Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Обични и необични људи

rss

01.05.2019. Драган Весић

Раскољњиков их је тако делио. На ФБ се познајемо, за пријатеље углавном бирамо сродне душе, али и људе од којих се разликујемо јер нам је битна њихова доброта. Не морамо сви бити исти - свет би био ужасно досадно место ако су сви исти: обучени нпр у иста одела као у Орвеловом роману 1984. уз то мисле исто у једном тоталитарном друштву, а наше има додирних тачака са тоталитаризмом, унисоним мишљењем, где је све што је другачције издајничко и непријатељско.

Обични и необични људи

Ипак, тема овог "огољеног" текста није анализа модерног тоталитарног српског друштва ни тоталитарног човечанства, информатичке постмодерне ере, чија је једина вредност профит под маском ненормалних различитости који се, медијски агресивно, намеће као нормалност (глобализам). Лепота јесте у разликама, али не у ненормалним разликама.

Тема је, дакле, појединац - обичан и необичан са акцентом на необичне.
Необични људи су компликовани, много траже од живота, перфекционисти су у свом послу и опсесивно предани у оном што чине. Кад воле, воле интензивно. То су, истовремено, људи од принципа и интегритета: њима циљ не оправдава средство и не газе преко лешева. Не певају хорски и не воле истост, а камоли површна задовољства.

Али, обично воле мачке више него псе. Пси су одани и дивни, али нису компликовни. Обични - поткрепљујем тезу на примеру мачака - не разумеју мачке јер су мачке компликоване, имају личност, не разумеју их и њихово понашање доживљавају као хировито. Да, мачка је једино биће на свету које не можете припитомити. Пре ће она припитомити вас. Зато онај који не разуме зашто мачка нешто ради не треба ни да је чува. Дакле, необични људи обично воле мачке.

Необични људи су у сталном сукобу са светом па и са собом. Њих не испуњава шетња, тишина, мир, испијање кафе и обични разговори. Њима је стално потребна експресија, снажни интензивни доживљаји који могу да испуне празнину дана. Од себе траже много, али и од других. Компликовани су. Стално су у неком сукобу са светом и собом. Са конформизмом. Ако их разумете, ви их прихватите, и биће вам лепо, ако не онда их доживљавате као чудаке, а обични људи не воле оне чудне. Необични вам ипак никада неће окренути леђа и биће увек ту када сте им потребни. На њих се можете увек ослонити на обичне понекад. Још једна битна разлика: необични разумеју обичне, обрнуто не важи. Зато настају сукоби које иницира обичност - са средином, обичајима, друштвом, породицом, пријатељима, традицијом, стереотипима, снобизмом, модерним схватањима нарочито ако су она мејнстрим који је за чудаке - ако мејнстрим крши универзалне принципе - неприхватљив: оно на шта се већина прима, необични се не примају него то презиру.

Необицни су харизматични и посебни, али ако их обични не разумеју сукоб је неминован. Спадам у необичне, знам да правим глупости, истражујем, потребна су ми интензивна осећања, самоћа, рушим табуе, одлазим тамо где пуританци мисле да се не сме, тражим естетику не само лепог него и ружног, један једини естетски тренутак који даје смисао стварима. Незавршен текст? Било би сувише обично да га завршим.


# Драган Весић орвел
@