Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Колумна Миодрага Тасића: Хлеба и игара II

rss

15.09.2021.

Како време лети! Није прошло ни месец дана од настанка чланка с истим насловом, само први део, у коме аутор текста, моја маленкост, тврди да у земљи Србији има два основна разлога за задовољство и срећу народа; хлеба и игара. Као хлеб је јефтин и већини Срба доступан, а игре, овакве или онакве, свеприсутне и довољне да увеселе пук. Међутим?

Фото: Paz Arando / Unsplash

Жетва је обављена. Пшеница родила, а држава се потрудила да откупи тржне вишкове. Цена пшенице из овогодишње жетве откупљивана је по цени од 18 динара за килограм. Касније су неки млинови плаћали чак 20 динара кило жита. Додуше, не сву. Ону што су летње кише мало поквасиле откупљивачи су плаћали само 15 динара. Половина становништва ове напредне државе живи у нешто лошијим условима од такозване елите. Управо ти слабостојећи грађани су обрадовани добрим родом пшенице, као и откупном ценом на нивоу ранијих година. Ти наивни грађани су помислили да ће и цена хлеба остати онаква као што је раније била. Све што неће!

У унутрашњости Србије векна хлеба (нешто око 500 грама) коштала је између 30 и 35 динара. То је онај најјефтинији бели хлеб. Како смо већ у претходном чланку поменули, то је  за већину грађана било углавном достижно. Како свуда има изузетака, у овом случају мањина људи која ни то није могла да приушти, могли су да се нахране у народним кухињама, да испросе од неког хуманог суграђанина, или да потраже корицу хлеба у контејнеру. Али, сада је уследио тежак шок. Хлеб поскупео. Векна ове најважније животне намирнице скочила на 45 динара. Сада већ није шала. За две трећине српског становништва то није нимало безначајна ставка.

Одрекли смо се кафана, позоришта, биоскопа, одећу из бутика заменили смо повољнијом из продавница половне одеће са запада, месо, риба и свеже воће све ређе се виђају на тањиру. Ове јесени због високе цене паприке, парадајза и осталог поврћа многе домаћице неће спремати зимницу. Али, ако и бели хлеб, некад називан „Народни“ постане луксуз на трпези просечног српског грађанина и гласача, онда ту нешто не ваља!

Пекари се ваде на скупу струју, премда је електрична енергија најјефтинија у Европи, по тврђењу надлежних министара и стручњака за енергетику, прескуп зејтин, бензин, адитиве и све остало што је драстично попскупело у међувремену. Тако да хлеб мора да поскупи и поред старе цене пшенице и брашна. Дакле, углавном све иде напред, у будућност, светлу или мање светлу, а највише цена хране, енергената, услужних делатности.Такође и млад нараштај. Будућност ове нације. Они поготову иду напред, то јест, на запад и север, но све чешће и на исток и југ. Одлазе у свим правцима. Одлазе и страни инвеститори. Разни геокси и њима слични. Пошто их је мудра власт наградила разним бенефицијама, као поклон што отварају погоне у Србији и запошљавају младу радну снагу, странци мудрији и од наших економских дивова, искористе све поклоне у виду бесплатног земљишта, дозвола, све до десетак хиљада евра по сваком запосленом, остваре мањи или већи профит, и једноставно нестану. Испаре. Нема отпремнина радницима, однели машине, остају само зидови хала и неисплаћене зараде радницима, неплаћени порези, струја, комуналије... Ваљда и они журе у неко напредније поднебље?

Вратимо се скупом хлебу и уопште скупој храни за оног просечног српског грађанина. Оног што зарађује минималац (32.000 динара), неки и испод тога, што прима пензију до 25.000 динара, на оне што уопште не раде, што примају социјалну помоћ, на старе, болесне, изнемогле, одбачене. Како ће они преживети? Ускоро ће избори и уследиће свакако подршка државе овим категоријама становништва. Делиће се брашно, со, зејтин, шећер, сендвичи... Али, то није трајно решење. Избори буду и прођу. Шта после избора? Ово је већ помало филозофско питање. У зависности од резултата наредних избора можда и не треба бринути више за будућност. Наступиће или светлија будућност од садашњег стања, или, по тврђењу злобника, о будућности не треба замарати главу. Будућности неће бити!

А могло би и другачије. Народ је изгубио поверење у државу јер најмање се верује у оно што се голим оком не види. Држава, читај власт, може да издвоји део новца из буџета макар за субвенционисање народног хлеба. Да подели пекарима ону разлику између стварних трошкова и цене од 30 динара за векну. Пара има. Србија потроши око три милиона тона нафтних деривата годишње. Цена бензина или дизел горива у Србији неупоредиво је већа од цене тих производа у Босни и Македонији. Од оних три милијарде литара продатих деривата само десет евроценти по литру Србији донесе триста милиона евра. То је нереална и непоштена разлика коју плаћају српски потрошачи у односу на босанске или македонске. Стандард Србије и ове две нама суседне земље је сличан, а разлика у цени нафтних деривата је и већа од поменутих десет евроценти по литру. Дакле, са триста милиона евра може се намирити производња народног хлеба, могу се наградити освајачи медаља на спотрским такмичењима, двоструко већи износи него што даје Америка својим освајачима, могла би да се лече деца оболела од ретких болести. Да не скупљамо новац на улици или слањем СМС порука. Много тога би могло!

Власт мора да обезбеди хлеб свакоме. Постаје опасно ако нема хлеба. Наводно је Марија Антоанета говорила гладном народу да једе колаче ако већ нема хлеба. После јој скинули главу. Нису Римљани узалуд делили бесплатан хлеб. Мудри су то људи били. Колико је само мудрих изрека из старог Рима остало цивилизацији. А шта би од наших мудрих глава могли да упамтимо? Од онога што свакодневно изговарају пред камерама?

За игре већ не треба бринути. Тога има довољно. Народ подробно прати догађања на ружичастим и срећним телевизијама; ко је кога опсовао, ударио, повалио. Исто тако сви остали медији даноћно извештавају о новим погонима, ауто-путевима, расту стандарда, мисијама мира српских државника, признањима које добијају у том белом свету... Тако да имамо ово што имамо.

Миодраг Тасић


# Миодраг Тасић жетва хлеб
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима