Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Избеглице на путу кроз Србију

rss

10.09.2015. Милена Милетић, Одбрана

Рат и екстремизам приморали су их на неизвестан и страхотан пут, чије је основно обележје – страх, на свим странама. Ове невољне путнике глад, болест, грамзиви кријумчари, уз остале опасности, вребају на сваком кораку.

Велика сеоба 21. века

Страх је присутан и код становника европских земаља који се питају како издржати економски, социјално и безбедносно нову сеобу народа. Ко су, дакле, данашњи мигранти, шта све доносе као изазов системима безбедности земаља кроз које пролазе и где су се запутили?


Осмех на уморном лицу

Нура је висока, лепа жена у касним педесетим годинама. Инжењер је машинства, а њен супруг лекар. Алеп су први пут напустили онда када су га екстремисти заузели. Ови хришћани из Сирије путују у групи са још три породице земљака, муслиманима. Њих двоје су на путу већ две недеље, а породице сапутника знатно дуже. На београдској аутобуској станици чекају превоз за Суботицу, а надаље како се снађу.

Породице су се упознале у Турској, тик пред укрцавање на чамац за, иначе двадесет особа, а у који је било укрцано шездесет људи. Негде испред грчког острва Самос, пребацивање преко мора које су сви они платили турским кријумчарима 2.000 долара по особи, претворило се у праву мору – чамац је пукао и људи су се са децом нашли у води. На срећу, нико није страдао.

Каже да сада схватају сав бесмисао предратних односа међу етничким групама у Сирији, које су све до једне биле међусобно посвађане, а данас путују заједно, у истом чамцу. Чему се нада у Европској унији? „Мирном животу, а све ће остало онда бити лакше”, верује Нура.

Најмлађи путник у тој групи је деветогодишња девојчица, која весело поскакује, као да јој лева половина лица није потпуно спаљена. „То је Исламска држава”, прича њен отац.

Осмех на уморном лицу„Зато ће она ићи у школу кад се средимо, и нико јој никада више неће рећи да треба да носи хиџаб, биће независна”. Прича ових породица, дуга неколико реченица, слична је већини прича хиљада избеглица које ових дана пролазе Балканом.


Велика сеоба 21. века

На дан када је на Самиту земаља југоисточне Европе у Бечу требало да мале балканске државе већају с европским, великим и моћним земљама о томе шта учинити с више од 100.000 избеглица с Блиског истока, из Авганистана и Африке који иду такозваном балканском рутом ка ЕУ и западним земљама уопште, и како помоћи том региону да се носи с још једном му наметнутом кризом, дуж аутопута према Бечу, у 5 и 30 часова ујутру, кретала се група Авганистанаца, махом млађих људи са двоје деце. Застали су на бензинској пумпи на 68. километру од Беча, на улазу у Аустрију, да одморе и да питају где могу наћи такси за Беч. Нисмо знали да им одговоримо.

Дан раније, Александар Вулин, српски министар рада и социјалне политике који води Радну групу Владе за праћење миграната, упозорио је Европску унију и светске моћнике најоштријим пристојним тоном који један политичар себи може допустити да је крајње време да се помоћ богатих земаља за транзитне земље у овој великој сеоби брже допрема. Вулин је при томе изразио очекивање да ће се о овоме најозбиљније расправљати на самиту у Бечу:

„Очекујемо да ће се на самиту у Бечу и о овоме расправљати. За сада смо успели да обезбедимо значајну помоћ, као и да ту такозвану руту уведемо у званичне планове међународних организација.”

Исто инсистирају и званичници Грчке, која трпи страховит притисак на острвима и дуж целе континенталне територије, Македоније која је недавно била приморана да уведе ванредно стање и покушала да колико-толико заустави тај талас невољника, Мађарске која подиже ограду, свесна тога  да се моћне европске земље неће тако лако одлучити на пријем и збрињавање стотина хиљада људи. Европа је сада свесна онога што се дешава, нема дилеме. Како ће се снаћи, друго је питање.

Јер, статистика ове трагедије светских размера каже да је у понедељак, 24. августа, кроз Србију прошло 105.495 избеглица.

Емилија Јоксић из Канцеларије за азил МУП-а Србије каже за „Одбрану” да је највећи број њих изразио жељу за азилом, што је први корак у каквој-таквој регистрацији тих људи и њиховој легализацији.

„Кроз Србију је прошло 105.495 избеглица, а до викенда је 93.000 њих изразило жељу за азилом. Истовремено, у последње време имамо око 8.000 њих који су, због нерегистровања, прекршили барем два наша закона – Закон о државној граници и онај о странцима. Од укупног броја  49  50  миграната, њих 90 одсто су заиста избеглице које беже од ратова, и све државе кроз које пролазе имају према међународним прописима обавезу да их збрину. Тек 10 одсто ових људи су заправо економски мигранти, али и међу том врстом миграната има оних који траже азил”, наводи она.

Емилија Јоксић каже да нико не може предвидети шта ће се дешавати нити колико ће још људи стићи. Она подсећа да је само избеглица из Сирије између 2,5 и 4 милиона у овом тренутку.

Велика сеоба 21. века

Мареа Гринвалд из Центра за помоћ тражиоцима азила каже да поред Сиријаца који су убедљиво најбројнија група у овом тренутку, и Авганистанаца, Ирачана, постоје и остале етничке групе.

„Ту су и Сомалијци, Пакистанци, људи из Бангладеша, Конга, Сијера Леонеа, Еритреје, па и Сенегала.” Унајкраће, реч је о огромном броју људи која ће прећи нашим подручјем и ући у западне земље, и која ће утицати на све земље како економски, тако и социјално, демографски, културолошки, па и безбедносно. Отуд је веома занимљива њихова структура, и полна и верска, и национална и старосна.

Мареа Гринвалд каже да је 80 одсто мушкараца. „У овај проценат спадају и деца мушког пола, али и старе особе. Остатак су жене. Занимљиво је да смо, говорећи о деци, до сада имали око 23 одсто деце у претходних неколико месеци. Међутим, последњих недеља тај однос се знатно мења, јер проценат деце из недеље у недељу расте.

Прошле године, на пример, за целу годину имали смо око 17.000 деце, а сада, само у задњих неколико недеља, чак 15.000.

”Ето нове цртице за велику трагедију", како тврди Мареа Гринвалд – око 4.000 деце у овом часу практично путује само. Дечаци од 12 или 13 година крећу сами (без родитеља, или са старијом браћом и сестрама, неретко и са познаницима) преко Турске, и током путовања прикључују се групама земљака на које налете. Све је више дечака из Авганистана којим суштински путују по неколико година, јер успут, најчешће у Турској, застају да би радили и зарадили новац за даље путовање. Тако се детињство потроши негде успут, у свету који нимало није благонаклон ниједном страдалнику, у статистици која људе сведе на бројке, а да ни не пита у какве особе та деца израсту једног дана и колико кошта оно мало душе. Занимљиво је да се већина избеглица не изјашњава по питању вере.

„Та врста статистике још не постоји”, каже Емилија Јоксић из МУП-а. „Мигранти се на прихватном пункту најчешће изјашњавају о земљи порекла. А које су вере и којој етничкој групи припадају, то махом говоре између себе, кад се сретну са земљацима. Ми још немамо ту евиденцију и чини ми се да, у овом тренутку, због огромног прилива није ни могуће прикупити такве податке.”

Обе саговорнице „Одбране” истичу да податак о верској и тачној етничкој припадности могу дати само они мигранти који поднесу захтев за азил и када та процедура започне. Но, ствари мало другачије стоје с образовним профилом миграната, који је доказ да рат заиста не бира жртве.

„Има неурохирурга, стоматолога, адвоката, али и оних с основном школом, који су успели да се снађу”, подсећа Гринвалдова.

