Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Нафтни шкриљци – економска добит и еколошка пропаст

rss

08.01.2012. Жељко Станковић

Нафтни шкриљци у Србији нису нова вест. Још шездесетих година прошлог века се прилично причало о томе, али нафтна криза тада још увек није била тема па се због ниске цене нафте осамдесетих година одустаје од идеје. Данас је у свету таква ситуација да је доста држава принуђено да се бави стругањем нафте са дна бурета, односно захватањем резерви на које се некад није ни помишљало – из нафтних шкриљаца и битуменозног песка.

Нафтни шкриљци – економска добит и еколошка пропаст

Чули смо економску страну вађења нафтних шкриљаца, али има ли ту и неких проблема?

Зашто би, од нафте зависно човечанство, неке њене изворе занемаривало толико година? Први, и верујте основни, разлог је већ наведен: високи трошкови екстракције шкриљаца и производње нафте. Други је разлог , наравно много битнији – утицај на окружење. Нафтни шкриљци се прво ваде из земље – било површинским копом или подземним копањем – и онда одвозе на место на коме ће се прерадити. Стари начин прераде подразумева разбијање стене на комаде, извлачење керогена из тих комада, па његову прераду процесом хидрогенизације (што захтева много воде) у гориво. Два главна проблема код овог начина су преостала сува маса коју није могуће вратити на место одакле је извађена и загађена вода после прераде керогена која мора да се смести у базене из којих не може доћи у додир са изворима пијаће воде, али ни са плодним земљиштем. Нов начин целу процедуру обавља на лицу места где се врши подземно загревање све док из стене не почне да цури нафта.

Гадно је време дошло кад је потребно да се брани обична нафта, али барел нафте добијене из шкриљаца емитује 1.2 до 1.75 пута више гасова са ефектом стаклене баште, а неке процене иду и до осам пута више од барела обичне нафте. Ако се посматра однос уложене и добијене енергије, код нафтних шкриљаца је 1:1 или 2:1 у најбољем случају. У преводу, најбоље што може да се извуче је једна додатна јединица енергије, а најгоре је да се не добија никаква додатна јединица већ се једноставно ради о трансформацији енергије из једног у други облик (мисли се на потрошену енергију за ископавање, транспорт, прераду…). Даље, за произведен барел нафте се потроши 2-5 барела воде, која је толико отровна да може само да се одложи у специјалне базене и осмисле начини који ће да спрече птице да слећу и пију ову воду.

Једини контрааргумент наших власти је да се оваква производња обавља у Естонији, која је у Европској Унији, па како онда може да буде лоше. Јелисејска поља српских политичара, место на коме почивају хероји, никако не може да се бави еколошки неприхватљивим методама. У ствари, ко сме ишта да каже кад се помињу цифре од 60 милијарди долара зараде и 1500 запослених људи. Шизофрена ситуација – министар рударства Дулић са задовољством најављује експлоатацију уљних шкриљаца, док министар екологије Дулић ћути о њиховом утицају на околину. Не завидим људима из Алексинца, као да им је судбина живот прљавих руку и празних џепова и не верујем да ишта може да спречи реализовање ове политичке одлуке.


Уз одобрење аутора пренето са сајта www.ekologija.rs

Коментара: 0


# шкриљци
@



 

[ Додај коментар ]