Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

"Корени" успешно представљени у алексиначкој библиотеци

rss

03.07.2013.

Оно што је Јован Цвијић започео пре једног века, Службени гласник је кроз едицију "Корени" наставио. Управо то ремек дело, грандиозно научно штиво српке науке, је промовисано у алексиначкој библиотеци "Вук Караџић".
Реч је о едицији "Корени" кроз коју је представљено антропогеографско испитивање српских земаља, којим су истраживани обичаји насеља и порекло становништва у Србији и то на микронивоу по појединим областима.

"Корени" успешно представљени у алексиначкој библиотеци

Гост на промоцији је био уредник ове едиције Гојко Челиковић, који је уз Гојка Миловановића доајен у изучавању прошлости алексиначког краја.

На тему изучавања алексиначког краја говорио је и др Драган Алексић, који је и сам пореклом из алексиначког краја, а већ годинама живи у Београду и ради као виши научни сарадник Института за новију историју. Он је на један леп начин представио научнике који су се најозбиљније бавили проучавањам прошлости Алексинца. Део његовог излагања преносимо у целости:

,,Изучавање историје Алексинца и околине као микроцелине са богатом историјском прошлошћу и особеностима својих житеља, присутно је у српској науци већ више од једног века, што за Србију, где се памћење не протеже дубоко у прошлост, представља традицију вредну респекта. То потврђује и сама чињеница да од шест аутора прилога приређених у овој књизи, тројица воде порекло из Алексинца. Научна истраживања о овом крају отпочео је још крајем деветнаестог  века знаменити Тихомир Ђорђевић, академик и члан бројних научних друштава и института у Европи, који је прве три деценије свог живота провео у Алексинцу. Његови радови из историје, етнологије, обичаја и културе, далеко су превазишли оквире националне научне заједнице и постали део светске научне баштине и то док је српска наука још увек била у повоју. Достојног наследника, такође на пољу етнологије, Ђорђевић је добио у Драгославу Антонијевићу, такође академику с међународним искуством, упорном истраживачу и плодном писцу, који је основу за упознавање народног живота, друштва и народног бића, понео управо из родног краја, коме је посветио и своје прве радове.  Настављача традиције изучавања свог краја, овај пут на пољу историографије, Алексинац је имао у  Миодрагу Спирићу, ентузијасти посвећеном изучавању свог краја. За разлику од свог славног предходника професор Спирић, како смо га сви знали и ословљавали, свој радни век је посветио писању историје простора на коме је поникао и провео највећи део свог живота. Мислим да неће бити претерано ако закључим да је управо професор Спирић био прототип истраживача микропростора, мотивисан снажном знатижељом да што боље упозна прошлост простора на коме је поникао.  Да порекло истраживача одређује и његово поље истраживања и подстиче  мотиве, потврђује пример наследника претходна два великана, историчара Гојка Миловановића, такође аутора прилога у овој књизи, који се односи на порекло становништва једног, досад мало истраживаног, дела Алексиначке општине. Посебно његова топографска карта „Сокобањска котлина и Голак“ визуелно обогаћује садржајан писани исказ. С оваквом тендецијом интересовања за завичајну историју, Алексинац, чини ми се, још дуго не мора да брине да ли ће имати писце своје историје.

Није претерано ако закључим да је овај подухват иде у корак са стремљењима која су већ присутна у историјској науци у свету. Наиме, у оквиру историографије развијених друштава, каква су на пример Француско, Немачко, Руско , Британско, веома су присутна истраживања ужих регионалних подручја. У оквиру научне делатности постоји, дакле, историографија која сагледава одређене појаве на локалном нивоу које су последица историјског наслеђа и локалних особености. Захваљујући, између осталог, можда управо тој чињеници, да се проучавање прошлости, врши  тако што ће се најпре реконструисати појеве на микро нивоу, односно питања везана за живот малих аграрних заједница локалних урбаних центара, како би се на тај начин  обезбедио  неопходни корпус знања а да се потом пишу синтезе на нивоу државне заједнице. Иако су у оваквим публикацијама, када се објављују радови више аутора, неминовна одређена понављања, рисуство нових истраживача истраживача пружило је могућност не само да се добије увид у нова сазнања, већ и да се поново протумачи и упореди смисао појединих, већ познатих, чињеница нарочито у корелацији с новим истраживањима и у једној историјској целини.

И на крају могу да закључим, односно да изнесем своје мишљење о значају ове врсте публикација. Оне својим садржајем омогућавају да се задовољи исконска жеља појединца да сазна нешто више о свом крају, својем породичном пореклу, начину живота и културним навикама, својих предака, како би се остварила генерацијска спона између прошлости и садашњости и учврстила историјска свест као трајно стање духа. Тражење корена свог порекла је психолошка потреба личности да завири што више у дубину прошлости и нађе трагове сопственог идентитета. Најбољи начин да једно поколење спозна своје претке у, сада већ не тако блиској прошлости. Стога ова књига у наслеђе будућим поколењима као трајну вредност и генерацијама које долазе омогућава не само да продубе и обогате памћење на своје порекло већ и да сачувају сећање на своје претке и тако учврсте цивилизацијско тло на простору свог завичаја.  Књига  Алексиначко поморавље, Бања, Голак бројем и садржајем прилога  представља сведочанство социјалних, привредних и културних процеса које је преживљавала Србија и српско друштво у распону од једног века. Стога можемо закључити да је ова књига двадесет четврта по реду у едицији Корени у издању Службеног гласника из Београда  заузела своје место уз претходне двадесет три, у сагледавању историје, културе и обичаја Срба.,,


# Бања Гојко Челиковић Гојко Миловановић Тихомир Ђорђевић Драгослав Антонијевић Миодраг Спирић Драган Алексић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима