Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Видовдански вашар и пијаца ове године у Тешици одржани у истом дану

rss

29.06.2019. Томислав Брзаковић

Накупци остали кратких рукава. Очекивало се да на вашару буде, поред ситне, и крупна стока. А није било ни рингишпила, ни занимације за младе, зида смрти, Зоо вртова, смешних огледала, а ни сладоледа.

Видовдански вашар и пијаца ове године у Тешици одржани у истом дану

У Тешици, једној од највећих насеља у алексиначком Поморављу, сваке године одржавају се по три вашара-панађура. Први и некада највећи, не у околини, већ и региону, па можда и шире је „Видовдан“, 28.јуна. Други је “Света Петка-Трнова,“ 8.августа и трећи „Краљичин дан“ 8.септембра. Међутим, од свих досадашњих вашара за „Видовдан“, овогодишњи ни из близа није подсећао на вашар. Буквално, личио је на обичну пијацу,која се сваког петка одржава у Тешици. Ове године, то се ретко догађа, вашар и пијаца су одржани истог дана. Очекивања посебно накупаца да ће бити поред ситне и крупна стока, што до сада није био случај, су се „изјаловила“. Остали су кратких рукава јер посебно крупне стоке где се највише зарађује, није било би за лек. На сточној пијаци није било ни једно, као што рекох, грло крупне стоке. Од ситне је било неколико оваца, јагњади, коза, прасића и по неко свињче. Али, није било ни за њих купаца. У прилог нашој констатацији, најбоље говори податак, да на ваги где се мери стока која се продаје, није било никог, па су инкасанти седели и ћаскали. Вашар без рингишпила, зида смрти, смешних огледала, „чичино“-рулет, без сладоледа, клакера и занимације за младе, није вашар. Више личио на пијацу аутомобила јер је њих било највише. Једино је зелена пијаца, била добро опскрбљена повртарским производима и бувљак. Продавци на зеленој пијаци су боље прошли од оних са бувљака, јер су готово све продали што су понудили купцима. Као на сваком, тако је и на овом било производа из домаће радиности (дрвене виле, грабуље, држаља за мотике, секире, ашове, косила за косе, ужади, столице мале и велике, и друго. Колико мало људи је било, говори и податак да је једина кафана “Калинац“ која ради на вашаришту само петком и за време вашара, била полупразна. Да је као некада било крупне и ситне стоке на претек, после сваке продаје и куповине, по обичају док се погађају, дланови пљуште код утврђивања купопродајне цене. Када падне договор купац и продавац се рукују, изљубе, пожеле један другом срећу да потроше паре и да имају вајду од куповине, па се то све залије у кафани уз добру музику. Али, то је само прошлост које се многи са сетом у души сећају тог времена.

И уместо да вашар-панађур траје као некада три дана, овогодишњи који се поклопио са пијацом у истом дану био је као и предходних година само до подне. Већ по подне није било никог на вашаришту, па случајни пролазници нису могли ни да предпоставе да је у Тешици био, некада на далеко познат, видовдански вашар.

ВАШАР НЕКАДА

Пошто је Видовдан, значајан историјски дан за Србију, у Тешици, једној од највећих насеља алексиначког Поморавља, сваке године се одржава вашар. Тешичани и сви житељи насеља у окружењу, живели су за тај дан. То је први вашар од почетка године не само у Поморављу, већ у региону, па и шире. По својој конфигурацији, Тешица се налази на таквом месту, да према њој гравитира више од тридесет села, са све четири стране света. Сви су са нестрпљењем очекивали тај дан. А како и неби када је вашар трајао пуна три дана и четврти до подне. Одржавао се на „оризишту“, по предању ту је за време Турака, сађен ориз-пиринач. Припреме за овај вашар трајале су по неколико дана унапред. Ваљало је саградити вејнике од трске за неколико кафана, јер су долазиле кафеџије и са стране. Монтирати велике и мале рингишпиле, зид смрти, смешна огледала, зоо вртове и друге занимације за муштерије.

