Колумне

Писати је лако, али тек онда ако се зна шта се хоће и како нешто да се престави, обавести јавност и помогне да се види и лепша страна приче, а понекад и она друга. Намера је да се и јавност чује, односно да све написано буде разумљиво, схватљиво, а да буде и део општег размишљања, да се чини да је мишљење већине читалаца, као њихово, у заједници и шире. Да то писање изађе из неких капаџијских оквира, гледања месних представљача свега што се око нас догодило, догађа се или тек треба да се…

Не можемо а да се не запитамо, да ли је тренутно пандемија коронавируса и да ли је ситуација у Алексинцу алармантна или ипак не?

Ако коза лаже, рог не лаже! Стара изрека потврђује српску свакидашњицу. Елем, има злурадих људи у земљи Србији који не верују у тврдње владајуће елите, и поготову првог међу нама, о свеопштом напретку и просперитету наше Отаџбине. То је оно о најмањем паду друштвеног производа у Европи, најпре. До краја године можда и не буде пада производње и стандарда. Бићемо на нули. Мада смо ми на нули већ деценијама, а пакосници још убеђују да смо и испод нуле. У дебелом минусу!

Важно обавештење: Поштовани читаоци, имамо жељу да Вас обавестимо да се данас, 19. новембра 2020 године, догодио несвакидашњи догађај, који је лепо изненадио читаву редакцију Алексинац нета.

Досељавање Руса у Алексинац започето је после Октобарске револуције 1917. у Краљевину Србију, а настављено је касније у Краљевину СХС, а траје и данас. Тема овог текста су бели Руси, тј. белогардејци досељавани после 1917. године. Неки Руси живели су и пре тога у Алексинцу, у 19. веку, о чему сведоче надгробни споменици на старом алексиначки гробљу-Батуровцу, којих постоје по нашем сазнању за две породице.

Трећи римски цар, након Октавијана Августа и Тиберија постао је Гај Јулије Цезар Германик, у историји запамћен по надимку Калигула! Постао је царем након Тиберијеве смрти 37. године нове ере. Калигула је био праунук Октавијана Августа по једној наследној линији, а по другој праунук Марка Антонија. Дакле, имао је добар педигре за римски трон.

Србија по свим реалним параметрима није богата земља, али зато троши као да је чланица ОПЕК-а. То јест, као да је пребогата изворима нафте и гаса, па може да расипа колико јој се прохте. Да упоредимо само број службених аутомобила у Србији с онима у Шведској, Данској или Холандији. Код нас свака шуша, ако је на државним јаслима, има службено возило, возача, секретарицу, неретко и телохранитеља (телобранитеља), нисам сигуран шта је правилно, мада оно прво често погађа суштину!

Кад видим на Фејсбук статусима површне неофеминистичке будалаштине - Јел још важи оно: "Где муж оком, жена скоком", мени се згади живот, баш као кад чујем мас'ан виц. Тај простачки изанђали хумор нема везе с феминизмом, али има са доминацијом.

Трагична искуства твитерашице са здравственим системом у Србији, укључујући и понашање особља алексиначке болнице.

Када су господа другови Карл Маркс и Фридрих Енгелс давне 1848. године написали Манифест комунистичке партије, констатовали су да Европом кружи баук – баук комунизма. „Класици Марксизма“ су на тај начин упозорили свет на надолазећу катаклизму. Додуше, они су се радовали тој предстојећој пошасти и здушно су радили на томе да убрзају њен долазак.