Јавно извињење Томе Брзаковића

Драги моји критичари, знани и незнани.

Пошто сте ме коначно убедили, да сам направио велику грешку, тврдим (ненамерно), за податак који сам објавио на сајту Алексинац.нет у причи: Редак „Јубилеј ФК.Јастребац“ из Тешице, да је „Јастребац“, 1955.године разигравао са Лубницом код Зајечара за улазак у Другу лигу НИЈЕ ТАЧАН, ја се овим путем ЈАВНО ИЗВИЊИВАМ ВАМА И СВИМ ЧИТАОЦИМА АЛЕКСИНАЦ.НЕТ.

Дозволите ми да вам објасним, како сам дошао до тог податка.

Када сам после одласка у инвалидску пензију, почетком двехиљадите године, напустио Ниш и вратио се у Тешицу, по оној добро познатој народној изреци „Зец где се окоти, па не сконча нигде, он се враћа тамо где се окотио“. По доласку убрзо сам се укључио у рад ФК “Јастрепца“ и на првој седници Управног одбора, марта 1995.године, коптиран сам за Генералног секретара клуба. Тада је „Јастребац“, био члан Нишавско-топличке лиге. Те године је Клуб, обележио 50 година свог постојања.

НЕ ОСТВАРЕН САН!

И полако године су пролазиле једна за другом, приближавајући се новом „Јубилеју“, а то је. „ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ЗЕЛЕНИХ“, који је требало прославити 2005. године. Дошавши у Клуб чије боје сам почетком шесдесетих година бранио, имао сам жељу да остварим још један животни сан, који би оставио трајни печат генерацијама које долазе иза нас.

Хтео сам попут других клубова, да напишем Монографију, илустровану са што више података и докумената. Наравно, да то ни у ком случају небих могао да урадим сам. Требало је формирати екипу-тим, који би прикупљали податке и достављали мени да их ја сихронизујем по редоследу догађаја. Монографија се не прави преко ноћи, него само прикупљање грађе траје од 3 до 5 година.

Када сам са мојом идејом и концептом који сам направио, почетком 2002.године упознао Управни одбор, били су одушевљени. Одмах смо кренули у акцију лобирања, јер ваљало је пронаћи 5 до 6 људи образованих, који желе да помогну, јер не може свако да се појави у Историјски архив, Фудбалски савез или подсавез и да не само тражи, већ и прелиста докуметацију да би нешто нашао о Јастрепцу. Формиран је тим у коме су између осталих били Драган Вучић - Шоп, Ристић Дамњан - Дача, Радослав Јанковић - Јане, Страшимир Пантовић - Страша, Радисав Миленковић - Шућа, почасни доживотни председник ФК “Јастрепца“...

Ја сам у међувремену обезбедио лектора и рецензента, а Бора Станковић - содаџија, обећао је да ме снабдева са свим што ми је потребно за писање. Шта више хтео је и да учествује у финансирању Монографије.

Нажалост, мој сан се није остварио. Они су почели да прикупљају податке, али када су схватили да је то „сизифов“ посао, који тражи много одрицања, чак и од њихових личних задовољстава, један по један су одустајали и тим се распао. То је разлог што и „Јастребац“ нема своју Монографију, и што је у мени остала, велика празнина коју нећу моћи ничиним да испуним.

БРОШУРА

Као вихор су прохујале три године и дошла је та 2005.година и нови јубилеј „ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ЗЕЛЕНИХ“. Међутим, због тешке финансијске кризе у коју је запао Клуб, прослава је померена за пролеће наредне 2006.године. Формиран је Организациони одбор за прославу, а да ме нису ни питали хоћу ли да се и ја укључим.

Једног дана Горан Ђорђевић - Гелс, долази код мене кући, даје ми неке папире са подацима и пита дали би ја хтео да то лепо срочим, а он ће то у МИН-у да одштампа на два листа и да прослава не прође без неких података о Клубу. Прихватио сам пружену руку без поговора, јер сам видео да ће се макар „малчице“ мој животни сан остварити и да ћу оставити какав такав траг. Отишао сам код Шуће, пошто смо комшије, да му се похвалим и показао папире са подацима које ми је дао Гелс.

Тада ми је покојни Шућа рекао следеће и био је врло децидан: Томо ти си паметан човек, годинама смо те слушали на јутарњем програму Радио Ниша, јављајући се са вестима из Електронске индустрије, где си радио као новинар, уз слоган: “Добро јутро драги слушаоци“... Верујем да ћеш ти то одрадити боље него што су они замислили. Молим те да у тој Брошури, коју си осмислио, обавезно убациш податак да је „Јастребац“ 1955. године (ја сам тада био у ЈНА), разигравао са Лубницом за улазак у Другу лигу. На полувремену смо водили са 0:2, и на крају изгубили са 3:2 (како су изгубили то није за јавност).

То ми је Шућа неколико пута поновио увек уз молбу да тај податак не испустим. Као тада првом и последњем до сада почасном доживотном председнику ФК “Јастрепца“, сам поверовао јер је он те године био Председник ФК “Јастрепца“ и вођа пута за Лубницу.

Да је неко од вас тада био на мом месту, како бих сте се понашали? Било како било, грешка је најзад изашла на ВИДЕЛО, што ми је јако жао, јер у другим областима из којих сам писао у протеклих ПЕТ деценија, никада ми до сада није упућена било каква критика. И зато се моји драги критичари знани и незнани, овим путем још једном ИЗВИЊАВАМ.

Велики поздрав од чика Томе.