На простору од око 20 хиљада квадратних метара, знало је да се сјати толико народа, да нема где игла да падне. На улазу у вашариште, људи су се од гужве једва мимоилазили. Сада уместо гужве од људи и стоке, види се по неко путничко возило које улази и излази без проблема. Прва два дана вашара куповала се и продавала крупна и ситна стока, које је било на претек (краве, волови, телад, коњи, ждребићи, овце, јагњад, свиње и прасићи). Било је свега и свачега за свачији укус, народски речено „од игле до локомотиве“. Ни један вашар није могао да прође без „чичино“ (рулет), који је ојадио многе људе. Они који су хтели да окушају срећу углавом су кући одлазили празних џепова. А шта су тамо доживљавали то само Бог зна.

У кафанама је нон-стоп трештала плек музика-трубачи, свирачи, певаљке и певачи. Пиво се точило у криглама из буради, а шприцери правили сода-водом, коју је у то време производио познати содаџија из Тешице Влада Станковић. Уместо пива и шприцера млади су ужуивали у клакерима, флашицама са стакленцем, који су стајали у бурадима са ледом у слами. На ражњевима се вртели прасићи, јагњићи, јарићи, а богами и по неко теле. Наравно да су специјалитети са роштиља (пљескавице, кременадле, ражњићи, ћевапи, и други) били незаобилазни.

ДАН МЛАДИХ

Док сам се кретао по вашару да направим неки добар снимак за новине, срео сам једног од многобројних пријатеља из суседног села Дражевца, мојих година. Пошто смо се руковали започео је своју причу са сетом на времена пре и сада. "Сваке године долазим на све вашаре који се овде одржавају. На једном од њих пре 60 година упознао сам моју данашњу супругу. Од тада до данас сам постао „роб“ свих вашара и ако неки којим случајем пропустим ја сам болестан"- каже мој пријатељ и додаје "Од свих вашара који се одржавају овде, видовдански је најпосећенији и трајао је по три дана". Био је дубоко у праву, јер је трећи дан био намењен младом нараштају.

Долазило је по неколико стотина, момака и девојака, са свих страна из окружења. Склапала су се нова познанства, дружења, било је и заљубљивања, па су провадаџије имале пуне руке посла. Поред разних ђаконија за децу и младе било је и освежавајућих напитака. Поред клакера које је продавао чика Влада, содаџија из Тешице, било је и по неколико продаваца сладоледа. Од свих најбољи је био сладолед, који је продавао чика Раде из Житковца. Млади су у ред стајали да би купили сладолед и покажу се пред девојкама какви су каваљери. Тако је то трајало до почетка индустријализације наше земље. Млади су одлазили у град, на школовање, изучавање заната, запошљавали се, женили, удавали, градили куће, добијали станове, а село запостављали. Више им није био интересантан вашар или нека друга светковина на селу. То је и основни разлог што су вашари из године у годину све мање и мање посећени. Нема више тих момака и девојака. Народ се проредио јер нам је наталитет у великом опадању. Сеоска домаћинства више нису у могућности да чувају стоку за продају, него по неко свињче или говече за своју душу. А и такви по селима,могу се на прсте избројати.

Рекао сам да је раније било рингишпила за одрасле и децу, зида смрти, смешних огледала, зоо вртова и друге занимације. У ред се чекало за све. Свакако да их је највише било за рингишпил, да мало лете кроз ваздух. Посебно се дуго чекало у ред за Зид смрти. И млади и стари, тискали су се да виде вратоломије, које су на мотгорима изводили посебно обучени људи, од којих вам је застајао дах и коса се дизала на глави.

Текст и фото:Томислав БРЗАКОВИЋ

Коментара: 0


# Тешица вашар Видовдан Томислав Брзаковић
@



 

[ Додај коментар ]