Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Отворена изложба о академику Михајлу Гавриловићу

rss

22.05.2019. Божа Марковић Несврћанин

По други пут, Огранак САНУ Ниш, био је гост алексиначког Центра за културу и уметност поводом изложбе "Академик Михајло Гавриловић" - историчар, архивиста и дипломата".

Отворена изложба о академику Михајлу Гавриловићу

У Арт галерији Центра за културу и уметност Алексинац постављена је изложба у понедељак, 20.маја 2019. о значајном, али мало помињаном Алексинчанину, првом српском државном архивару.

Академик Михајло Гавриловић рођен је у Алексинцу 17/29.марта 1868. у породици Мојсила, судског писара и мајке Анке Ничић. Школовао се у Нишу, Београду, Паризу и 1899. стекао докторат универзитета.

Као ђак добија Вукову стипендију, одличним успехом завршава студије на Великој школи. Полаже професорски испит, и био је професор Прве српске гимназије у Београду.

Постављен је за првог државног архивара 1900. објављује две значајне програмске расправе, примљен је у Српско књижевно друштво, постаје хонорарни професор на Правном факултету у Београду, објавио три дела монографије о Милошу Обреновићу, изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 1914. а 1926. излази му из штампе књига изабраних студија и чланака "Из нове српске историје".

У дипломатији је био је опуномоћеник министра и посланик Краљевине Србије на Цетињу, у Румунији и Ватикану, примљен код папе Бенедикта XV, који му је дао прилог за српске избеглице 1916, био је на Крфу, опуномоћеник министра и посланик КСХС у Лондону, тамо је био председник српског Црвеног крста, а његова жена Стојанка Д. Ђорђевић подпредседник, са којом је имао сина Димитрија. Изненада је умро у Лондону 1924. у 56. години.

О његовом приватном животу има мало података, о чему је на отварању изложбе веома опширно говорила Мира Радојевић, дописни члан САНУ.
Изложбу је отворио председник Огранка САНУ Ниш академик др проф. Нинослав Стојадиновић, а о изложи је говорила Миљана Ђорђевић, аутор изложбе и приређивач каталога.

О њему су његови савременици Војислав Јовановић Мирамбо, Слободан Јовановић, Јован Скерлић, а касније Радован Самарџић и Владимир Стојанчевић, говорили да је врстан историчар, државник, критички прецизан, дубоко националан, ауторитативан, са цртама тимочког Србина, трезвен, озбиљан, културан, савестан, духовно озбиљан, човек који је проучавао историју 19. века, поуздан, аутентичан, али иако је много дао препуштен је тихом забораву.

Ова друга прилика да Алексинчани буду информисани на научни начин о академику Михајлу Гавриловићу је изванредан потез Огранка САНУ Ниш, који се тиме неће завршити, јер се за јесен припрема поставка о Љубици Јанковић, како је академик др проф. Нинослав Стојадиновић нама рекао.
Треба истаћи добру организацију Центра за културу и уметност Алексинац, као и то да су ту многи аутори текста из каталога присуствовали овом отварању изложбе међу којима издвајамо нашу Алексинчанку проф. историје Александру Софронић, унуку директора Основне школе Трњане до 1995. чија је бака Витковчанка.

Грађани Алексинца моћи ће наредних десетак дана да посете ову изложбу, а Арт галерија била је препуна приликом отварања узложбе, што говори о заинтересованости грађана и присутних за историју и добром потезу Огранка САНУ Ниш.

Текст и фото: Божа Марковић Несврћанин

Коментара: 2


# Божа Марковић - Несврћанин Центар за културу и уметност школе избеглице изложба Трњане Алексинчани САНУ Михајло Гавриловић
@cekulaleksinac @



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+2) (-)

    A.S. 22.05.2019.
    Академици Владимир Стојанчевић и Радован Самарџић нису били савременици Михаила Гавриловића, исправите то у тексту.

  • (+) (-1)

    Boža Marković 22.05.2019.
    U tekstu iza imena Jovan Skerlić i zareza omaškom izostavljene su reči: a kasnije, što smo dali na ispravku. Zahvaljujemo na primedbi i izvinjava3aamo se čitaocima. B. M.


[ Додај коментар ]