Porodični bukvar (1)

Podrška – da, kazna i nagrada – ne

Nije dobro potkupljivati decu za ispunjavanje obaveza, jer mališani zaštićeni od rada i reda postaju lenji, nevaspitani i emocionalno nestabilni. Kako ih izvesti na pravi put?

Zašto su mladi postali nepristojni, buntovni, neposlušni, surovi ponekad i puni nerazumevanja za sve oko sebe? Da li bi ih batina, ona iz raja, dovela u red, da li te svoje loše osobine nose iz kuće ili su krivi svi osim roditelja? Po svemu sudeći, problemi, ipak, potiču iz porodice. 

Milica Novković je tome posvetila i knjigu „Porodični bukvar” i po rečima profesora dr Vladete Jerotića predstavila model drugačijeg vaspitanja, takozvanog stvaralačkog vaspitanja. Stereotipan princip kažnjavanja i nagrađivanja deteta zamenila je modelom strpljivog razumevanja i objašnjavanja, opraštanja i ispravljanja dečijih grešaka. Tako se u mališanu podstiče stvaralačko jezgro sa kojim svako zdravo dete dolazi na svet.

– Dete koje potkupljujemo za svaki načinjen korak postaje pohlepno, jer sve radi iz interesa. Dete koje kažnjavamo „oduzimajući” mu obećano postaje agresivno, a ono prezaštićeno od rada i reda postaje lenjo, nesavesno, nevaspitano i emocionalno nestabilno – stav je Milice Novković, koja se zalaže za način vaspitanja bez kazni i nagrada, nastao u Srbiji 1932. godine. Njegov tvorac je pedagog prof. Petar Savić u delu „Nova škola”, a Novkovićeva ga je, kao profesor književnosti, 25 godina primenjivala. Posle smrti svoga učitelja, Milica je otvorila privatni vrtić i shvatila da se principi stvaralačkog vaspitanja mogu primeniti i na porodicu. 
Potrebna je samo dobra volja.

Virtuelne guvernante

– Negativni TV sadržaji, agresivne igrice, agresivna muzika, filmovi, pisani mediji... postali su istinski vaspitači naše dece, zato je danas tako teško vaspitati dete. Savremene mame svoje mališane stavljaju pred ekran i pre nego što počnu da sede. Deca snažno akumuliraju sve ponuđene sadržaje i vrlo brzo dolazi do zloupotrebe imitatorskog oblika učenja, posle čega dete počinje da usvaja sumnjive vrednosti. Virtuelno postaje stvarno – primećuje naša sagovornica. Jednom rečju: izostavljanje „plišanih” kazni je najvažniji princip stvaralačkog vaspitanja i njegova suština. 
Da li je tradicionalnoj porodici bilo lakše vaspitati dete i stvoriti od njega dobrog čoveka? 
– Postojala su jasna pravila koja su diktirana sa vrha porodične i društvene piramide. Porodica je vaspitavala decu na vrednostima koje je postavljalo određeno društvo. Znalo se da je otac bio „na vrhu” piramide i određivao šta se sme a šta ne sme. Batina je bila namenjena svima koji su kršili postavljena pravila. Drugi vaspitni model je bio lepa reč. Dakle, milom ili silom dete je moralo da poštuje propisano. Nije bilo lako detetu, ali smo kao rezultat imali osobu koja je poštovala roditelja, učitelja, koja je radila, učila, živela u relativnom skladu sa porodicom, društvom i prirodom. Bilo je i nasilja, ali ne ovoliko koliko ga ima danas – tvrdi Milica Novković.

Šta se dogodilo savremenoj porodici?

– Život i rad su postali lakši, a poslovična batina je zakonom ukinuta. Mislilo se da je dovoljno ukinuti batinu, uvesti demokratiju, doneti sjajne principe o pravima deteta, čoveka i žene i da će se dogoditi procvat čovekove svesti. Nažalost, umesto duhovnog rasta, umesto čovečne komunikacije, među ljudima je sve više nasilja. Mnogo je bolesti zavisnosti, ekonomska i moralna kriza su zakucale na vrata ljudi celog sveta. Ispostavilo se da je savremena porodica autoritarnija od tradicionalne – primećuje Milica Novković

– „Plišani” vaspitni model je prepreka na putu duhovnog rasta, glavni uzrok problema, neprestane napetosti i potrebe za agresijom, cigaretom, alkoholom, drogom, lenjošću, kriminalom, skupljanjem novca koji nam pruža iluziju moći i sigurnosti, neprestanom promenom partnera i upražnjavanjem seksa bez ljubavi – ističe naša sagovornica.

Svi autoritarni, moglo bi se reći diktatorski modeli, stari su koliko i čovek i tu nema ničeg novog, ali „nagradu” tradicionalna porodica nije prepoznala, zato što je nije primenjivala. Nikakve razlike nema između klasične batine i plišane kazne i nagrade. Sve je prinuda koja zaustavlja unutrašnji rast, dodaje.

– Čovek je biće koje se rađa sa klicama ljubavi, radosti, dobrote, sa klicama emocionalne, i svake druge inteligencije, sa pozitivnim potencijalom, sa potrebom da živi zdravo, da radi i uči iz ljubavi. Dakle, postoje svi uslovi da se celokupni unutrašnji potencijal svakog deteta, svakog čoveka razvije do maksimuma. A to je moguće bez kazne i nagrade, u odsustvu dresure – kaže naša sagovornica. Njen savet roditeljima je da ukinu kaznu, nagradu, prezaštićivanje, verbalizam i kontrolišu šta njihova deca gledaju na ekranima i polako ćete imati harmoniju u odnosima, mir u domu. Dete će učiti, raditi i živeti na principima dobrote i ljubavi.

