С вером у власт, у нове радне победе

Кога да гледам? Филмови сви на исти калуп. Јурњава аутомобилима, пуцање из свих оружја, гомиле мртвих. Музику, ону народну, не слушам већ гледам само због дугоногих певачица у минијатурним сукњицама. Све остало није вредно помена.

Ако стезање каиша не постигне видан резултат, прелази се на ригорозније мере; на стезање омче!

Али, Дневник у пола осам увече не изостављам. Додуше, увек исти глумци. Вучић, Дачић, Зорана Михајловић... Понекад и дични нам Председник, па онај што води славни српски парламент, и то је то. Други нам и не требају. Волим да чујем мудрог премијера који управо саопшти да смо избегли банкрот државе! Алал му вера кад је успео. Могла је држава да пропадне скоро као Америка. Но, неће, нажалост, ни њих. Ето, и Американци се сложили. Да се задуже још мало, па да преживе. На исти рецепт и Србија. Много смо дужни, али да би се спасили морамо још да се задужујемо. Иначе прети катастрофа, пропаст, банкрот. А тада више неће бити оволиких пензија, па плата од сто-две стотине евра, и слично.

Радимо својски на своју пропаст, а ни они са стране не одмажу!

Нова власт, ако је заиста нова, никако да испуни предизборна обећања. Не да нема запошљавања, него се армија незапослених и увећала. Привреда никако да се покрене. Инвестиције и страна улагања као и код свих претходних до сада. На дугом штапу. Милион гладних по званичној статистици. А знамо да статистика лаже. Гладних има више него што се приказује. Пад стандарда, пад потрошње, раст инфлације, беде, криминала и енормни раст ухапшених. У томе је цака. Што више хапсе, народ их више обожава. Воли гладан и измрцварен, унесрећен човек да види бахату лопину с лисицама на рукама. Макар тога после и ослободило независно судство, није мала ствар да је осетио живот у бувари.

Узми све што ти живот пружа; поклопац шахта, електрични кабал, боцу пића у самопослузи...

Власт се показала на делу. Не чуди стога што им расте рејтинг. Чак и да ништа друго нису учинили осим свакодневних хапшења, као што и нису, губитници у транзицији, они понижени и обесправљени им верују. Та вера у власт и расте. Порашће и број утамничених. Нит је власт мутава, нити је овде неко недужан. Кога год да скебају, сигурно је крив. Нарочито ако је имао било какву функцију у друштву. Ма, да је најмањи шраф у систему, помало је омастио брк. И ту грешке нема. Власт се неће огрешити ни о оне раније на положајима, неће, исто тако, ни код ових тренутних. Таквима могу још и услугу да направе ако их похапсе док нису начинилки и крупнију штету. Ни код неких који би тек у будућности могли да постану важне фаце, нема опасности од грешке. Ако и неко такав једном постане министар, секретар, судија, лекар, професор, неће свакако пропустити прилику да почини какву неподопштину. Свеједно мито, фалсификат, крађа друштвене својине...

Суштинска разлика између нашег друштва и Дивљег Запада огледа се у чињеници да код нас оружје није свима доступно, а ни присуство шерифа није видљиво!

Стога дајем пуну подршку садашњој власти. Уверен сам не само у њихове добре намере, већ и у натчовечанске напоре и способности. Да будем искрен, помало ме нагриза неки црв сумње. Повремено. Како је то омалени премијер спасио државу од пропасти када је он исти водио државу и у претходне четири године? Додуше, у пређашњој гарнитури био је „само“ потпредседник Владе и министар полиције. Данас је председник Владе и опет министар полиције. Ни раније није био најважнији играч, а није ни данас. Без обзира на титулу. Али, и пре, а и сада, један од кључних у тиму. Па како се сада спасисмо катастрофе и ко створи то стање пред катастрофу? Ако спасилац лично није допринео краху државе, онда је морао знати ко је крив за све наше невоље. Сматрам да полиција има и ту улогу да спречава изношење пара из земље, уништавање привреде и банака, пљачку државне имовине. Или ми обични смртници не можемо да разумемо финесе високе политике? Нека, није ни важно. Сваким даном све више напредујемо. У нове радне победе!

Миодраг Тасић