Manastir sv. Ilije u aleksinačkoj opštini sve posećeniji

Na međi sela Tešice i Lužana u podnožju obronka Velikog Jastrepca, Ćurline, nalazi se manastir sv. Ilije, podignut u 17 veku, a obnovljen pre dve decenije sredstvima meštana –vernika ovih sela. Spada u retko posećenih u ovom delu zemlje, pre svega zbog lekovitosti dva izvora, koji se nalaze pored Manastira i za koje se zna od “pamtiveka“.

Prema kazivanju ljudi koja se prenose s kolena na koleno, njihova lekovitost je posebno izražena kroz poboljšanje vida, leči alergiju, kraste, okrepljuje i vraća snagu.

Ovde ljudi ne dolaze samo u dane sabora 2. avgusta, već i tokom godine ne samo da se trenutno okrepe, već i zahvate vodu sa izvora, koja je protočna i u flašama, balonima i kanistrima, nose kućama. Ipak najviše ih je na dan velikog verskog praznika sv. Ilije 2. avgusta. Tako je bilo i ove godine, kada se u hramu na svečanoj liturgiji, koju je služio jerej Dragan Jevtić, novi starešina Tešičke parohije, okupio veliki broj pretežno mladih vernika.

Po završetku svečane liturgije, jerej Dragan Jevtić, je presekao i slavske kolače vernika kojima je sv. Ilija krsna slava. Zatim je presekao i slavski kolač Ivana Đorđevića iz Tešice, koji je i lane bio kolačar i nije ga preneo nikom, jer nije bilo zainteresovanih. Ove godine to nije bio slučaj. Kada je jerej Dragan pitao ima li koga ko želi da preuzme kolač? Javio se Saša Miladinović iz Lužana, koji je preuzeo kolač od Ivana.

NOĆ UŽASA
Prema predanju koje se prenosi s kolena na koleno, manastir je svojevremeno, krajem sedamnaestog veka, sagradio neki Turčin. On je kako se u narodu priča, sa suprugom i dva maloletna sina, došao da provede vikend, jer je taj predeo bio bogat florom i faunom. Pored izvora sa hladnom vodom za piće i dva lekovita izvora. Bio je pravi raj za sve koji su tada dolazili. Međutim, za Turčina i njegovu porodicu, taj vikend je bio noć užasa. Preko noći je iznenada zagrmelo, grom je udario u drvo pored kojeg su spavali i usmrtio mu oba sina. Na mestu gde su mu stradali sinovi, Turčin je u znak sećanja, podigao manastir i dao mu ime po sv. Iliji.

Inače, kako je to negde zapisano, ovde je postojao toliko jak izvor, da su mogla da melju dva vodenična kamena. Vodenice nije nikada bilo, ali je postojala česma sa tri veoma jaka mlaza vode, koju su ljudi koristili za piće, dok su uzgajali vinograde u brdima i obrađivali imanja u blizini manastira.