Рт добрих вибрација или српски МонпарнасРт добрих вибрација или српски Монпарнас
Претрага
cirilica | latinica

Рт добрих вибрација или српски Монпарнас

rss

01.08.2016 Зоран Живковић

Тамо где се Јужна и Западна Морава срећу и својим загрљајем стварају трећу сестру, Велику Мораву, пар километара од Сталаћа, на оном шпицу (шиљку) што се најбоље види на снимцима из авиона или сателита, у суботу 30. јула окупили су се сликари, учесници ликовне колоније "Сталаћ 2016".

Рт добрих вибрација или српски Монпарнас

Након што је изостала подршка шире заједнице, организовање колоније преузео је Драган Чапкуновић, неуморни културни прегалац из Сталаћа. Ове године колонија је окупила 11-торо сликара из Крушевца, Крагујевца, Параћина а међународни карактер колонији дао је брачни пар Маријана и Красимир Героријев из Великог Трнова (Бугарска). Већина сликара редовно учествује у овој колонији од 2001. године када је она одржана први пут.

Српски Рт добре наде (фотографија са интернета, на жалост толико коришћена да се изгубило име аутора)

На тај шпиц а зашто не рећи “Српски Рт добре наде” најбрже се стиже чамцем, па смо већ око 10 и 30 били на десној обали Јужне Мораве, на само двадесетак метара где се завршава њен 295 километара дуг пут од Скопске Црне горе. Може се на ово место доћи и са варваринске стране (чамцем) али и копненим (дужим) путем и то искључиво пешице. Кратка вожња чамцем посебно за непливаче и за оне који имају страх од воде био је велики изазов, ипак, били смо у сигурним рукама наших чамџија.

Јужна Морава на самом крају свог тока... поглед са сталаћке стране...

Морава је одувек била инспирација песницима, композиторима и наравно сликарима па је избор овог места за рад учесника колоније био пун погодак. Између доручка и ручка, сликари различитих уметничких израза, користећи уље и акрилик, ослушкујући жубор две реке, врло брзо су испунили белину својих платна.

Док су сликари преносили своје импресије креирајући своју ликовну причу, наш домаћин Чапко је показао да се у само неколико минута човек може окупати у три реке. Ушао је најпре у Западну, потом препливао и прешао ону замишљену линију спајања две Мораве а купање завршио у Јужној, која је, како је рекао, за неколико степени била топлија. Поред сликања, овде на месту нетакнуте природе, једна од тема за разговор била је и глума. А како не би кад су гости колоније били Боба Ивковић-Трифуновић и Тома Трифуновић, родитељи наших глумаца Сергеја и Бранислава.

Дрвени чамац је једино превозно средствоОвај магични предео са бујном вегетацијом окружен Моравама показао се као веома инспиративан па ова колонија заслужује дуг живот. Уколико и надаље буде изостајала помоћ локалне самоуправе и бројних институција културе, уметници разних профила и медији треба да се укључе и помогну несметано одржавање колоније, а место где се спајају две реке стварајући трећу, треба претворити у српски Монпарнас.

Видимо се догодине…

Коментара: 1


# Морава уметност сликарство Зоран Живковић Сталаћ ликовна колонија
@



▲ ▼ [+][-]


  • (+3) (-0)

    Anna 02.08.2016
    E, ovo je odlican, novinarski tekst! Ne verujem samoj sebi da hvalim nekog vaseg dopisnika, ali eto, sve pohvale! Ostali neka nauce nesto na ovom primeru...


[ Додај коментар ]