Традиционална награда за дечју књижевност поново под заједничким покровитељством "Новости" и Алексинца

За најбоље књиге намењене млађем и старијем дечјем узрасту, без обзира на литерарни род, лауреати су, између осталих, били Драгослав Андрић, Слободан Станишић, Драган Лукић, Мира Алечковић, Душко Трифуновић, Добрица Ерић, Перо Зубац...

Смотра са именом песникиње и легендарног репортера "Вечерњих новости", замишљена је и као сусрет писаца и најмлађих читалаца, будућих мађионичара речи, па је до сада петнаест хиљада талентованих ученика основних и средњих школа из Србије, региона и дијаспоре, на конурсе послало око четрдесет хиљада својих песама, прича, драма.

Књижевне сусрете у част "песме међу песницима" (Драган Лукић), у Алексинцу су, уз подршку "Новости" (и заједничко покровитељство), покренули у пролеће 1997, ни годину дана пошто је Гордана Брајовић "отпрхнула у бесмртност, плаве висине где бораве птице".

- И онда се десило чудо - истиче за наш лист Миломир Краговић, песник, новинар и уредник, учесник готово свих смотри, један од лауреата и члан Организационог одбора фестивала. - Алексинац, мали, у оној Југославији познат као сиромашни рударски градић, али подоста скрајнут у односу на метрополску вреву, донео је одлуку да се супротстави забораву и одлучио да њихова песникиња живи кроз фестивал песништва.

Те, прве године, како наводи, пристигло је хиљаду радова, додељене су награде најталентованијим малишанима, а у жирију су били Мира Алечковић, Драган Лукић, Љубивоје Ршумовић, Владимир Миларић, Миливоје Р. Јовановић, Димитрије Миленковић и Јован Кесар. Међу писцима за децу први добитници били су Драгослав Андрић ("Пинокио у Токију") и Станоје Макрагић ("Књига смеха и незаборава").

- Будимо искрени: ни највећи оптимисти нису веровали да ће фестивал, а још у Алексинцу, трајати више од две, три године - наставља саговорник. - Да је, напросто, немогуће да рударски град добије песнички ореол. Као што је Гордана мајсторски спајала неспојиво и претварала у плаховиту реку препуну свакојаких чудеса, тако је и Алексинац доказао да је могуће да књижевна смотра, упркос свим знаним и незнаним ветровима, траје 25 година.

За дуговечност, како наглашава Краговић, посебне заслуге има организатор, Центар за културу Алексинац, као и сама Општина:

- Јер, без те подршке, када се из сиромашне касе пронађе који динар и за културу, овај фестивал песме не би сада бележио јубилеј - каже саговорник, додајући да последњих година смотру финансијски подстиче и Министарство културе. - Поуздано знам да је срећна Гордана Брајовић, јер њено дело плови земаљским путевима. Срећни су и песници који се сваког пролећа окупљају и казују нове стихове; срећни су и сами учесници јер је Алексинац право место где исказују свој таленат, и добро знају да су аплаузи искрени. Трешње цветају вечно, можда ће и човек постати то племенито дрво.

ТРЕШЊА У ЦЕНТРУ СВЕТА

У дворишту основне школе у Горданином Суботинцу, крај Алексинца, сваке године награђени писац, на уметнички стилизованом дрвету окачи уз плочицу са својим именом пар трешања, а наш саговорник подсећа на речи песникиње:

- Родила сам се у кући, у Суботинцу, између два брега. На једном је излазило Сунце, а на другом залазило. У средини је расла трешња. Зато сам и мислила да је Сунце дедина лична лампа, а трешња машина која прави годишња доба. Тек после сам видела да је свет на све стране.