Дупло голо!

Овде је реч о домини. Домина, којој су обе стране празне, назива се дупло голо. Таква домина вреди само кад је сама. На крају игре када се сабира резултат играча који је изгубио партију, дупло голо се не броји. Међутим, ако је играч остао само с том домином, а његов противник избацио све домине, онда се овом пораженом рачунају десет поена. Иста је ситуација и када има више играча у домино партији. Троје, четворо, мада је углавном пракса тројица, односно четворица играча. Један од њих изађе као победник. Он је поређао све своје домине. У једној варијанти играчи крену са по десет домина. Прву поставља онај с највећом дуплом. Дупла осмица. Ако нема ње, онда следећа највећа. И ређају се домине. Ко буде први истурио своје домине, тај је победник. Остали се броје. И деси се да један од поражених има две домине. Други три, а четврти само једну; управо ону дупло голо. И ту настаје апсурд. Може се потрефити да онај са три има дуплу јединицу, двојку голо и дуплу двојку. Други са две рецимо голо један и голо три. А трећи само дупло голо. Први броји осам поена, други четири а трећи десет!

Вратићемо се касније на ову тему. Сада мало о привреди. БДП или БНП. Питање је сад! Фамозни БДП, илити бруто друштвени производ означава укупна финална добра и услуге у једној години. Боље речено, укупан остварени домаћи доходак једне државе. И по том БДП-еу Србија представља економског тигра у региону. Додуше, БДП расте, али како живимо, види се. Чак и неумољива статистика тврди да у 2017. години БДП по становнику Србије износио је бедних 5.900 америчких долара. Ако се упореди са Словачком, Чешком, Словенијом, више него поражавајуће. О Норвешкој, Луксембургу или Швајцарској, не треба трошити речи. Чак и Хрватска или Румунија делују недостижно. Далеко је сунце, али ни бољи живот за Србе није на видику. Иначе, онај чувени БДП обухвата и зараде страних компанија које остварују профит у Србији. Зато је боље сагледати бруто национални производ. То је укупна производња финалних роба и услуга једне националне економије. Дакле, ми се много радујемо порасту БДП-еа, али заборављамо да у том расту значајан допринос дају стране банке, производна и услужна предузећа из иностранства, стране осигуравајуће куће, и ко ће знати чиме се све странци баве код нас. А они зараду износе из Србије! Кад би неко израчунао ту зараду странаца, па одбио од укупног друштвеног производа, тек би тада јасно било колико српски држављанин ствара за годину дана!

Да не буде све тако црно, постарали се гастарбајтери. Од милоште названи радницима на привременом раду у иностранству. Таквих радника све је више негде по белом свету. Мада се и они осипају. Многи су на том „привременом раду“ и скончали у туђини. Тамо су и кости оставили. Било како било, тек економска ситуација и општи бољитак нагони грађане Србије на масовни одлазак из земље. Зато отуда шаљу доларе, евре, франке, гулдене... И ту лежи снага државе Србије. По нашим званичницима из иностранства у Србију се слије нешто око 3,5 милијарде евра годишње. То су такозване девизне дознаке. Читај поклон наших људи који своју мукотрпно стечену цркавицу шаљу невољницима у Отаџбини. Браћи, родитељима, кумовима, побратимима, правим и наводним пријатељима. Те паре долазе као поклон. Дакле, није исто када „Фијат“ прода ауто за десет хиљада евра и када неки гастарбајтер поклони на пример пет хиљадарки родбини. Фијат је уградио у свој аутомобил углавном стране компоненте. Од тога Србија има мале користи. Чиста зарада на аутомобилу је можда хиљаду евра, ако је уопште има. А онај радник на привременом раду поклонио једноме триста евра, другоме пет стотина, трећем, четвртом, и све тако до пет хиљадарки. Па ко је онда важнији држави Србији?

Глупог ли питања. Да нам ти наши грађани „на привременом раду“ ишта значе, имали бисмо министарство за дијаспору. Најугледнији наши земљаци би држали предавања у српској скупштини, на универзитетима, можда бисмо њима понудили наша предузећа и комбинате уместо браћи Арапима? И све тако. Јер девизне дознаке по процени европских експерата износе 8,4 % славног БДП-еа државе Србије. Рекао бих да су мало погрешили. У девизне дознаке рачуна се само оно што легално уђе у Србију. Уплатом преко банака, агенција за трансфер новца, девизне пензије и слично. Ипак, већину пара наши људи из света доносе лично или шаљу аутобусима, дају пријатељима да понесу. Тако да овај новац заправо одржава посрнулу српску економију у животу. Од тог поклоњеног новца у Србији се народ храни, купује одећу, обућу, плаћа комуналије, понеко нешто и сагради!

Е, сада какве везе могу имати домине и српска привреда? Могу имати. Ако једнога дана Србија постане озбиљна држава, држава која спроводи законе, онда ће се испитати како су вајни српски политичари и економисти довели до овога што данас имамо. Макар да се утврди како су стекли први милион. Наше стање можемо описати појмом дупло голо. Ето везе с доминама. А друга веза може настати уколико заиста дође до утврђивања како је зарађен онај први милион. Тада би сви они који не могу доказати порекло тог милиона требало да заврше у затвору. А зна се да су домине типично затворска занимација!