Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Вирусолог Тања Јовановић: Без масовне вакцинације ћемо још годинама бити у пандемији

rss

19.09.2021. Југмедиа

Док се једни вакцинишу, други контрирају, а трећи чекају да се све реши само од себе, а то је реално немогуће.

Фото: архива

Већ годину и по дана заробљени смо у канџама короне, која је у релативно кратком периоду стигла до сваке тачке на планети. Где има људи, ту је и вирус. Иако се деценијама уназад не памти да је нека пандемија трајала толико дуго, корона нас је разуверила да се овако нешто може десити и у стварности, а не само на филмском платну.

Док се једни вакцинишу, други контрирају, а трећи чекају да се све реши само од себе, а то је реално немогуће.

Вирусолог проф. др Тања Јовановић, професорка на Медицинском факултету у Београду и чланица Кризног штаба, за „Блиц“ каже да у пандемији, као и у рату, увек побеђује онај који има мудрију стратегију и одбрану којом савлађује непријатеља. У пандемији се води рат између вируса и човека, каже професорка, а вирус је показао своју савршену интелигенцију којом је напао човека, адаптирао се на његов организам.

– Та стратегија је омогућила вирусу опстанак и дуготрајну циркулацију у популацији. С друге стране, човек је нашао идеално оружје којим се супротставља вирусној инфекцији. Јер, наше одбрамбене снаге у виду антитела и ћелија имунског система, могу успешно да спрече успостављање инфекције. Вакцинација је право оружје против вируса, јер на вештачки начин активира наш одбрамбени штит и спречана вирусу да живи заједно са нама. Због нашег оклевања, незнања и неразумевања значаја имунизације, вирус је искористио своју шансу да се мења, мутира, континуирано нас инфицира. Тако се рат са вирусом наставља уз велике губитке, губитке људских живота, дуготрајне последице ковида 19 које захтевају дуготрајно лечење, велике последице по ментално здравље становништва…… Пандемија још увек утиче на све сфере нашег живота- истиче професорка Јовановић.

Без масовне вакцинације ћемо још годинама бити у пандемији

Како даље објашњава, око половине наших грађана није показало одговорност према себи, својој породици и целом друштву. Нису се вакцинисали из разлога који само они знају, јер не постоји ни један једини стручни и научни разлог за противљење вакцинацији.

– Њих посматрам као издајнике цивилизације. Без вакцинације, нико неће моћи да заустави и елиминише вирус. Без масовне вакцинације ћемо се још годинама бити у пандемији. Ако су вакцине још врло ефикасне на нове варијанте вируса, питање даљег тога епидемије и даље зависи од нас и наше одговорности. Ако у кратком времену успемо да повећамо обухват вакцинације и постигнемо колективни имунитет, победићемо вирус. У противном, вирус ће опстати све док не инфицира готово све осетљиве невакцинисане особе. Значи, исход пандемије зависи од нас. Ми смо већ пропустили шансу да га победимо за краћи временски период. Не пропустимо сад прилику коју нам је обезбедила наука да вакцинацијом задамо вирусу последњи ударац и наставимо нормално да живимо – објашњава професорка Јовановић.

Вирус успешно манипулише људским организмом

Заједно са пандемијом, упознавали смо нови коронавирус и инфекцију коју изазива, каже професорка Јовановић и додаје да је са аспекта вирусолога било интересантно проучавати како вирус успешно манипулише са људским организмом, па од једног превасходно респираторног вируса успева да код неких пацијената изазове системско обољење, обољење различитих органа.

– Било је интересантно проучавати како вирус ре-програмира имунски систем током инфекције да ради против свог организма, да оштећује виталне органе које могу да доведу и до смрти организма. Али са овом временском дистанцом од годину и по дана, могу да кажем да се овај вирус ипак не разликује много од осталих вируса, како по стратегији успостављања инфекције тако и карактеристикама одбране људског организма. Вирусологија је дала значајан допринос током пандемије у расветљавању ових феномена. Вирус је брзо идентификован, врло брзо је прочитан вирусни геном, што је омогућило да се направе специфични и високо осетљиви тестови да лабораторијску дијагнозу обољења. Вирусологија је омогућила и праћење варијабилности вируса током пандемије, што је било од значаја за успостављање против епидемијских мера у контроли пандемије – додаје професорка Јовановић.

Такође, променљивост вируса праћена је кроз време, прве мутације које је вирус претрпео када је из Азије дошао у Европу десиле су се баш због разлике у људским генима између азијата и европљана, а који одређују успешан улазак вируса у организам, објашњава наша саговорница.

– Тако је повећана могућност вируса да успешније уђе у ћелију, да се успешније размножава и излучује путем секрета у знатно већој количини. И док је на почетку инфекције једна инфицирана особа могла да инфицира између 2-3 здраве особе, дошли смо до варијанте вируса који се много успешније преноси, па једна инфицирана особа може да инфицира седам до осам здравих особа. Тако смо са врло инфективним вирусом ушли у четврти талас пандемије. Плаши ме да ће циркулација вируса да се настави и да ће се вирус толико променити, да ни вакцинисане особе неће бити заштићене. Тако ћемо ући у затворени круг са вирусом, у једну маратонску трку са њим, што ће захтевати сезонску вакцинацију против САРС-ЦоВ-2. Ови моји страхови се неће остварити ако се дозовемо памети и вакцинишемо се – поручује професорка Тања Јовановић.

Извор


# вакцине коронавирус
@



 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима