Датумаши и остали зајебанти

Од чега почети? Све теме су важне. Рекао бих судбоносне по земљу Србију, а и по неке људе у окружењу који Србију доживљавају мајком, братском државом, или макар имају симпатије за ту унесрећену државицу. Унесрећену од бројних душмана споља, али, исто тако, и од бројних усрећитеља изнутра!

Пут у Европску унију поплочан је добрим намерама!

Европска унија се није претерано оптерећивала фашистичком прошлошћу најновије њене чланице. Није важан ни геноцид који је та чланица Уније извршила у Другом светском рату према грађанима друге вере. На најсвирепији могући начин. Да им позавиди и Џингис Кан на томе. За то није ни било разлога. И неке друге чланице поменуте Уније, неке од највећег утицаја, такође су вршиле геноцид у прошлости према другим народима. Али, сада су демократске. Што, додуше, није случај и с Хрватском. Хрватска ни сада није демократска. А да јесте вратила би имовину стотинама хиљада протераних Срба, не би дозволила прогон на националној и верској основи оно мало Срба што још обитава у држави тисућљетне културе, не би хапсили и на сваки начин иритирали повратнике, и томе слично.

Како то да је правда на коленима ако је народ попушио?

Е, баш таквој Унији хрли руководство Србије. Занемарили националне интересе, поклањају и оно што нико од њих не тражи (да бар продају, узели бисмо неки цент), савијају кичму, пузе, клече, извињавају се и Курти и Мурти, посипају пепелом, и од целокупног замајавања око некаквог датума за отпочињање преговора о приступању Унији, добили нешто друго. Нешто што није лепо помињати. Честит човек би пљунуо на овакву унију све и да га за рукав вуку унутра. А ми молимо! И то кога? И с ким да будемо у друштву? Далеко им лепа кућа. Чувај се Уније и кад дарове носи!

Пад Србије реципрочан је успеху српских лидерчића на међународном плану!

Дански судија у Хашком трибуналу, име није важно, тврди да Председник суда, Теодор Мерон суди по диктату са стране. На њега пресудну улогу врши америчко-израелски лоби, делом и саме владе ових силника. Због тога је, поред осталог, ослободио кривице Маркача и Готовину. Хрватске генерале. Оваква вест може да изненади само ретардиране или незаинтересоване. Нас Србе, свакако не. Ми одавно видимо шта представља суд у Хагу. Међутим, када тако нешто потврди неко упућен, неко изнутра, у овом случају и сам судија тог трибунала, онда и најнаивнији у људском роду треба да се чукну у главу. Изгледа да такво саопштење данског судије најмање интересује српску „елиту“ и стручну јавност. Очекивало би се да целокупна политичка, извршна власт, судска поготову, да сви скоче као један и да макар затраже објашњење за понашање „судија“ из Хага. Сваки интелектуалац у Србији морао је да дигне глас против неправди. У Србији свако себе сматра интелектуалцем. Адвокати, правници, студенти права, кривичари, истражитељи, сви су морали да протестују, да испљују Мерона и сличне, да их разобличе, да их ставе на стуб срама. А оно тајац! Чак ни онај Вукчевић се не оглашава. Векарић Бруно као да је у земљу пропао. Не знам да ли је у питању танка памет? Можда и нешто друго? Ипак, мора да су паметни.Школовани су то људи. Не поверавају се важни послови тупим особама. Но, да цитирамо горе поменутог Ајнштајна: „Није интелект оно што чини човека великим, већ карактер.“ Изгледа да у том грму лежи зец!

Свака инвестиција код нас има само половичне шансе на успех. Другу половину унапред су већ узели!

Кад све иде траљаво, некакве промене постају неопходност. Да се народу замажу очи. По принципу хлеба и игара. Ако већ не могу суштинске промене да се десе, јер и кад би се десиле неким случајем, само би се заменила места, сви су они исти, реконструкција Владе је неминовност. Колико је та реконструкција битна и колико ће се стање после ње поправити, толико и ми дајемо простора овој теми. Тачка!

Човек се везује за реч од тренутка када су престали да му везују омчу око врата!

На крају, а требало је на почетку, о привредним достигућима. У првих шест месеци бруто друштвени производ у Србији нарастао је за невероватних 2,1 %! Рекло би се, кренуло је на боље! Али, оно вечно али, што девојци срећу квари, и овде постоје неке недоумице. Пољопривреда даје отприлике четвртину тог бруто производа. Прошла, 2012. година била је екстремно сушна. Пољопривреда много подбацила. По несигурној статистици 20% рода изостало. Ова, 2013. напротив, сасвим је другачија. Киша редовно пада и приноси са земље много су бољи него прошле године. Ничим заслужено, ничим изазвано, али родило. Моја маленкост закључује да бољи род пољопривредних култура сам по себи, ако су све остале привредне гране маакар на истом нивоу као лани, подиже фамозни БДП најмање за 5%! Кад тамо 2,1. Дакле, нешто је још горе него што је било. Усуђујем се рећи, ако изузмемо сељачки допринос, све је горе.

П.С. Тек успут, у Србији су се коначно измирили партизани и четници. Председник Србије, истовремено носилац титуле четничког војводе, на дан партизанског устанка примио делегацију Субнор-а!
Државе „Косово“ и Албанија потписале уговор о војној сарадњи!. Али, ништа зато, Србија само преговара с „Косовом“, али га не признаје!