Шта је истина о прихватном центру за избеглице?

Наиме, наша редакција није износила неистине, а углавним смо преносили туђе изјаве, мишљења и објаве.

Вест која је иницирала комплетан овај догађај, 28.2. јесте чланак УНХЦР потврдио - Прихватни центар у Алексинцу, када смо пренели чланака са портала novosti.rs. Изјаву је дао Ханс Шодер, шеф УНХЦР у Србији.

У оквиру истраживања контактирали смо Мирјану Миленковски из УНХЦР, која нам је појаснила ову најаву:

"Капацитет прихватног центра ће бити 450 миграната. Отварање центра се очекује 15. априла."

У то време јављају се грађанске иницијативе, а Општински одбор Српске радикалне странке организује акцију потписивања петиције, са жељом да се распише Референдум на тему азила у Алексинцу.

Наша редакција није било иницијатор ни једног овог догађаја, али смо уредно пренели њихове најаве и испратили ове догађаје. Пренели смо и саопштења Двери и Јединствене Србије.

Како смо више пута раније безуспешно покушавали да добијемо изјаву од председника општине, то овог пута нисмо ни покушали. Ове изјаве су биле резервисане за прорежимске медије (који добијају милионске износе из буџета, а нас називају блогерима).

Председник Станковић је све ово демантовао, без неког објашњења, али је оценио да је цела тема политизована.

Након тога следе изјаве министра Александра Вулина, као и Ивана Гергинова, помоћника комесара за избеглице. И ове изјаве смо уредно пренели.

Сматрамо да смо на тај начин уредно информисали грађане о дешавањима на ову тему.

Да ли ће бити азила у алексиначкој касарни или не?

Мислимо да је ово питање још увек отворено.

Могућност да се касарна искористи за пријем азиланата потиче још од 2011. године. И тада су Алексинчани протествовали против овакве могућности, имајући у види тадашње проблеме са азилантима у Бањи Ковиљачи.

Касније се више није говорило о тој теми, а касарна је узимана у обзир као индустријска зона, у неким моментима је помињан и паркинг,  као и оснивање слободне зоне. Прошле године било је говора да то постане база Нишког одреда Жандармерије.

Међутим, тема азила је поново почела да актуализује 2015. године, када је такође демантовано, овог пута од стране министарства одбране.

Али, пар месеци касније из овог министарства је поменута могућност коришћења касарне као азила, посебно након понуде Савета Европе вредне више од 2 милиона евра. Министарство одбране издвојило је 15 објеката од којих би неки могли да се претворе у привремене прихватне центре:

"Говоримо о Књажевцу, Нишу, Ужицу, Сомбору, Руми, Вршцу, Белој Цркви, Алексинцу. Коначну одлуку који ће објекат бити употребљен за смештај миграната, као и да ли ће бити више објеката, донеће надлежне службе", рекао је тада портпарол Министарства одбране Јован Кривокапић.

Званично, у документима Владе републике Србије, као и у доступним документима министарстава, нема помињања прихватног центра у Алексинцу. Међутим, Влада је наложила својим службама да сачине план за прихват 6600 избеглица. Да постоје планови за овај прихватни центар, видимо из горе цитиране изјаве, али и из изјава представника других органа.

Цитираћемо последњу изјаву Ивана Гергинова:

"Постојала је прича на ту тему. Алексинац је био предмет те приче због касарне која је прилично велика и због близине аутопута. Од те идеје се званично одустало и центра за мигранте у Алексинцу неће бити."

Дакле, званично се одустало, али такав документ не постоји, као ни иницијални документ предлога(!?).

Оваква могућност је из Комесаријата најављивана и раније:

"Србија има капацитете да привремено збрине дводневни или тродневни прилив миграната, ако дође до затварања граница, наводе из Комесаријата за избеглице. У Србији ће постојати 17 транзитних центара за мигранте, а центри који већ сада могу да прихвате мигранте су у Алексинцу..." саопштили су тада агенцији Бета, а о томе је писао и лист Данас.

Иван Мишковић, портпарол Комесаријата је пре пар дана отворено причао о проблемима доласка избеглица у Алексинац:

- Када упознају избеглице, ксенофобија нестаје. Желимо да верујемо да ће се и Алексинац тако показати, као толерантна средина која уме да помогне људима у невољи. Постоји план за Алексинац, али у овом тренутку не могу да кажем да ли ће, када и колико избеглица тако и бити смештено. То се још не зна, закључује Мишковић.

Стога, свима онима који су нас прозивали да пишемо неистине, поручујемо да прочитају овај чланак и отворе линкове које смо ставили који упућују и на друге изворе ових информација, а међу њима су и медији са републичким фреквенцијама.

Наша редакција ће и даље пратити ову тему, као што смо увек и чинили, вез мешања у сам предмет. Ниједним се нисмо изјаснили ни за ни против. Али начин реализације ове идеје ће свакако бити предмет разних иницијатива. Као и многи други, сматрамо да Алексинац, осим пута и простора, нема капацитете да збрине толики број избеглица. И сами знамо да нема довољно полицијских патрола, да нема довољно медицинских екипа, посебно хитне помоћи. Тако нешто, сигурно не може бити предмет политизовања ове теме.