Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Осврт: Quo vadis, Србијо?

rss

27.11.2015. Миодраг Тасић

Сведоци смо небројених достигнућа нашег руководства. У последње две-три године, последњих месеци, а посебно последњих дана. Да не буде забуне, не сматрамо да су ово последњи дани, већ се мисли на последње протекле дане.

Осврт: Quo vadis, Србијо?

Просто се неупућен човек запита хоће ли бити довољно црвених врпци и мастила да би се забележила сва отварања нових погона, односно да би се потписали сви предвиђени споразуми и уговори? Да, да, сваким даном у сваком погледу све више напредујемо!

Овакав силан напредак не треба да чуди. Наш народ увек добро одвага кога ће поставити на одговорна места. Кључне функције друштва добијају проверени, најбољи „кадрови“. Да употребимо ту помало истрошену и офуцану реч. „Кадрови су наше највеће богатство. Пре тога су крадови разнели наше богатство!“  Рецепт за успех је демократичност друштва. „Од силине демократије просто пуцају леђа“. Наше друштво толико је одмакло у демократији да је код нас све могуће. Свако може да бира и да буде биран. Изабран, такође, мада је важније да те поставе тамо где си наумио.

Додуше, пут је олакшан онима који се на време престроје, то је оно кад уђеш у владајућу странку пре од конкуренције. Исто тако добра залеђина није на одмет. Највећу корист доноси блиско пријатељство, рођачки или кумовски односи с неким ко је већ стекао моћ. Редитељ је најважнији, тако да глумци, главни или споредни, чак и статисти морају да пазе редитељу да се не замере.

Српски академици

Рекосмо демократија је кључ успеха. Сви су равноправни, а опет најквалитетнији добијају најважније позиције. Најученији, дакле најпаметнији грађани ове земље постају чланови Српске академије наука и уметности. Пантеон науке и уметности у Србији. Академици су крем нације. А, тек председник Академије! То је човек који више види, даље гледа, човек који може да проникне у будућност. И када таква једна жива институција предочи српском народу да је по Србију најбоље решење да остатак Србије достојанствено изађе из Косова, обичан човек, који не располаже толиким силним знањем и моралним карактеристикама, остане запањен.

Шта значи достојанствено напуштање дела своје територије? Чак и да занемаримо истрошене флоскуле о колевци нације, светој српској земљи и слично. С каквим то ми достојанством располажемо ако не бранимо ни оно што је записано у уставу као највишем правном акту? И када је бежање било достојанствено? Шта ће бити сутра ако неко крене на Врање, Пирот, Прокупље, Ниш? До пре сто и кусур година ови градови су били у Турској. Хоћемо ли и тада достојанствено да препустимо југ Србије неком новом освајачу?

Не може свако бити академик. Ретко ко може да разуме толику узвишену памет. Слично као и с истинским демократама. Ето, један баш такав демократа, седамдесет година у јавном животу, што као робијаш на Голом отоку, што као професор на универзитету, потом председник Демократске странке, а и сада седи у Скупштини Србије, таква једна громада на крају свог животног и политичког века прозбори како је Република Српска промашен пројекат! Као, требало је да дође до уједињења Србије и Републике Српске, а није, и онда је то промашај и вероватно треба укунути Републику Српску.

Ми обични српски смртници сматрамо Републику Српску јединим позитивним достигнућем у минулим трагичним догађањима, кад оно Мићуновић тврди супротно. И тај комад српства који је спасен уз невиђене жртве, одбрањен од бивше југословенске браће и сачуван муком од садашњих пријатеља из Нато пакта и Европске уније, кад оно испаде промашај. Па ти разуми ону мудру, седу главу!

Још једног са седом косом није лако схватити. И тај је био председник Демократске странке. Био и председник државе, пре тога министар. Сада кад више није ништа, седокоси се сетио да у Европу можемо да уђемо тек када уведемо истополне бракове. Овај мудрац нашао себи сличне, па ће нас тај и такви усрећити, кад већ раније нису. Тешко је мудрог разумети, стога су ове величине на маргини друштва. По многима с правом, мада кажем, „елиту“ препознају после смрти. Сетимо се Ван Гога!

И садашњи председник свеприсутне Демократске странке многима је несхватљив. Човек се одмарао у Хрватској баш у време док су Хрвати славили протеривање Срба из Хрватске и убијање неколико хиљада својих држављана српске националности. Фамозна „Олуја“ за већину Срба трагичан догађај, за Хрвате величанствена победа, додуше остварена Милошевићевом подршком и америчким, британским и француским бомбама, помпезно је прослављена, премда не и уз лично присуство српског демократе. Већина народа није на нивоу демократског председника и због овог и сличних несхватљивих и несхваћених потеза Демократска странка се ближи нестајању с политичке карте Србије.

Много је примера у Србији који стварају недоумице простом човеку. Од тог простог човека живи министарка у влади Србије која сматра да је њен народ геноцидан. И не фали јој длака с главе. Узима велике паре из буџета који пуне напред наведени прости грађани, а те људе сматра највећим зликовцима. Јер, геноцид је најстрашнији злочин. Ако већ сматраш свој народ геноцидним, нико те не вуче за рукав да живиш с тим народом. Један други политичар, што деценијама обнавља Србију, жали што Косово није примљено у Унеско. Као није тачно да нам Шиптари отимају културно наслеђе. И не би га уништили, као што и нису до сада уништавали. Тај је сто пута окренуо ћурак наопако, увек на штету свог народа, а његова минијатурна странка је чланица владајуће коалиције у Србији!

Који нормалан желудац може да свари овакве примере?

Миодраг Тасић
Миодраг Тасић

Коментара: 0


# ДС Миодраг Тасић Драгољуб Мићуновић Академик Олуја (рат) Осврт
@demokrate @




[ Додај коментар ]