Корона епизода бр. 19: Моја је песма лагана

Питају ме локалци пре неки дан испред Тешине продавнице која ти је омиљена песма, рок група? 

Ко је најбољи екс Ју певач, најбољи албум или која је тренутно група број један на музичкој сцени?

Изгледа да смо избистрили све политике, па на ред дође сретно време кад се знало шта је музика, кад се није певало кроз мегафон или кроз НОС као данас.

О укусима не вреди расправљати, широка је то тема. Најбоље је да слушаш оно све што је добро или оно што слушају сви.

- Немам појма које најбољи, волим све екс Ју групе, волим домаћи рокенрол, драго ми јешто сам се родио у златно време - одговорих локалном драгсторџији који стрпљиво пије пиво после 20 часова јер нема АУШВАЈС.

Гледам људе који улазе у ТЕКИ 1, нека нова клијантела опколила градско свратиште кога опкољују гигантски супермаркети. Онај мој саговорник, баш запео да причамо о неким лепим временама кад је Алексинац можда и био град.

Пребацује се тема на локални ниво, а драгсторџија настави: 

- Брате које најбоља група из Алексинца, које је једини могао да те одушеви, развали?

Ко ти је био мелем за душу, асоција за дивна прошла времена?

Ту ме погоди, сетих се једног човека, омањег, црномањастог који је некад живео ту изнад наших глава у "Белој згради" где се сада скупљају последњи мохинканци.

Одједном ми се причини његова сенка како излази из другог улаза и иде према нама. Прилази поред Текијеве радње и мирно каже "Где сте другари, кумче шта ми радиш", шта ће пијете?

Да, то је човек који је умео једини да ме својим гласом баци у "транс". То је онај исти леворуку човек који је у сваком тренутку знао да окрене наопачке гитару и погоди песмом директно у срце. Саша Крстић, Страховито ме својим префињеним гласом и стасом подсећа на Акија Рахимовског, а и песма му је увек била лагана.

Имао сам привилегију да безброј пута уживам у тој представи, чувене градске скупине која се просто звала група "ГРАД".

Сваке ноћи сањам места које знам, сваког јутра их заборављам. Гледам у плави прозор а на њему ти, мирис нашег града, мирис љубави.

Понекад к'о да чујем те, ту иза угла видим те а сенке ми се смеју јер те нема...

И чујем наше кораке у пролеће низ улице а нема нас и нашег града, нема...
Никад више ништа неће бити као пре, а од сећања не живи се зар не!

Понекад к'о да чујем те, ту иза угла видим те а сенке ми се смеју јер те нема...

И чујем наше кораке у пролеће низ улице а нема нас и нашег града, нема...

Ето матори ко је најбољи, онај коме је песма била лагана. Тужна је наша улица од кад није ту. Јер тужну песму певају они што остају!

Други су игру водили и снове украли!

Понекад к'о да чујем те, ту иза угла видим те, а сенке ми се смеју јер те нема...

И чујем наше кораке у пролеће низ улице а нема нас и нашег града, нема...

Ипак, вратиће се леворуки диригент једног дана...

Чекајуте на старом месту Џома и Мегер.

ПС

Прича "Моја је песма лагана", посвећена је некадашњој групи "Град", која је жарила и палила нашом чаршијом. Уствари, прича је посвећена свима нама који смо имали привилегију живети у тим не тако давним временима... и дружити се са групом "ГРАД".

Наставиће се...