Колумна Марије Илић: Кајгана Св.Петра

Тамо где је корзо био
Град се пуно променио
У модерном стилу сада
Центар нам је града.
Фонтана је брука права
Вода шљиска забадава,
На све стране разлива се 
Светиљке се пале-гасе.
Више одмара но што ради
Ко је хтео да се ’лади
Може да се слика само,
А цену јој знамо.
А около наоколо клупице су свуда
Неке жардињере и још триста чуда,
Од мермера ил’ од лима
Какве везе има?
Црно па се не види
Има ком се свиди.
Каква ’ладовина надви се над њима-
Штета што ће зима!
Две гранчице са два листа
Рачуница им је чиста:
Џабалеска права, 
Скоро па бадава.
Али тај грб кошта,
А кошта још штошта
Важно да се ради
И ко се „угради“.
Св.Петар мање за кајгану дао,
Кад се има и може се па им није жао.
Што су паре наше,нема ништа лоше-
Напредно се троше.
Ал’ кад седнеш на клупицу
С осмехом на лицу,
Ноге у фонтану брчнеш
Па у банку трчнеш,
Вучић паре дао па их сетно бројиш
И нема да стојиш.
Модерни смо тотално
Дебилност одржива нам је стално,
Св.Петар нек извине само
И ми коња за трку имамо.
Само паре нек се троше
Дал’ за добро или лоше,
Шта па ми о томе знамо
Наше је да гласамо.
Шишају нас као овце
Водају за нос дословце,
Али бар нам центра пола
Као метропола (ова песма је од бола).