„Махом је реч о боље ситуираним људима. Говорећи о образовању, дешава се све чешће занимљива ситуација – стижу у последње време девојчице из Авганистана, старе око 15 година, које због талибана или немају образовање или само оно које су због опасности од екстремиста добиле од родитеља.”

Да ли статистика ове поплаве бележи и израњављена стопала, уништено здравље, не знамо. Те бројке одиста је тешко извести, јер иза сваког жуља и ране стоји живо ткиво човека с душом.

Оно што грађане, махом ненавикнуте на појам људске безбедности, који обухвата и здравље, социјалу, радна места, ипак највише занима нешто друго – колико њих планира да остане у нашој земљи. 


Безбедносни ризици

„Иако имамо и сада захтеве за азил, готово нико од њих нема у плану да остане овде”, истиче Емилија Јоксић и додаје да је управо журба да се стигне на границе „обећане земље” зване Европска унија, пре него што Мађарска заврши свој зид, а остале чланице, можда, донесу и неке негативне прописе који ће их спречити да добију прилику тамо, разлог зашто се неки од њих уопште не региструју па зараде прекршајну пријаву и казну.

До сада је, према речима Јоксићеве, утврђено нелегално присуство око 8.000 лица, а за првих седам месеци ове године, било је 466 кривичних пријава за кријумчарење људи по члану 350. Кривичног законика.

Представници власти су децидни – мигранти не намеравају да остану у сиромашној земљи попут Србије или  наших суседа, они иду у богате земље које пружају боље шансе за будућност. Ипак, није мали број наших грађана, као ни грађана осталих европских земаља, који на друштвеним мрежама објављују своје страхове од ових несрећника, а који се крећу махом између страха од нарушавања социјалних прилика до тероризма.

Недавно су грађани малог града на југу Србије опет отворили „дебату” о наводном смештању миграната на простор локалне касарне. А тезе да ће 400.000 миграната бити насељено код нас трајно, повремено пласирају и поједини медији. Но, сва је прилика да људи који су већ годинама уназад приморани на селидбе у непознато, заиста не планирају останак и опстанак у сиромашним земљама.

Отуд је на свакој држави да направи стратегију како би помогла својим грађанима да се снађу и одрже мир у оваквој ситуацији, и како би издржала све изазове које мигранти доносе са собом.

Један од тих изазова односи се, као и у већини европских држава, на могуће терористичке нападе и јачање криминала у срединама где се сливају избеглице. Развој догађаја последњих 15 и више година, у погледу тероризма, јачање екстремизама широм света, намећу ту тему као нешто о чему треба отвореније разговарати него што се то обично чини.

„Одбрана” је тражила одговоре на таква питања од надлежних, пре свега МУП-а који је највише ангажован у праћењу миграната. Они кратко одговарају:

„На уласку у прихватни центар за смештај избеглица, прикупљају се лични подаци миграната, а од њих се одузима све што може бити употребљено као оружје (ножеви и слично). Сви обављају лекарски преглед на којем се, између осталог, посебна пажња обраћа на трагове на телу који личе на повреде из оружаних дејстава. До сада, ни за једног од избеглица није потврђено да је повезан с терористичким организацијама, нити укључен у терористичке активности.”

Безбедносни ризици

Ипак, немалу пажњу наше јавности изазвале су изјаве Александра Николића, помоћника министра унутрашњих послова, о томе да одређен број миграната има извесно борбено искуство и да међу њима има и „безбедносно занимљивих лица”. Међутим, Николић је такође био јасан шта је могућа безбедносна претња у овом часу:

„У овој ситуацији с мигрантима, можда је најопаснија спрега илегалних миграната, међу којима има безбедносно интересантних лица, с организованим криминалом. С друге стране, говори се о аспирацијама Исламске државе на Балкану, јер све су то безбедносни изазови због којих не само Министарство унутрашњих послова већ и остале безбедносне установе морају бити на опрезу.”

Ипак, свака умирујућа реч када је о овој теми реч тешко допире до обичног грађанина. Природно, људима су данас захваљујући интернету светске вести лако доступне, па се  тако сазнало да ових недеља постоји нова тенденција управо Исламске државе, једне од најагресивнијих и најопаснијих организација насталих у свету тероризма до сада.

Недавне вести подржане фотографијама у светским медијима показују да они покушавају да „ставе шапу” на још једну криминалну делатност из које би исисавале новац за финансирање својих ратних и терористичких подухвата – неки њихови припадници укључили су се у пребацивање миграната, што поприлично наплаћују.

Мареа Гринвлад нема сазнања да је неки избеглица у интервјуу у прихватном центру, који је обавезан део регистрационог поступка, пријавио да су кријумчари који су га пребацили у Европу били припадници те организације. Можда зато што је тренд свеж, а добар део избеглица који стижу ових дана код нас на пут су кренули знатно раније.

Тек, оно што је важно да грађани знају јесте чињеница да су већина ових људи заиста побегли управо од таквих као што је Исламска држава. Такође, стручњаци за тероризам  истичу да је већа опасност од „спавача” или оних који су директно ратовали за Ал Каиду и Исламску државу, а вратили се у земље у којима иначе живе, него што је то могућност да са мигрантима прође и по неки терориста.

На крају, ако ће то икога умирити – аутор овог текста је недавно, путујући на југ Балкана, провео двадесет сати у аутобусима са мигрантима. Нико никога није напао, нико није направио ниједан инцидент, ни ружног погледа није било.

У повратку, на аутобуској станици у Београду ширио се мирис паљевине – била је хладна ноћ и они који су морали ноћити у парку запалили су ватрицу да се мало огреју. Тај пламен, као и онај осмех на упола спаљеном лицу девојчице из Сирије, личе на огледало и тих људи, њихових уништених живота, али и целог света. А нарочито оних који су својим деловањем довели ове људе у пакао и приморали их да пролазе нове кругове пакла до нечег што им се чини да је бољи живот.

Одбрана медија центарМилена Милетић
Милена Милетић

Коментара: 16


# превоз Александар Вулин избеглице Александра Николић репортаже ванредно стање мигранти Милена Милетић прихватни центар
@VulinAleksandar @



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+19) (-1)

    Autoru teksta 10.09.2015.
    Bre zeno,udavi dusu! Ostalima,koji uspeju da procitaju vise od trecine teksta,dobrovoljno vezem Vilerov goblen na poklon.

    Ana55

  • (+3) (-11)

    Milena Miletic 11.09.2015.
    Pa ja i ne pisem za one koji imaju vreme i um za indijske 'serije' ali ne i za celovito informisanje, vec za one koji zaista zele da se informisu, da znaju nesto. Ozbiljan tekst za ozibljne ljude. Kome se ne svidja, kao Vama, ne mora da cita. Koliko vidim, ima ih barem cetvoro tu na ovom sajtu, kojima sad treba da izvezete Volerove goblene, pa se bolje bacite na posao. A ima ih jos barem 20 000 koliko je na sajtu lista za koji je tekst napisan, a to je magazin Odbrana, lajkovalo tekst, i komentarisalo, tako da ... Sta da Vam kazem, veliki Vas posao ceka, krenite da vezete, =D, =D!

  • (+11) (-2)

    Stilski napredak 12.09.2015.
    E,pa sad ne mogu da vezem.Ne mogu ni konac u iglu da udenem.To mi je sve zbog stresa na komentar.Ali,neka si mi rekla,bar je bilo kratko,jasno i sazeto.Napredak,napredak...

