"Кад се во бурча, земљу баца на своју главу"

Немојте се жалостити и бити незадовољни својим оценама ако сте дали све од себе. Највећи успех ове године био је, остати здрав и нормалан, а све друго је мање важно. Као неко ко је увек био одличан ђак, студент и поштен радник, доживела сам да ме један човек на високој функцији обезвреди речима:

"Па раде и они са 6,00." И то вам је децо за наук. Раде и са 6,00, овде у Србији. Такви су на функцијама и водећим позицијама, јер су изабрали страну (част ретким изузецима). Ви немојте никада дозволити да на такав начин бирате себи страну. Ако сте нешто из градива пропустили, увек можете да научите, сем оне важне животне лекције да пре свега, увек будете људи, која се учи ван школе, у породици.

Честитам и Вама (поново намерно велико в) драге колеге, просветни радници. Иако нико није узео у обзир то што радите у скоро немогућим условима, што вам нико није обезбедио средства за рад, нико вам није аплаудирао - ви сте успели да протумачите све дописе, прописе, натписе, пописе, ових са просеком 6,00 и лажним дипломама. Они који су разумели свој посао, а то је пре свега бити деци подршка, успели су. Онима који су и у оваквим временима тражили длаку у јајету, поручујем: Ваљда сте донекле излечили своје комплексе.

Честитам и родитељима. Онима, који су се целе године бунили што им деца, замислите, бораве код куће па чак морају и да понешто и раде с њима у вези школе, честитам на томе што су укапирали да је родитељство много више него престиж. Онима, који су са својом мизерном платом, каква је већина плата у Србији, деци најпре куповали уџбенике, а затим и лаптопове, компјутере, мобилне телефоне и успевали да уплате интернет сваког месеца, на довитљивости и пожртвованости. Да вас подсетим, школовање је у Србији бесплатно, а министарство каже да су сва средства обезбеђена те да је онлајн настава била најуспешнија у региону (и у историји 😁). Онима, који нису деци могли приуштити да прате наставу из објективних разлога, честитам на томе што су им деца остала здрава и сачувала очињи вид.

Честитам и вама (намерно мало в, а и граматички исправно) који сте и даље ту где јесте, а не знамо што сте, што обезвређујете оно највредније својим бахатим понашањем. Најмање је уписаних студената педагошког факултета, највише је свршених веома успешних студената, који одоше из земље, трбухом за крухом и животом.

Рече ми недавно један уман човек: "Кад се во бурча, земљу баца на своју главу." Тако је њему говорио деда, неписмени старац са села. Наш "во" сву је земљу изровао, али преко наших глава.

Честитам свима почетак летњег распуста. Децо, надам се да већ пакујете кофере. Неко ће на море, неко на село, неко у неко друго место... Својој деци остављам у аманет да, кад спакују једном кофере, не бирају правац преко границе. Јер, само овде где су рођени, нема места памети. Неки од нас, остаће овде, да сачекају да све улице добију асфалт, па да им буде призната муком стечена диплома, а и неко мора унуцима да исприча како је заиста било овијех година у Србији.

Јесам се расписала, али реч је моје оруђе. Здраво да сте сви и... честитам Вам (намерно опет велико в), ако сте успели да са разумевањем прочитате до краја моје писаније.

Марија Илић