godine registruje se i u našoj zemlji porast broja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, pri čemu je u periodu 2010–2019. godine registrovano 1612 osoba inficiranih HIV-om, što je za 61% više nego u periodu 2000–2009. godine kada je registrovano 999 osoba inficiranih HIV-om. Ovo je svakako i rezultat promocije značaja dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV, kao i veće dostupnosti ove usluge u zdravstvenim ustanovama, ali i van zdravstvenih ustanova, posebno za osobe sa rizičnim ponašanjem iz ključnih populacija pod povećanim rizikom od HIV-a.

Najveći broj novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je uzrasta 20–49 godina (79% u 2019. godini). Međutim, od 2002. godine registruje se veće učešće mladih uzrasta 15–29 godina među novodijagnostikovanim slučajevima HIV infekcije (47% u 2008, 37% u 2010. i 25% u 2019. godini u odnosu na 22% u 2002. godini).

U odnosu na period 1985–1992. godine kada je 60–90% svih novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou bilo iz populacije injektirajućih korisnika narkotika, od 2008. godine je taj udeo ispod 10% (u 2019. godini manje od 1%). S druge strane, počev od 2012. godine većina novodijagnostikovanih osoba u našoj zemlji je inficirana HIV-om seksualnim putem (seksualni odnos bez kondoma), skoro 90%. Pod najvećim rizikom su muškarci koji imaju analne seksualne odnose bez kondoma sa drugim muškarcima (polovina do preko tri četvrtine svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou, počev od 2008. godine).

U periodu 2005–2016. godine registrovano je trinaestoro dece mlađe od 14 godina, kojima su HIV prenele majke koje nisu znale da su inficirane HIV-om tokom trudnoće, porođaja ili u periodu dojenja, što je značajna redukcija u poređenju sa periodom 1993–2004. kada je registrovano 28 slučajeva. U 2017. i 2018. godini nije registrovan nijedan slučaj prenosa HIV infekcije sa majke na dete, dok su u 2019. godini registrovana dva slučaja. U periodu 2005–2019. godine rođeno je više od četrdesetoro zdrave dece od majki sa dijagnostikovanom HIV infekcijom koje su bile na programu prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete.

Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji trenutno žive 2843 osobe kojima je dijagnostikovana HIV infekcija, a procenjuje se da u našoj zemlji još 400 osoba ne zna da je inficirano HIV-om. Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno i poverljivo, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, i da identifikuje lične mogućnosti za preveniranje inficiranja HIV-om u budućnosti. S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da odmah po dijagnostkovanju započnu lečenje HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji. Zahvaljujući terapiji HIV infekcija je hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.

I da se podsetimo kako se HIV prenosi, odnosno na koji način se ne može inficirati HIV-om.

HIV se prenosi na sledeće načine:

1. Seksualnim odnosom bez zaštite tj. bez kondoma (analni, vaginalni i oralni seks, pri čemu najveći rizik nosi nezaštićeni analni seksualni odnos),

2. Sa zaražene majke na dete (u toku trudnoće, porođaja i dojenja),

3. Razmenom igala i špriceva kod intravenske upotrebe narkotika.

 HIV se retko može preneti na sledeće načine:

1. Poljupcem u usta (samo u slučaju ako obe osobe imaju neke ranice u ustima, npr. usled vađenja zuba, krvarenja desni... pa u tom slučaju dođe do kontakta „krv na krv”),

2. Pri tetoviranju, pirsovanju... (ukoliko se obavlja nesterilizovanim aparatima i u nehigijenskim uslovima),

3. Prilikom razmene pribora za ličnu higijenu koje je prethodno koristila osoba koja živi sa HIV-om (brijač, četkica za zube...).

HIV se ne prenosi na sledeće načine:

1. Boravkom u istoj prostoriji: socijalnim kontaktom kao što je razgovor, pogled, druženje...,

2. Dodirom tj. kontaktom, kao što je rukovanje i zagrljaj,

3. Kašljanjem ili kijanjem, preko znoja ili suza,

4. Poljupcem u obraz,

5. Korišćenjem istog kupatila ili toaleta,

6. Korišćenjem iste čaše/šolje ili istog pribora za jelo koji je koristila osoba inficirana HIV-om,

7. Korišćenjem iste posteljine ili peškira,

8. Kontaktom sa predmetima na javnim mestima (telefonska govornica, držači u javnom prevozu...),

9. Korišćenjem istog bazena ili saune,

10. Preko životinja ili ubodom insekata (komarci, krpelji...),

11. Konzumiranjem hrane koju je pripremila HIV pozitivna osoba.

Više informacija na sajtu Instituta za javno zdravlje ′′ Dr. Milan Jovanović Trampolina ′′ http://www.batut.org.rs