  • (+8) (-1)

    samo da pitam autorku teksta 13.09.2015.
    Tekst ne pročitah-prepade me svojom duzinom. U novinarstvu zlatno pravilo "brzo-kratko-jasno" izgleda ovde ne vazi....Pitanje cenjenoj novinarki Mileni Miletić KAKAVI SU TO VOLEROVI GOBLENI??? Ćuh za VILERA al za VOLERA ne...Molicu jednu kraću reportazu o ovom drugom gospodinu :-)

  • (+6) (-1)

    Ana55 13.09.2015.
    Nije ona mucenica kriva,samo je htela da bude volonter-saradnik na glasilu za koje vlasnik tripuje da su ozbiljne i zanimljive novine,a on novinar. I zato,molim te,nemoj da je teras da nam objasnjava da li je Vilerov,ili Volerov,bolje da verujemo da je to bio Lapsus lingve,inace....ima "dumremo" od stila i sustine

  • (+5) (-1)

    Kole 15.09.2015.
    I odavde se brisu komentari,a nisu vulgarni,niti uvredljivi.Zasto Ostojicu?

  • (+1) (-0)

    Genije 15.09.2015.
    Pre nego li pocneteda ronite krokodilske suze pogledajte ovo. https://www.youtube.com/watch?t=3&v=vrHrUAGMbAc

  • (+2) (-2)

    Milena Miletic 19.09.2015.
    Mada bi trebalod a se drzim one stare, lepe poslovice o biserima i svinjama, ipak cu odgovoriti jednoj, nadam se, manjini u mom rodnom gradu. Odbrana je veoma ozbiljan i zanimljiv magazin, kod nas jedini stvarno kredibilan za pitanja bezbednosti, ali da bi oni sot me zovu mucenicom ovde to znali, morali bi i da citaju ozbiljne listove. Sto se tice duzine teksta, u novinarstvu pravilo 'kratko' vazi samo za dnevne novine, dnevnicke i agencijske vesti. Ali za ozbiljne dnevne novine poput Poliitke, Danasa, New York Times-a, i drugih, dugi i ozbiljni tekstovi su redovna praksa jer ozbiljnim ljudima koji ih citaju trebaju ozbiljne informacije stalno, a to se u kratkim vestima tesko nalazi. Ovo jos vise vazi za nedeljenike, dvonedeljnike (to je Odbrana) i mesecnike koji zaista moraju da se ozbiljno pozabave problemima. Ali da bi ste to znali, morate citati ozbiljne novine a ne samo one koji sve svode na naslov. Doduse, za to morate imati i pamet. Koliko vidim, jedino za sta vas nekoliko ovde jeste spremno to je indijska serija i naslov u novinama. Tuzno. Sto se tice toga ko je ovde mucenik-mozda ja to i jesam, ali moja se u ovoj zemlji vazi, i to u svim krugovima. A vasa? Ni u nekoj radnji tu u maloj sredini kou ste vi takvi kakvi jeste, ucinilim jos manjom. Ovakvih ce tekstova biti jos, jer takve poput vas treba suocavati stalno, i zestoko, sa vlastitim losim osobinama (ksenofobija, rasizam, neznanje, glupost, malogradjanstina, itd.) . Onaj snika sa Youtube-a koji je neki tu pacenik postavio je laz zbog koje se ide u zatvor. Inace, ozbiljni ljudi se ne kriju iza laznih profila, cak vise istih, vec koriste samo svoje ime i prezime. Toliko o nekim razlikama. "Vidimo" se sa sledecim tekstom o ovom pitanju. A i kad dodjem u Aleksinac, da vidim koliko vas ce imati obraz da me pogleda.

  • (+2) (-2)

    Milena Miletic 19.09.2015.
    Inace, Ana55, ne kaze se (i ne pise) 'lapsus lingve' vec 'lapsus linguae'. Pismen svet to zna. A zna i razliku izmedju neznanja i stamparskih gresaka nastalih u brzini kucanja (ovde ne postoje lektori i korektori a ja svakako necu gibiti vreme na ispravljanje neceg nebitnog samo da bi se dokazivala lokalnim provincijalcima i polupismenom svetu koji ce se, kad nema druge, uvek uhvatiti i za najmanju sitnicu da bi svoju prljavstinu preneo na nekoga). Ali za sve to treba imati znanja, ne biti jadni rasista i frustrirani, poluuceni malogradjanin koji nikad nece imati petljud a za svoj stav stane sa imenom i prezimenom vec ce se kriti iza vise laznih ili poluistinitih profila. Nemojte vesti Vilerove goblene, to je odvec fin rad za nekog poput vas. OK?

