Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Колумна Миодрага Тасића: Мож' да бидне, ал' не мора да значи!

rss

28.12.2019.

Чувена реченица српског државника Николе Пашића најбоље осликава не само његово доба, већ и ово, данашње, скоро сто година после Пашића. Дакле, може и овако и онако. Зависи од тога ко гледа, и како гледа! Што је за једне црно, за друге је бело. И обрнуто. То јест, једни виде добро у нечему, да не кажем брже, напред, боље, други, напротив у томе истоме виде само лоше, поражавајуће, катастрофално. Тако је то. Не може се свима угодити.

Колумна Миодрага Тасића: Мож' да бидне, ал' не мора да значи!

Крај године је близу. Сумирају се резултати. Још једна година и петина 21. века истече. А ми, где смо? Докле смо догурали? Шта смо постигли? Куда идемо? Тешко се снаћи данас у Србији. Тешко је дати одговор на постављена питања. Бомбардовани смо разним чињеницама, опречним информацијама. Често смо остављени без информација. Оних кључних по државу, нацију, грађане...

Има тврдњи да је стандард грађана порастао. Ето, просечна плата достигла фамозних 500 евра. За српске прилике невероватна сума. Ако је тачно, податак за радовање. Кажемо, знамо где смо и ко смо, па 500 евра овде вреде као 3.000 у Немачкој. Али, оно али што девојци срећу квари, злобници тврде да тих 500 евра просека добију се тако што онај са двадесет хиљадарки у еврима, плус оне са 7-8.000 такође у еврима, и мноштво сличних само мање познатих, саберу своја примања са хиљадама убогих који зарађују 250 евра за месец дана црнчења у нељудским условима, онда изађе просек од цитираних 500 евра. Типична прича о чувеној сарми; једни једу месо, други купус, у просеку сви једу сарму!

Незапосленост у Србији сведена на 9,5%. Само! Једноцифрена бројка. Да је у Луксембургу, њихова влада би поднела моменталну оставку. За Србију овај податак је фантастичан. Било и 30% грађана беспослено. У неким општинама 57 посто, чак. А, сада? Једва сваки десети седи у кафићу, биртији, пред сеоском продавницом или у кладионици. У радно време. Задивљујуће, али! Има неких у Србији који кажу да је паду незапослености највише погодовало исељавање становништва. 54.000 махом младих људи отисне се у бели свет. Многи с картом у једном правцу. Свакако да су сви они одмах обрисани из спискова такозваних бироа рада. Брисани су и они незапослени ветерани, што посао чекају десет и кусур година и схватају да је бесмислено да се уопште појављују у овим установама које се бајаги брину за њихово запослење и траже им одговарајуће радно место. Једном се не појавиш када ти је зацртан термин, и више те нема на списку незапослених. На крају, не и последње, није мало ни незапослених које пре стигне смрт него радно место. Одмах један мање на списку!

Много се гради, много славе радне победе. Црвене врпце се пресецају свакодневно. И, брате, умемо да прославимо. 17,6 км ауто-пута прослављено код нас импресивније него што је Русија прославила завршетак моста од 19км. Швајцарци мање славили отварање тунела у Алпима који је три пута дужи од наше магистрале. А градили га на најгорем терену који може постојати. Тамо где само дивокоза може да се вере. Њима и то била ситница. Више их од славља интересовало колико је тунел Готард коштао, колико ће растеретити саобраћај, колико ће људи бити запослено на одржавању тунела. Тек је било важно колико ће се зарадити новоизграђеним тунелом, а неки су рачунали и такве глупости као колико ће се уштедети на бензину скраћењем пута из Швајцарске на југ Европе, односно за колико је смањена емисија штетних гасова? Швајцарцима такве баналности важне!

Ми се не оптерећујемо тричаријама. Сад, што су Београд, Бор, Ниш, Смедерево, Панчево међу најзагађенијим градовима у свету, каткад и прваци у отровима које народ удише, то је данак транзицији, обнови и изградњи, индустријализацији... Нема одмора док траје обнова!

Србија је прва земља у свету која гради пољске нужнике и купатила у њивама. Авангардни потез који би сваки добронамеран човек поздравио и похвалио. Кад оно и то некоме смета. Закерала цинично истичу да ни наши градови немају јавне тоалете и јавна купатила, а неко гради то по њивама. Тачно, донекле. Истина је да су и Римљани градили јавна и бесплатна купатила. За део народа. За слободне грађане. Значи, само за део становништва Рима. Вероватно за мањински део популације. Робова је морало бити више од грађана Рима. Ми, додуше, немамо ни данас бесплатна купатила за сиромашан свет, али има много базена у којима се купа мањина становништва за паре. И овде, као и у Риму мањина је привилегована на остатак популације. А што се тиче нужника, тако нешто и треба у њивама. На отвореном. У градовима би јавни тоалети били луксуз. У граду је довољно вишеспратница, хаустора, мрачних уличица, опустошених грађевина које већ служе као јавни нужници. Зашто би онда узалуд бацали новац?

Радује чињеница да је Србија слободна, демократска и високо цивилизована држава. Оно о слободи други пут. Демократија је достигла врхунац. Уосталом, демократске вредности иду барабар с цивилизацијским тековинама. Школство напредовало до неслућених висина. Колико је само универзитета и високих школа у малој Србији? Па тек бројни доктори свих могућих наука који су титуле стекли у овим престижним образовним установама. Све нешто велико, брзорастуће, да не кажем мега. И такви образовани и васпитани људи већају у скупштини и доносе судбоносне законе по овај народ. Треба само послушати њихово васпитано и уљудно обраћање својим потенцијалним гласачима, а обраћање политичким противницима је далеко изван европских вредности. Хоћу рећи да сумњам да се негде у Европи користи таква терминологија када су у питању политички противници. Добар пример из скупштине проширио се и на чланове владе. Ипак, највећу вредност представља слободна и независна штампа. Непристрасна, дабоме. Тако да данас у Србији можете чути да сви они који нису у владајућој коалицији представљају криминалце, олош, лопове, понеки су фашисти, љотићевци, издајници и слично. У томе се види слобода штампе и слобода говора. Власт и њени сатрапи могу слободно и несметано, наравно и некажњено, својим противницима да кажу све што им је на срцу. Зато верујем да оваква пракса превазилази европске оквире. Тога у Европи нема, макар не у оној Европи коју прижељкујемо. Поменуте слободе као такве сметају мањини становништва у Србији. Незадовољни су тиме што се о некоме говори годинама да је лопов, да је покрао милионе евра, а никако да власт покрене кривични поступак против њега. Или ако је неко заиста фашиста, то је свуда у нормалном свету кажњиво. Осим У Хрватској, но Хрватска и тако није пример на који се треба угледати. Зашто  фашисте нико не хапси? Очигледно је да стање српског друштва у целини већини потпуно одговара. Незадовољна мањина је и тако реликт прошлости. Анахронизам. А ко је у праву, да ли је ово или оно добро, то јест, боље, нико поуздано не може да тврди. Мож' да бидне, ал' не мора да значи.

П.С. Биће нам боље само ако се будемо усавршавали. Учити, учити и само учити. Учимо језике. Кинески, на пример. Исправније, мандарински!

Миодраг Тасић

Коментара: 0


# ауто-пут Србија незапосленост Миодраг Тасић Нова година
@



 

[ Додај коментар ]





Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима