Колумне

- Еј тутубане шта радиш то? Тридесет и пет година ми одзвањају ове речи мога наставника математике из основне школе, Кнежевића. Стално ми је пред очима зелена табла и мало парче креде које је обично завршавало на врху моје главе и уз благе ударце главом од таблу надовезала би се чувена реченица: "Александре муко моја, тутубане над тутубанима"- уневорзише се познати бркови.

Недељно, двадесетпрво, фебруарско рано јутро. Изгледа да небо коначно престало да плаче за човеком из раног мраза.

Давно је неко рекао да је фудбал најважнија споредна ствар на свету. Споредна је, можда, некада и био, али у последњих стотинак година свакако више није.

Пробудио сам се, поздравио дан, скувао чај, упалио Фејсбук и пред очима изађе добро познато питање: О чему размишљате, Саша?

Кад би Јохан (Јован) Апел данас устао из гроба, требали би му сигурно пола минута да пожели да се врати одакле је дошао. Овај чувени римокатолик из Аустроугарске је 1865. године отворио ручну пивару у Алексинцу тик уз обалу реке Моравице. Касније почетком 20. века управљање пиваром преузели су његови синови Јосиф и Хуберт.

Поново је сунчан фебруарски дан. Испред мене непрегледан и трновит пут, негде на обромцима Логоришта и Падалишта. Имао сам идеју да се вратим у детињство на једно старо место на које нисам крочио више од три деценије.

Средина 80-тих година, неки би рекли веселе 80-те, а оне то свакако јесу, пре него што дођоше ратне и крваве 90-те године. Са њима дођоше чудна времена и још чуднији људи, дођоше и ето и ту наспрам нас.

Макар у последњих осам-девет година Србија предњачи у региону, Европи, а и шире. Најпре је ту невиђени (буквално) привредни раст! И онај фамозни БДП! Раст плата и пензија, повећана запосленост грађана, инвестиције, нове фабрике...

Недеља, прелеп дан. Привилегија је имати у јануару тако сунчану идилу. Прилика за лагану породичну шетњу. Некада давно мало ван града постојала је Фазанерија. Ваљда су се ту некад узгајали и разможавали домаћи и дивљи фазани.

Чини се да се ситуација на Балкану мења полако, споро, једва приметно, рекли би нестрпљиви, али, ипак, неки помаци су очигледни. Ко би очекивао, на пример, да ће у Црној Гори власт бити промењена на изборима?