  • (+5) (-1)

    Za Milenu Miletic 20.09.2015.
    Poštovana Milena,
    Niti znam ko si, niti me zanima niti imam zelju da te upoznam. Lepo je sto se baviš pisanjem jer to izgleda baš voliš da radiš. Lepo je i to što svoje tekstove objavljuješ tamo gde ih objavljuješ i sto se ttrudiš da svoj časopis promovišeš. Ono što nije lepo je vređanje, nevspitanje, nedostatak opšte kulture kada je ophođenje prema čitaocima tvog teksta upitanju. Pogotovu ovde na ovom sajtu na kome su manji više ti čitaoci tvoji dojučerašnji sugrađani ili kako ih ti nazva malograđani. Nije malograđani neko ko živi u malom gradu, već onaj ko se otisne iz opanka u papuče pa zaboravi odakle potiče, ili ti poreklo i korene. Čini mi se da bi trebalo da se zapitaš ne da li će neko imati hrabrosti da tebe pogleda u lice, već dali ćeš ti imati hrabrosti da svoje dojučerašnje sugrađane pogledaš u lice. Draga moja novinarko, redovno čitam dnevne novine, nedeljnike, pa i mesečnike. Slažem se sa tobom da duzina tekstova zavisi i od periodičnosti izlaženja časopisa, ali ponajviše zavisi od problematike kojom se autor bavi. Ovaj sajt nije mesečnik i ja hocu da verujem da vlasnik istog zeli da ima sto više svezih, tačnih, proverenih, aktuelnih informacija ponajviše vezanih za lokalnu sredinu, a ne romane u kojima su sadrzane sve reportaze iz dnevnih i periodičnih časopisa.
    No Vaš stil pisanja, Vaš problem. Ali vređanje citaoca je i problem vlasnika (urednika ) ovog sajta. Mozda mi koji zivimo u malom gradu jesmo mali i nebitni za vas koji ste se dohvatili metropole.Ali vas i dalje gledamo i ne zaboravljamo ko ste i odakle potičete. Razmislite malo da li bi se i jedan iole ozbiljan novinar upustio u prepucavanje sa svojim čitaocima spusštajuci se toliko nisko koliko ste se vi supustili u sovjim kometarima. A iskreno, tekst Vam je srceparajuci, ali dosadan, razvodjen i iritira svojom neosnovanom duzinom.

  • (+6) (-2)

    Ana55 20.09.2015.
    Zasto ja nisam fina,molicu lepo.Nisam nikoga uvredila,ni nazivala pogrdnim imenima.Imam pravo na to,da mi se neki tekst svidi,ili ne svidi.

  • (+3) (-2)

    Miroljub 21.09.2015.
    Suočeni smo sa činjeničnim stanjem:danas svako može biti izveštač,novinar~saradnik,dopisnik,samo ako ima iole spisateljskih veština,dovoljno poznaje pravopis i drži se činjenica.
    Ne vidim ništa sporno u ovom tekstu.
    Na sijaset blogova,sajtova,FB stranica,možemo naići na ovakve izveštaje.
    Zašto je problem to što je članak opširan?Ako vam je teško da održite pažnju na tekst ove dužine i ako izgubite nit tokom čitanja,to samo govori o vašoj koncetraciji i o razumevanju pročitanog.
    Kratke forme izveštaja vam,verovatno,više odgovaraju.Ali autorski tekst ,viđenje situacije okom izveštača,nije ni malo degutantna forma .Čak šta više,svako od nas ima svoj ugao posmatranja,i to je naše pravo,kao što je i pravo izveštača da ponudi tekst uredniku sajta a samo je na uredniku sajta da odluči da li takav teks treba da se objavi.Takođe je odgovornost urednika da tekst uredi,ispravi pravopisne greške i greške nastale tokom kucanja teksta.To što urednik nije uredio tekst je samo njegov propust.
    Hoćete li reći da svi školovani novinari ne prave pravopisne,jezičke i greške tokom kucanja izveštaja?Pa,ste se uhvatili za te greške ,koje su se potkrale?
    Zameram i uredniku sajta što ne cenzuriše komentare.Ovako ovaj sajt izgleda kao pijačno prepucavanje !
    Pozdrav i poštovanje!

  • (+5) (-1)

    Milena.... 21.09.2015.
    Milenu sam imao medju prijateljima na fejsu i nije sporno a je ona jedna nacitana i obrazovana zena ali se u komunikaciji ponasa kao da je popila svu pamet ovog sveta i kao a ona sve najbolje zna....
    I da ne duzim izbrisao sam je kada je na mom profilu mene vredjala kada samn rekao a je Beograd kriv za mnoga stanja u zemlji ona je odmah krenula sa napadima kako nam niko nije kriv sto smo neuspesni i tako to....

  • (+2) (-4)

    Milena Miletic 22.09.2015.
    Miroljubu koji je normalno komentarisao tekst zahvaljujem, to jeste komentar na mestu i kritika na mestu. Miroljube, tekst je inace zavrsavan u krajnjoj zurbi, jer dogadjaji preskacu sami sebe, a greske u kucanju su normalna stvar. Na zalost, i sam broj Odbrane je takodje tada zavrsavan u zurbi a onaj jedan lektor koga imaju nije mogao da postigne sve. Ja obicno sama ispravljam svoje greske, jer je red da to autor i uradi, a ako se ponesto potkrade, ipak, tu su korektori (i Andric je imao korektore pa sto ne bih i ja ovako sitno pero naspram njega, ta vrsta gresaka je redovna pojava). Sto s eostalih tice-narocito onog sto tvrdi da sam ja njega prva napala, pa gospodo i gospodje, ja nikad nikoga ne napadam prva jer nemam potrebu za takvim stavom, uvek je obrnuto . Ali kad mi neko prosipa gluposti i neznanje, licne frustracije, i jos mene napadne pri svemu tome, onda cu sigurno odgovoriti. Ili ste i vi svi tipicni navijaci Rodzera Federera pa mislite da je u redu nekoga pljuvati i lupetati a da vam taj neko ne odgovori? E pa nije i ne treba da bude. Sto se tice malogradjana i znacenja tog prideva, to se zna-skucen duh koji je ipak stekao neka saznanja koja ne razvija ali je ubedjen da mnogo zna, pati od sitnih boljki i sklonosti poput ogovaranja i zadovoljenja osrednjim, a koje vode u veoma ozbiljne poput rasizma, fasizma, ksenofobije, itd. Imate to i u recnicima. Ovo zadnje iz liste boljki, svi vi koji ste napali tekst, imate, zato ste ga i napali. Sto se tice mog stava o mojim sugradjanima i toga ko je malogradjanin-ja se sa svima s kojima sam se druzila u Aleksincu i dalje druzim, i verujem da ce oni nadbrojati vas takve. Toliko o tome ko je ovde malogradjanin a ko to nije. Sto se tice onih losih koji se pitaju zasto su losi-pa sve sam vec rekla, a i oni sami o sebi. Nadalje se nema sta reci a i ima jedna narodna poslovica koju ja postujem jer necu svoje vreme da arcim. Pozdrav i cistite ono djubre po gradu.

  • (+3) (-5)

    Ana55 23.09.2015.
    Bljuc...

  • (+3) (-5)

    Ana55 25.09.2015.
    Gde mi je komentar od pre tri dana?


[ Додај коментар ]