Ali šta umesto kazne i nagrade?

– Nije lako osloboditi se autoritarnog modela. Vešto se prikrio pod plaštom novih vaspitnih sredstava, zavarao je čoveka, tako što ga je oslobodio batine. O tome pišem u svom „Bukvaru” koji je prvi put štampan 1999. Roditelji su govorili da je namenjena mladim roditeljima i deci koja su još na svome izvoru. A šta da radimo mi koji smo već „ispustili” svoju decu? Tako je nastao 2005. godine nastavak knjige. Sad pišem „Ljubav, ne rat”, knjigu u kojoj sam principe stvaralačkog vaspitanja primenila na polove, na vrtić i školu, i na društvene institucije.

Svoja saznanja Milica je proširila i na druge discipline: održala je više od 1.000 besplatnih predavanja i seminara širom Srbije, Crne Gore i Slovenije. Osnovala je i Udruženje građana „Stvaralačko vaspitanje” sa ciljem da autoritativnu svest savremenog čoveka transformiše u ljubav i dobrotu.

– Park Džae Vu iz Koreje govori o pet izvornih, zaštitnih emocija, a ja o pet autoritarnih vaspitnih modela, koje sam povezala sa tim izvornim emocijama i dobila odgovore šta se dešava na emocionalnoj, šta na mentalnoj i fizičkoj ravni ukoliko istrajavamo na „plišanim” modelima. Sasvim je prirodno da dete ima nagomilanu radost ako ga nagrađujemo za svaki načinjeni korak, ali to vodi u hiperaktivnost, jer neprestano smišlja čime bi nas uslovilo. Na mentalnom nivou izvorna želja se krivi do pohlepe, a na fizičkom stradaju srce, krvni sistem i tanko crevo. Još je strašnije kada dete uđe u stanje bez želja i tada ide u depresiju – objašnjava naša sagovornica.

Tehnika koju roditeljima pokazuje na seminaru podrazumeva da i deca učestvuju. Problemi nastali kao posledice „plišanih” metoda otapaju se i cela porodica kreće putem, na kojem su „kontrolori” ljubav i dobrota. Na tom putu nema zloupotrebe slobode, nema anarhije.

– Stvaralačko vaspitanje čuva zdravlje svih članova porodice. Njegovi principi su u skladu sa principima Svetske zdravstvene organizacije koja naglašava da se zdravlje se stvara tamo gde ljudi žive, vole, rade i gde se igraju. Bio bih veoma zadovoljan kao čovek i lekar kada bi se ovaj humani program primenjivao širom zemlje – ističe dr Aleksandar Krstić, pedijatar, profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

..............

„Plišani” metod

Pet nepoželjnih „plišanih” metoda vaspitavanja dece, koje bi po mišljenju Milice Novković trebalo što pre zaboraviti, jesu:

• blaga prinuda 
• pozitivno uslovljavanje 
• prevelika zaštićenost
• verbalizam (usmena kritika)
• zloupotreba imitatorskog oblika učenja (poistovećivanje sa lošim primerima sa televizije i drugih medija)

Vruće, hladno

Najgore prolaze deca roditelja koji kombinuju stvaralačko i autoritarno vaspitanje. Kada su nervozni, umorni, kažnjavaju i nagrađuju, dopuštaju im da igraju najgore igrice, a kada su dobro onda su stvaralački. Kada takva deca dođu u vrtić, u školu, deca iskrivljene svesti će ih prepoznati i učiniti sve da ih prevedu na svoju stranu. Tako i biva jer kako deca rastu više veruju grupi, nego porodici.

 Ako neće da jede – ne mora

Posledice pogrešnog odgajanja se postepeno otapaju, na roditeljima je samo da ne odustaju od ukidanja „plišanih” metoda, reči su Milice Novković. Naročito je to slikovito kad su u pitanju iskrivljene potrebe deteta za hranom. 
– Ako ste dete nagrađivali za svaki pojedeni zalogaj, obećavali čokoladu, pustali crtaće, pričali mu priče da bi pojeo makar dva zalogaja, trčali za njim po dvorištu, u besu ga i udarali jer pljuje i prlja i sebe i vas... ono vam kasnije uzvraća time što ne samo da više neće da jede bez kazne i nagrade, već neće ni da pospremi igračke, obuče se, zaspi... Zato – nema nasilnog hranjenja. Bezuslovno čekanje je bitan princip stvaralačkog vaspitanja.

Od porodice do kolektiva

Danas su se u naše odnose, umetnuli „plišani”, spoljašnji vaspitni modeli. Zar mobing na radnom mestu nije zapravo autoritarna komunikacija u koju je umetnuta „plišana” prinuda? Društvo deluje kao sekundarna porodica čiji su modeli usvojeni u primarnoj porodici. 
– Kada se srušila autoritarna piramida, sa vrha porodične i društvene piramide pao je i muškarac, a žena i dete se bore za vlast i za sam vrh te nepostojeće piramide. Došlo je do zamene vekovnih uloga – podseća Milica Novković.