Због Милошевића јој не дају у Канаду да види унука: Слободана сам видела само на ТВ

Ја сам годинама радила у Алексинцу као судија , то је мало место, никада нисам имала ниједан велики случај који има било какве везе са влашћу или слично. Мој фах су биле ситне крађе, инциденти, ништа велико. Није ми јасно какве ја онда везе имам са владавином Милошевића...

Да не могу сви из Србије да добију визу за Канаду, а нарочито не они који су између 1989. до 2000. године били запослени при влади или имали неке јаче функције у полицији и суду, доказ је Љиљана Новаковић из Житковца код Алексинца, судија у пензији, која већ десет година безуспешно покушава да оде у ову земљу како би посетила унука.

Наиме, пре месец дана, Љиљана Новаковић и њен супруг Томислав решили су да отпутују код сина у Канаду који годинама ради као патолог ветеринарске медицине у тој земљи и њихов је држављанин. Тамо се оженио и добио дете, па су бака и дека решили да посете унука.

- Ми смо први пут пре десет година покушали да добијемо визу за Канаду. Тада нам се снаја породила и хтела сам да одем и помогнем јој са дететом неколико недеља. Ипак када смо аплицирали за визу, брзо смо одбијени јер сам ја била запослена у алексиначком суду у време владавине Слободана Милошевића, а муж је одбијен, само зато што је мој муж - истиче Новаковићева.

У изјави коју је канадска амбасада доставила Љиљани наводи се следеће "Ви сте неприхватљиви за улазак у Канаду према члану 35 (1) (б) ИРПА, према којем сте били високи званичник у служби владе која се по мишљењу Министарства бави или се бавила тероризмом, систематичним или бруталним повредама људског права или геноцидом, ратним злочином против човечности у смуслу става 6 (3) до (5) Закона о ратним злочинима и злочинима против човечности".

Иако Љиљана као судија у пензији нема мрљу у каријери, то није спречило амбасаду да онемогући њен одлазак.

- Кажњена сам јер сам радила у време Милошевића за учествовање у злочинима за које ни сам Милошевић у Хашком трибуналу није оптужен. Ја сам годинама радила у Алексинцу, то је мало место, никада нисам имала ниједан велики случај који има било какве везе са влашћу или слично. Мој фах су биле ситне крађе, инциденти, ништа велико. Није ми јасно какве ја онда везе имам са владавином Милошевића, да ли то значи да ни један судија од 1989. до 2000. не може да отпутује за Канаду? И шта је са другим службеницима из тог периода, да ли они данас могу у Канаду? - пита се Љиљана.

Управо ова питања, која је поставила госпођа Новаковић, постављена су и канадској амбасади. Иако постоје два одељења српске амбасаде, једна се налази у Србији, а друга, у којој се аплицира за визе, налази се у Бечу, ни од једне није било конкретног одговора. Из одељења у Србији одговорили су да они не могу да нам дају одговор већ да то може искључиво канадска амбасада.

"Амбасада Канаде у Београду није у могућности да Вам помогне. Одељење виза је затворено и амбасада нема приступ овим досијеима. Цела процедура, као и доношење одлука врши се у Одељењу виза у Бечу. Такође, желимо да знате, да информације о статусу неког предмета или донетим одлукама није могуће давати трећим лицима, осим у случају датог овлашћења", навели су у мејлу.

Питања су прослеђена и Одељењу виза у Бечу, не везујући се за појединачан случај, већ су питани уопштено, шта се дешава са званичницима из Милошевићевог времена, да ли они могу добити визу за Канаду. Одоговори су стигли после месец дана. Прво су рекли да ће због одмора одговорити тек после 1. септембра. Након тога у септембру су обећали да ће мејл бити прослеђен одељењу које се бави овим питањима, и од тада нема одговора.

Курир