Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Колумна Марије Илић: Не помаже вода мајко...

rss

01.09.2021.

Сваки први септембар у мени буди сећање како ме је мајка, упарађену, испраћала у школу, проливајући за мном воду, попут благослова. Моја деца остала су ускраћена за тај ритуал, јер сам ја 1. септембра увек раширених руку и са осмехом на лицу, дочекивала децу коју су њихове мајке испраћале мени у наручје. За оне који нису у току па их стално нешто прозивају у негативном контексту: и просветни радници, верујте, имају своју рођену децу. Децу, који многи, попут мене, нису могли да испрате никад први дан у школу, а ни било ког другог дана. Али, сва су деца наша, жива и здрава нам била.

Фото: архива

Елем, просипала је тако моја мајка воду за мном кад год бих пошла у школу, на испит, или који други мени битан догађај. Сем кад сам се удавала. Тад је просула сузе, а можда је баш та слана вода из њених очију помогла да се не утопим у том мутном, брачном вртлогу. Ипак, што се тиче школе, не знам колико је расута вода помогла, али знам да је мени све ишло лако и бистро. Додуше, била сам вредна и радна, не слутећи да ће ми се то једном узети за зло и да ћу живети у времену када су свету потребни они који не размишљају својом главом већ им иста служи за климање.

Деци нека је срећан почетак школске године. Треба се навићи на час који траје читавих 45 минута. Треба се навићи на суживот у учионици са свом децом из одељења, неку чак и тек упознати. Треба се навићи на ношење књига, окретање листова, писање руком, уместо гледања у екран и типкања по тастатури. Треба се навићи да учитеље, наставнике, професоре не можете да “мјутујете” ако вас прозову. Треба се навићи на све што је до недавно било нормално.  Искрено, за успех не помаже вода, али помаже ако “загрејете столицу” и учите. Никада се не зна када ће знање поново бити у моди.

Не знам колико мајки данас зна или се придржава овог народног веровања, али знам да живимо у времену када нажалост „не помаже вода мајко“. Али помаже ако си друг члан. Била сам члан. Библиотеке. Сада тамо ретко и улазим. Јер, вероватно ћу изаћи са неком књигом о ратарству или пољопривредним машинама. Није то у сфери мог интересовања, а нема више ни оних дивних старих библиотекарки које би увек имале добру препоруку за читање. Не помаже ни диплома мајко, али помаже ако си принцеза па нађеш неку битангу на положају. Онда може и шта не може бити. Не помаже ни лепа реч мајко. Али, помаже ако ћутиш и трпиш. Можеш само да гуташ кнедлу у грлу док се једном не задавиш. Не помаже вода мајко кад си гладан. Не хлеба, него живота. Када са платом не можеш да приуштиш ни нормалан, а о лагодном животу и да не причамо. Али помаже ако се “снађеш”, ко уме, а то се у школи не учи. Не помаже ни лепо васпитање ни учење мајко. Али помаже ако си неук и неваспитан, члан си, климаш главом, делиш флајере и држиш језик за зубима. Кажу да “вода све пере сем образа”. Не помаже ни света вода мајко тамо где су мисли нечисте и намере лоше. Могла бих тако да пишем у недоглед, али ни то ништа не би помогло, чак ни онима који би ме са задовољством полили водом.


# деца школа библиотека ђаци Марија Илић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима