Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Избори - шанса за исправне ствари

rss

20.04.2016. Пише: Драган Весић

Још мало па наступа предизборна тишина, за парламентарне и локалне изборе, и трајаце све до затварања бирацких места - значи 48 сати.

Избори - шанса за исправне ствари

Како ставри стоје, у Србији тај застрашујуци мук и страх траје много више од 48 сати, мрзи ме прецизно да рачунам. Ипак, чују се само једни - не скидају се са екрана, понајвише са две националне телеизије које воде две опскурне особе.

Једна - она ружичаста - одавно је позната широј јавности као парадигма за љигавост, а друга, са Коза Ностра надимком власника, измислила је српску верзију ријалитија односно антиријалитија где се промовише насиље и вулгарност. Не да се све што је лепо и културно мало потисне, него да се потпуно сатре.

На обема се, с поводом и без повода, појављује онај што много ради, а нарочито у време предизборне кампање. Некад беше мрзитељ света (на "српском" ксенофоб), националиста што је у измаглици видео границе Србије негде код Огулина, Карлобага, Карловца и Вировитице. Сад му довољна и ова мала Србија, без Косова. Некад беше и министар информисања кад је У Србији цветала слобода штампе, мада је, у једном интрвјуу, скромно признао да је био најгори министар информисања. Сада је европејац и пацифист - Мир, брате, мир! Још само неохипи комуне да крену да отварају. Можда ће и то.

Но, народ има кратко памћење, краће од једног центиметра - фигуративно, од једне секунде - буквално.

Тачно, ни други нису били мисрисно цвеће, али бар нису били нешто као амброзија или коров. Шести октобар (читај - дисконтинуитет) никада није свануо и зато смо добили прелетаче. Сећам се тих дана када је перје премрежило небо - сунце се није видело.

Жртве су пригрлиле џелате, на обострано задовољство, и више ниси могао да их разликујеш. Зато је остала корупција, пребогата квазиелита, институције које не функционишу и као нико у историји света усвршили смо партократију, што значи: претерали смо па добили старлете у министарствима, породичне и партијске фирме у општинским јавним предузећима и установама. Непотизам и пропратни мобинг, као колатерална штета, постао је модус вивенди. Узгој улизица нам је постао најуспешнија привредна грана.

Зато се млади и паметни самоизвозе у срећније земље, не би ли сачували достојанство и живели као људи. Тако је гротеска могла да почне и најгори су добили својих пет минута славе.

Наравно да нема сврхе причати шта би било да је било, али има сврхе исправљати оно што је лоше. За почетак, институције, као услов свих услова, морају да функционишу, да се донесу ваљани закони и да се поштује принцип поделе власти, осим ако нећемо апсолутистицку монархију. Али, да је било лустрације, не би било козметичких, него суштинских промена.

Промене, дакле, нису донеле промене: Стари Грци имали су леп демократски обичај да штеточинама забране јавно деловање ради вишег добра. Ми то нисмо учинили. Непроцењива штета.

Због те штете већи нам је број доктора наука са Мегатренда него друштвени бруто производ. Ваљда је свима јасно да се ствари могу изменити 24. априла - преко 60 посто бирача на бирачким местима значи промену, нешто изнад 50 задржава статус кво. Апатија, разочарење и безнађе увукло се међу људе, као последица изневерних обећања у стицају и у континуитету, и зато су ми апстиненти јасни. Али, сада није време за апстиненцију него за демократску акцију. У развијеним демократијама, апстинената има у просеку, 20 посто па кад дођемо дотле слободно нек апстинирају, подношљиво је и 30 посто.

На потезу су граћани, како за републичке, тако и за локалне изборе. Другу тему, по принципу одложеног дејства, након уопштеног осврта на стање ствари у земљи, оставио сам за други део текста. Има једна ствар која сваком, бар мало упућеном грађанину у алексиначку политичку сцену, од првих избора на овамо, напросто не може да промакне.

Наиме - не рачунајуци ДОС, који је сасвим друга прича - по први пут се ујединила демократска опозиција. Реч је о коалицији Одговорно за Алексинац, која ће се, на гласачком листићу наћи под редним бројем 5.

Пишем хвалоспев овој коалицији? Да, пишем, по директиви сопственог разума и савести. Коалиција је једина права алтернатива актуелној власти (о постизборним коалицијама рано је да се пише). Поред ДС и ДСС, на листи Одговорно за Алексинац, налазе се и нестраначке личности, што је више него добро.

Нећу правити велике флешбекове, само мислим да ваља нагласити да се на челу Општинског одбора ДС налази Бобан Ранделовић, човек који није био препрека да се ова коалиција, у интересу грађана, формира. Дакле, најзад једно ново лице, толерантан, поштен и паметан човек.

С друге стране ту је председник ДСС, Иван Димић, талентован и искусан политичар. Наравно, као и сваки функционер на власти, није био идеалан председник општине (бар није алергичан на нове медије), али је био бољи од оних пре и после њега. Нигде, па ни у политици, не постоји нико ко није правио грешке - на грешкама се људи уче. Проблем настаје кад је на власти неко ко је синоним за грешке, па све и да хоће, не може, а да не погреши.

Хоћу да нагласим и то да, као гл. и одг. уредник Алта, додуше кратко, никада нисам имао проблем са председником општине Димићем, јер се никада није мешао у уређивачку политику општинског медија, а други јесу.

Да кажем и ово пред крај - има оних који имају користи од овог хаоса јер ту су партијске, кумовске, рођачке и остале везе - по српски, непотизам. Њима не сметају раскопане прометне улице и проблеми који се не решавају, него се нагомилавају или се, парадоксално, решавањем, нагомилавају! Али, других је више и они ће 24. априла бити у прилици да мењају ствари набоље, да оне буду подношљивије. Али, и то је нешто за нови почетак.

На крају, једно знам - сигурно нећу устати уз звуке првих петлова да међу првима гласам. Али, знам да ћу, на локалним изборима, заокружити број 5: листу - Одговорно за Алексинац. Тако ћу учинити исправну ствар.


# председник општине Иван Димић Бобан Ранђеловић избори Одговорно за Алексинац Драган Весић
@