Избори који живот значе

Изгледа да су ови избори, уосталом као и сви избори на овдашњим просторима, судбоносни. Важно је да народ гласа за своје најбоље представнике, оне који ће га заступати и радити на његову ползу. Ако народ није свестан ко су ти „најбољи“ само треба да послуша глас власти. Власт боље зна шта је у интересу народа и препоручиће народу за кога да гласа. Чудно али истинито да власт некако увек предлаже саму себе! Најбоља њихова препорука су резултати, али се то по правилу занемари. Пре судбоносних избора не осврћемо се на прошлост, већ на будућност. А будућност је светла, под условом да победе најбољи!

Изгледа да се резултати представника народа, оних који чине власт, народу, макар оном на Косову, делимично и у Метохији, нису допали. Србима на Косову и Метохији. Залуд онолико пријатељско убеђивање Европске Уније, америчких филантропа, Тачија и компаније, српске власти оличене у првом потпредседнику Владе, премијеру, министрима у Влади, Председнику државе Србије, (редослед није погрешан), уваженом министру без портфеља, не без фотеље!, Александру Вулину, то је онај Вулин бивши Баба Јулин, сви су они позивали да се изађе на изборе и да се гласа. Одзив је био незнатан. Неће народ на биралишта, па то ти је!

Иначе, сама српска јавност и не зна најбоље шта се заправо бирало на Косову, Метохија приде.

Просечан телевизијски гледалац, кога су данима у свим информативним емисијама бомбардовали извештајима и анализама о предстојећим изборима, не би могао поуздано да одговори шта се то тамо бира и шта је за Србе прави избор. Чак и када му горе поменути сугеришу шта је то оно право. На изборном терену не баш превише дискретно поручено је да нема плата, функција, социјалне или хуманитарне помоћи,  разних привилегија ако не гласате најбољу листу. А да би било свима јасно и схватљиво за Србе најбоља листа је „Српска“!

И поново немиле сцене. Срби не само да су незнатно изашли на изборе, него су на неким бирачким местима полупали гласачке кутије и уништили гласачке листиће. Сад да ли су то збиља учинили Срби, сазнаће се. Невероватно је да је народ изгледа послушао позив на бојкот избора од стране неких мањих српских странака. Мањих ако је судити по томе колико гласова добијају на изборима у Србији! Право говорећи међу заговорницима бојтота избора на КиМ нису били само хулигани, навијачи фудбалских клубова, две-три опозиционе странке и неколико патриотских удружења. Бојкот су заступале и поједине владике, новинари, академици, професори универзитета, угледни књижевници, уметници, спортисти... Сви они који су противници Бриселског споразума, јер у том споразуму виде капитулацију Србије зарад неке магловите и неодређене идеје о чланству Србије у Европској Унији! Узалуд се владајућа врхушка из петних жила напрезала да убеди оно мало преосталих Срба на КиМ да гласају на изборима и остваре светлу будућност себи у „Јужној српској покрајини“! Чини се да је гласала незнатна мањина. И онда је пукло; на неким гласачким местима. Полупане су кутије, нестали гласачки листићи, прекинуто гласање. Згрожена је српска власт, Европска Унија, разуме се, амерички добронамерни душобрижници, не питај. Први потпредседник затаражио од Европе 45 минута да реши ствар. За један школски час, за период  једног полувремена фудбалске утакмице Први потпредседник би средио стање у Северној Митровици. Послао би специјалце, вероватно?

На несрећу са изборима на КиМ поклопила се фудбалска утакмица усред Београда. Требало је утакмицу да одиграју фудбалери Партизана и Црвене Звезде. Међутим, чувено међутим, на стадиону умало покољ. На трибинама горе десетине ватри, пуцњава петарди и осталих пиротехничких помагала, туча навијача, прави мали рат. Европа мотри. ОЗНА све дозна, али ни Европа није ни мутава нити ћорава. Све виде и све чују. А дошапну и многобројни из наших редова. Мало ли је њих на платном списку српских душмана? И сада се пита та простодушна Европа: како Први потпредседник не може да смири дивљање на једном стадиону, а средиће стање у Митровици? За 45 минута! Ето нама још једне нерешиве филозофске енигме. Попут оне: шта је старије, кокошка или јаје?

На крају, не и последње. Или Европа Вучићу не верује, или Вучић и братија немају право на иницијативу. Дозвољено је само оно што Европа (Америка) дозволи!                

Миодраг Тасић